Stražilovo

1149

СТРАЖИЛОВО. БР. 36

1150

здравља на основу свог практичког искуства о народноЈ хигијени. Обе с.у свеске за народ као смишљене, и ми их препоручујемо својски целом народу српском. Цена је незнатна; за сваку свеску 10 новчића. — У „Светозору" бр. 38. наставља Јан Худец своје „О м а њ е ц р т е о н о в и м с р п с к и м п есницима, говорећи сад оБранку Радичевићу. Највећма му чески писац уздиже лирску особину његових песама, особито пак „Ђачки растанак", из који је донео неке одломке у преводу. — Швајцарски вадружни савег позвао је остале владе, да се удеси ме^у нар одни књижевни уговор, ради обезбеда књижевне својине појединих писаца. Тај уговор стунио би на месго досадашњих уговора из међу појединих држава. — ГеограФСки завод Јулија Пертеса у Готи слави ове године своју стогодишњицу. — Љубљански „Звон" доноси у 9. бр. чланак Андрије Фекоње „Словинци у књижевној узајамности с Хрв атима " — Исти писац пише у „Кресу" бр. 9. чланак о Станку Бразу сл овинском родољубу. ~ Читамо у „У1епси" да ће алманах у прославу иедесетого дишњице бити леп и занимљив. „Писци, и стари и.млади, одаввали су се мал' не сви, те послаше своје прилоге. Од сликара и резара одаввчше се Никола Машић, Фердо Кикерец, Хохњец, Мелкус, Вајнгертнер, Крамбергер." — У листку „Сарајевског листа" излази „Илијада у С е н д и б е ру а калиФорнијска приповетка Брета Харта. Преводилац је по свој прилици уредник сам, г. Иван В. Ноповић, који је већ до сад неколико прича тог америчког писца превео на српски. —~ „УЈепас" доноси у свом 37. броју слику и животопис велезаслужнога књижевника и научењака хрватског Ивана Кукул>евића-С акцинског. — Набавили смо „Рјезше МПке Р о§;а616еуе", које су ове године у Загребу угледале света. Песме се деле на „Посвету", „Јасминчице" и на „Песме разне." На скоро ћемо донети своје мишљење о песмама хрватске п снице. Спољашњи је облик врло леп, управо елегантан, и овако неувезан може служити на углед. Тако красном спољашњошћу одликују се и песме Августа Харамбашића ^Еигшаппке" и „81о1зо(1агке". У опште, хрватска је наклада врло дарежљива, а како и не, кад су „Кигтагтке" још 1883. изашле у трећем издању. Ту је онда и вредно уложити трошка.

БИБЛИЈОГРАФИЈА, На овоме месту огласићемо сваку српску, хрватску и словенску књигу, која стигне уредништву на књижевни приказ. Оцене доносићемо о онима.

које иду у круг нашега рада а пре свега о оригиналима. * Кумјасинови. Роман у два дела. Написао Анри Гревил, превео Бранко Мј'шицки . Други део. -■ У Новом Саду, издање и штампа А. Пајекића 1885. Цена 75 нов. или 1 '/ 2 дин. — Дслија-девојка. Роман, написао Лудовик Алеви, превео Бранко Мушицки. У Новом Саду, издање и штампа А. Пајевића. 1885. Цена 60 нов. или 1 дин. 20 п. д. (То је четврта и пета свеска „Виблијотека одабрапих ромапа")Перо Коаевић, народњи добротвор. Написао др. Илија Вучетић. Вуквица здравља, аа народ написио др. М. Јовановић-Батут. (То је прва и друга свеска „Кљига за народ", које издаје „Матица Српска" ив вадужбене Петра Коњевића. Свака стоји по 10 ноз.).

АФ0РИ0МИ. (Старо-грчки.) Желим од свег срца да ми се приближи смрт, да могу мирно, слободно и спокојно учинити последња своја наређења. Желим да могу ивустити ове речи у часу смрти. Господе! јесам ли у чему год прекршио твоје законе ? јесам ли употребио на зло оне силе, које си ми даровао? јесам ли злоунотребио своја чула? јесам ли се икад потужио на те ? јесам ли роптао против божанског твог провиђења? Био сам болестан, јер си ти тако хтео. Други сносе болест тешком муком, али ја еам је сносио лако. Био сам сиромах, јер си ти то хтео, али сам радосно сносио и сиромаштво. Нисам никад имао високих звања и почасти, јер си ти тако хтео, па их иисам никад ни пожелио. Јеси л' ме зато икад видио жалоснија? Нисам ли ти се вазда приближавао веселим лицем, нисам ли увек био приправан да те послушам и на најмањи знак? Морам ли сада да се растанем са овим светом, у који си ме увео, ја ти се радо покоравам и топло ти се захваљујем на доброти, што си ми дао да гледам његове красоте и да се дивим твојој мудрости којом управљаш васиону!" — Желио би да ме смрт затече у тим мислима. Еликтит. ИОПРАВЦИ. С пријатељске стране сам упозорен, да сам у свом чланку „Књижевност" у бр. 35. погрешио, што сам реч „шехерли" држао, да је исто, што и у нас „шећер". Турска реч „шехер" значи „варош". У прошлом броју овогалиста на страни 1092. има : кобац надмеће над кућом, а треба да стоји: надлеће; мало даље на истој странистоји: учитељка х — ска, а треба да је: т ска.

САДРЖАЈ: Мисао. Написао Војислав. — Поп Илија и прота Доагач. Приповетка из живота честњејших. Написао Милан Андрић. (Наставак.) — Мухамедов пој. (Гете.) Од — в. — Сперата. (Из Гетевљевог „Л^ПћеТт Ме1з1зег8 Еећгјаћге".) — Хумор у поевији 3-Ј. Јовановића. (Наставак.) — Слике ив новије италијанске књижевности. Од Марка Цара. — Књижевност. Оцене и прикази: Библијотека одабраних романа.— Љстак. Слава. Црта из Петрограда. Од Милана С. Ђуричића. Листићи. Књижевне новости. — БиблиограФија. — Афорисми.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова 44 у Нови Сад.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.