Stražilovo

1181

пет рубаља па још у цело! Тако лепа плава хартијица! Чини ми се, да бих радије један прст дао, но ту хартијицу! Ал' шта да се ради ? Кад славиш, плаћај! Иа још кад сам помислио, да код куће ни труни дувана, ни чаја немам . .. С тужним срцем метнем и ја на сто мојих пет рубаља а остало попуни Херцеговац и техничар. Код прапоршчика а и „птица небеских" није се нашла ни једна копјека.

1182

И тако смо ми славу Стевину прославили и разишли се кућама, с најцрњим мислима, с најтужнијим срцем. После неколико дана сретне ме онај руски пуковник. Вио је са мном врло љубазан и између осталога рече ми: „ни један руски обичај не допада ми се тако као ваша слава!" Ја сам пуковнику одобравао ал' срце ми је знало, како сам тада о слави мислио!

СТРАЖИЛОВО. БР. 37.

МАЏАРИЦ НАРОДНА Не дуј ветре, не лелујај гране! У граду је Маџарица Мара, Сузе рони а године броји: „Ево данас девет годиница Одкад мајки гошћа била нисам Ни ја мајки, ни мајка меника." Тек што Мара у речи бијаше, Ал' на врата материне слуге: „Ајде Маро, ајде сестро наша Тебе зове мајка на весеље." Ал беседи Маџарица Мара: „Ој Бога вам материне слуге Какво вам је у мајке весеље ?" Ал говоре материне слуге: „ђурђа жене, ђурђију удају А Јелена под прстеном стоји." Ал' беседи Маџарица Мара: „Стан' — постанте материне слуге, Да умесим бијелих колача, Да усучем три воштане свеће, И да идем у нове дућане, Да ја купим брату перјаницу." И умеси бијелих колача, И усуче три воштане свеће,

А МАРА.

ПЕСМА. Она оде у нове дућане, Она купи брату перјаницу; И пођоше збогом да идеду. Кад су били спрам мајкиних двора, Ал' беседи Маџарица Мара: „Какво ми је у мајке весеље, Нит' певају, нити запевају?" Ал говоре материне слуге: „Ти ушетај у мајкине дворе, И видићеш мајкино весеље." Кад ушета Маџарица Мара, Кад ушета у мајкине дворе, Те је вид'ла мајкино весеље, ђурђа купа, на даску га меће, А ђуђији свећу додржава, Јелена се већ на муке дала. Љуто куне Маџарица Мара: „Бог убио материне слуге, Како су ме љуто преварили, Преварили из града извели !" Ал' беседе материне слуге: „Твоја нас је научила мајка Да ми тебе тако преваримо." По казшању матере своје ирибележио и. М.

Г Л А 0 Н И К, (Српско учено друштво.) Дрограм ва прославу .',0-годишњице књижевног рада редовних чланова српскога ученог друштва Та. Малетића и М. Бана, 8. септембра 1885. у Београду. — У недељу 8. септембра, у 10 часова пре подне у сали велике школе. Свечани састанак српскога ученог друштва. 1. Бирају се изасланици, који ће јубиларе допратити у седницу. II. Председник друштва отвара свечани састанак. III. Говор члана Св. Вуловића о животу јубилара Ђ. Малетића и његовом књижевном раду за 50 година. Говор секретаров о животу јубилара М. Бана и његовом

50-годишњем књижевном раду. IV. Ректор велике школе гговдравља г. М. Бана, као некадашњега проФесора лицејског. — Директор гимназије поздравља г. Ђ Малетића као некадашњега проФесора и директора велике гимназије београдске. V. Честитања других корпорација, страних и домаћих VI. Отпоздрав једнога и другог јубилара. — За председника „Матице Српске" изаб[>ан је др. Г Б о рЦ е Нат о ш е в ић, за нотпредседника В а са Пушибрк а за потпредседника књижевног одељења Светозар Савк о в и ћ. — За чланове књижевног одељења „Матице Српске" иза-