Stražilovo

15

СТГАЖИ./К >Ш)

16

ку, у затворену школу. У соби, често тгрепуњеној, мора дете по више сахата дневно да предише устојани ваздух, да седи мирно у скамији. која му спутава тело и да своју пажњу постојано управп на читав низ предмета, којима се просвећује дух. Култура тела постаје сасвим узгредна. Њој служи у школи само један нредмет, гимнастика. Али и том једном предмету не поклања се толико времена, колико би потребно било за исгомерно развијање и образовање тела и духа. У многима, нароччто нашим српским школама, на жалост је и тај једини предмет за телесну културу често само на папиру. А баш у доба, кад се школа полази, била би телесна култура веома потребна, јер сви шкодљиви спољашњи утицаји, којих је у школи и сувише, дотичу се у много већој мери млада тела, које се тек у развитку палази, него одраслог човека, који је већ стекао неку отнорну снагу за незгоде, које га окружавају. С тога се не треба чудити, што је школа легло многој дечијој и младићкој болести. Знамо већ читав ред болести, које се друкчије ни не зову него школске болести. Таква једна школска болест је и сколиоза. Болест ова састоји се у томе, да се кичма накриви и да тако дође једно плеће више него друго или да се дете погури. Мишићи у деце још су слаби и неразвијени, кости још меке и гинке. Кад им се мишићи у леђима од дугог неспретног седења уморе, онда она траже око себе наслон за сво.је тело, па ако га неудесно саграђена скамија или столица нема, онда ће се она помоћи тиме, да узму други какав положај, при чем кичму савију или накриве. Нарочито су том наклоњена деца, која нагло расте, и особито девојчице. Чим се њихова пажња постојано управи на наставу, онда мишићи у леђима попусте и тешка глава превије кичму напред. Неће ли сад дете да да нознати, да је уморно, онда ће оно доњи део горњега тела спустити, обично на десно, а горњи део окренуће на лево, да се одржи у равнотежи. Навикне ли се дете једном на то. онда ће увек то чинити и од те навике остаће му кичма за увек крива, ако се за рана помоћ не потражи. Али од овога зла не постане само тело наказно, него могу од тога да дођу и унутрашње болести, које су често исто тако неизлечиве као и спољашње. Променама у телесној форми изазива се притисак на унутрашње органе, на јетру, плуће и срце. Правилан рад предисања и варења се поремети и од малог, незнатног почетка поникну мало но мало озбиљне болести. У коликој је мери сколиоза распрострта но школама, нека покажу ови податци од прошле школске године за учитељску школу у Сомбору. У завод тај

долазе ученици и ученице скоро из свих виших народних и средњих школа у нашим крајевима, а доњи бројеви сведоче, да се једнака непажња поклања телесном развитку у свима тим школама. У првом разреду беше 16 приправника и 14 приправница. Од тих су имали једно плеће ниже њих 12 принравника и 8 приправница. У другом је разреду било 17 приправника и 19 приправница. Од тих је било једно плеће нижеу 16 приправника и 12 приправница. Трећи разред полазило је 12 приправника и 8 приправница. Једно плеће ниже имало је 10 приправника и 2 приправнице. Од 45 приправника и 41 принравнице, дакле укупно од 86 ученика, који су лане били у учитељској школи у Сомбору, било је њих 60 т. ј. 69 - 8 процената деформисано, а само 26 беху правилно израсли. Зло ово било је већма заступљено код мушких ученика. Од 45 приправника налазило се оно код њих 38 т. ј. 84"4 процента. Од 41 женскиње имале су га 22 т. ј. 53'7 процента. Одножај овај због тога у очи упада, што су школама у Немачкој женскиње много већма сколиози изложене него мушкарци. То показује, да се наше српске девојке не приморавају још у толикој мери, да неслретно седе и раде у школи и у кући, као њихове немачке другарице. Ј1ево плеће беше спуштено у 10 приправника и 8 нринравница, свега код њих 18, а десно код 28 принравника и 14 принравница, свега код 42. Треба ли развитак ове наказне болести спокојно гледати и сматрати је као нужно зло у школи? То би био грех против човечанства, у ком ће се увек ценити лепота тела као огледало душе. Најглавније средство, да се предупреди сколиоза, јачање је мишића, а то се постиже гимнастиком, пливањем и другим телесним вецбањима. За девојке, особито за оне, које су слабије, гимнастика је још нужнија него за мушкарце. Не треба децу непрестано гонити, да уче и раде, него им ваља оставити на вољу и да се проиграју и то да се доста проиграју. Празнине у знању дају се и доцније попунити, али повреде телесних органа поправљају се врло тешко или никада. Сувишна захтевања како у школи тако и од родитеља пре су за децу од штете, него од користи. Лепо је блти међу првим ђацима у школи, али далеко више вреди и много је славније бити као зрео човек међу нрвима при раду за онпгге добро. А међу тима не виде се на жалост увек први ђаци из школа. Сетимо се само, како су и кад су учили Доситеј Обрадовић и Вук Караџић, па колико је редовно школованих Срба, који су им важношћу свога рада само близу доими!