Stražilovo

1207

1208

и то, да спремам једну кратку расгграву о том питању, која ће уједно бити и одговор на Радићеву броширу од 1879. г.; јер тада још не бијаше Милашеве. Г. Руварац одобравао је те моје назоре, тврдећи са мном заједно, да карловачки митрополити нијесу иашљедници пећске патријаршије, нити су имали никакве власти над српском црквом у Босни и Херцеговини. Уједно ми је сврнуо пажњу на прве српске црквено-народне саборе у Аустро-Угарској особито на крушедолски од 1708. г., који су тежили, да њихови митрополити зависе у црквеним односима од пећских патријараха, као што то јасно свједочи заклетва Исајије ђаковића у томе сабору. Доцније, кад сам расправу довршио, размишљајући, гдје, да је наштампам, разбољех се од катара и запаљења, панувши у постељу, нијесам изишао из собе прије 15. априла 1884. год. За тијем сам отишао у Глајхенберг ради опорављења здравља. Вративши се у Биоград у августу, дознах тада, да је изашла Милашева брошира у духу и правцу Радићеве. Како сам, као пгго рекох, већ имао готову расправу о том питању, не дадох је у штампу, док не прочитам и Милашеву броширу и не видим, по каквим је изворима, и у какву духу и правцу написана. Ненашавши је у Биограду ни изван — у књижарама, пишем за њу г. Милашу. Примивши је од њега, и прочитавши, врло ме сневесели т за то, што је истекла из пера Милашева, из чијега су дотле истбкли лијепи књижевни радови особито о канонима и црквеном праву у опће. Одмах му пишем, да та његова брошира не може изрджати објективну критику ни с канонске ни с историчке стране и т. д. Он ми одговори, наводећи неке разлоге, за што ју је онако написао; пославши ми и свој пријевод „36ор апост. правила" . . . са жељом, да му и о њему кажем своје мишљење. То ме потакне, те напишем под I кратку оцјену тога „Зборника". . . а под II уврстим своју споменуту расправу, одговор на Милашеву мјесто Радићеву броширу. То сам учинио за то, што је г. архимандрит Милаш стручан зналац канона православне цркве; па да за раније, и као нова, та његова брошира расвијетли и историчке и канонске стране, како би се то питање извело на чисто. По чем сам тај „Зборник". . . примио у почетку новембра 1884. г., имајући поред званичних дужности доста других послова на реду,

да их свршим, нијесам могао одмах да напишем оцјену на онако капитално дјело, као што је тај Милашев „Зборник"...., него тек у децембру. И по том сам читао и једно и друго у сједници одбора за државне и историчке науке Српскога ученог друштва 3. јануара 1885. г., гдје је примљено и штампано у 60 Гласнику. Ето то су прави узроци, за што нијесам могао, да одмах узмем у читање и оцјену расправу прикривенога писца, која је чекала на ред, док сам прочитао за реферисање друге ствари из Главнога просвјетнога савјета и Српскога ученог друштва, које сам раније примио на оцјену. Осим свега тога има и овдје у Биограду лица, која знаду, и којима ће еаља да вјеровати и прикривени писац, е сам писао ову расправу онога времена, о којем говорим, с онијем истијем разлозима и по истијем изворима, који су у њој штампани и мојим биљешкама. Па би само ово једно доста било, да се очитује клевета прикривеног писца. Међу тијем види се, да је чак и прикривени писац дознао (разумије се од својега пријатеља из Биограда), да ја имам ту расправу прије, но што је своју послао Српском ученом друштву, јер ми замјера у свом насртају овијем ријечима: „не би ни по што требало, да прими рукопис на оцену, у којем се баш расправља оно исто питање, којим се баш онога часа и сам бави". Овдје признаје, да се и сам бавим тијем истијем питањем, ма да је у времену погријешио; а на другом мјесту вели, да је та расправа постала „на основу његове"!! Збунио се, као кривац, па не умије ни да мисли! Ну, да видимо, којим се дакле изворима служио прикривени писац у тој својој расправи, и, јесу ли ти извори само њему приступачни. 1. Гласници Српскога ученог друштва, у којима су и подаци за историју српске цркве од г. И. Јастребова; 2. Беседа 1869. г.; 3. Сион 1875. г.; 4. Ас^епта881§е Багв^еПип^; с1ег УегћаШтве Јег $г. п. и. ШегагсМе т 0»1;еггешћ 1861. г.; 5. РоШлвсће б-ебсШсМе с!ег Вегђеп 1п ТЈп^агп \ 7 оп 1)г. Ј. Н. 8сћшскег 1880. г.; 6. Политичка конвенција између Аустро-угарске и Турске о Султанову суверенству над Босном и Херцеговином 1879. г.; 7. Црквена конвенција између Аустро-угарске и Цариградске грчке патријаршије о њеној врховној власти у Босни и Херцеговини 1880 г. Намеће се дакле питање: јесу лп ови из-