Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

— „Бршљан", лист за забаву, поуку и књижевноет, игто га од лане издаје и уређује Ђорђе Рајковић, доноси у нрвом свом броју од ове године овај садржај: Слике из босанског живота. Посмрчад Јоксима Новића Оточанииа. 1. Србин надмудрио ћитаплију; — Два дана у Београду иосле тридесет и иет година. Од Јакова Игњатовића. — Породица Новићевих. Од Ђорћа Рајковића. — Из мемоара Јаше Игњатовића (Насгавак). У „Лиску" је: Дупган српска слава. Од Ј. Ипватовића. Сем тога има у том броју и некОлико ситнијих ствари. — Уредништво „Српског забавника" и „Стреле", листова, којисуу Загребу излазили но морали престати, тпто претплатници нисујуредно слали претплату, јавља, да ће оба та листа спојити у један иод именом „Стрела". „Стрела" биће одељена иа три дела. У првом ће делу доносити чланке о народним јавним стварима, који у сриски живот засецају, у озбил,ном слогу а осим тога и чланке хумористично-сатиричног садржаја. Другом ће делу бити наслов: „Забавник" и тај ће доносити песме, нриповетке, романе и друге чланке, какве је досад доносио „Српски забавник". Трећи део зваће се: „Листак" и тај ће доносити чланке о књижевиости, књижевне оцене, поучне и разне друге чланке. „Стрела" ће излазити дваред на месец, сваког 1. и 15., а цена ће јој бити 4 Фор. на годину. Нретплата се пгаље Душану Рогићу у Загреб. — Изашао је први број „Гудала", часоииса за унапрећење глазбе, који је у Великој Кикинди о новој години пок])енуо Милан I Гетровић. У „Приступу" разлаже уредништво смер и програм томе листу а дал.и је садржај листу одабран; по чланку: „Летимичан поглед иа зачетак и развитак глазбе" види се, да га је наиисао стручњак-музичар, који се крије под псевдонимом „Младен". Број тај „Гудала" у опште је с укусом уређеп а додана му је композиција вреднога Толингера „Дижимо школе!" двозбор, четворогласан мепговит и двогласан дечији уз иратњу гласовира за 2 руке; текст је збору Змајева песма с истим насловом. 0 тој ћемо композицији у идућем броју иашег листа донети посебну оцену. — „Гудало" ће излазити сваког месеца по једаред. Уза сваки ће се број додати ио једна музикалија из издања Великокикиндског певачког друштва „Гусле". Цена је листу самом без прилога 2 Фор. годишње, а са прилогом: 8 Фор. 80 нов. — Усрдно препоручујемо иријатељима дивне вештине музичке нови овај иотхват, којем од срца желимо, да се осигура и да папредује. — „Јоле", приповетка нашег сарадника II. Адамова, која је изашла у лан.ском течају нашег листа, преведена је на словачки. Нревео ју је Иван Ивановић а превод је угледао света у „МагоДт поУ1иу" ; пгто излазе у Турч. Св. Мартину. — Целовачки „Кгез" у толико ће се ове године изменути, игто ће сад гајити само знанствену књижевност а неће випге доносити белетристичних радова. Излазиће у свескама свака три месеца. Нрви ће број изаћи концем месеца марта. Стојаће на годину 3 Фор. Уредник ће му и надаље остати др. Л. Скет у Целовцу. — Л>убљански „81оуап" доноси у првом свом броју од ове годиие на челу лик Франа Ерјавца а уз лик и животопис тога честитога научењака и приповедача словеначког. Од Ер_ јавца има у нас нреведена заиимљива нрииоветка „Хусари на Полици", која је најнре иаашла у „Даници" год. 1868. а иосле нрештамиана у „Народној библиотеци" браће Јовановића у 2. свесци. — Роман Божене Њемцове иод насловом „Мајка" превеДен је на румуиски. Превео га је Др. У. Јарник, проФесор романских језика у Прагу. Немачки превод тог романа изашао је у Рекламовој уииверсалној библијотеци. — Песничке лепе „Бајке" Кармене Силве, краљице-иес-

нице, превела је на мађарски Лујза Харматова. Превод је ово дана изашао у Будимпешти у наклади .Будевита Ајгнера. — У Гетиигену је изашла занимљива студија. Наслов јој је: „Аристотелова теорија и трагедија старинског, хришћанског и природњачког назора о свету. Карактеристична је одмах ирва реченица те сгудије. Реченица та гласи: „За дивно је чудо а и чешће се већ приметило, да од Шилерове смрти амо ни једном неснику није ношла за руком трагедија која те ни један критичар није унаиред могао определити вредност или успех- које трагедије." — У наклади краљевске дворске штампарије Тровича и сина у ФранкФурту на Одри излази од нове године нов недељни часопис: „Мрактичаи саветник у воћарству и баштовансгву", који се од других баштованских часописа разликује тиме, што је осим баштованима намењен и лајицима у баштованству, дакле свештеницима, учитељима и иначе љубитељима баштованства. — Увенчани иесник енглески лорд АлФред Тенисн кани издати ново дело иод насловом: „Т|'ге81а8 атн! оЉег роетз". Садржај ће делу томе бити политичка посматрања и прорицања. — Приенати иесник Француски Еи#епе Ме1сћ1ог (1е Уо#ие, који је дуго живио у Русији и добро иознаје руску књижевност, наставља у „Кеуие (1еб (1еих топ^ез" низ својих занимљивих чланака иод насловом: Лез еспуатз гизвез соп<зетрога1пе8" а оави се нарочито са Гогољем. — ЕтИе (1е Еауе1оуе саопштава у „Кеуие (1ез (1еих топ(1еб и занимљиве чланке о земљама с ове и с оне стране Дунава. Последњи му чланци говоре о Сроима и Бугарима. — Недавно иреминули ветеран талијанског новијег иесништва и класични преводилац Шилерових дела Андрија МаФеји, издао је иред смрт још иоследњу свеигчицу иесама под насловом: А$еШ.

Ч И Т У Љ А. Тијана, верна љуба честитога младог песиика Војислава Ј. Илијћа, а мила шћерца великога песника иашег Ђуре Јакшића, преминула је у Београду концем пропгле године у најлепшем цвету своје младости. Губитак, што је смрћу њеном задесио драгог нам младог песника, може иотпуно појмити само онај, ко је иознавао благу и добру покојницу. Са своје стране изражавамо вредном своме сараднику најтоплије своје саучешће а на челу данашњем броју доносимо песму, која је чист, јасан одјек уцвељеног срца песниковог.

0 М Е 0 И Ц Е. (Воденштет 0 Петефију.) У писму, што је недавно Боденштет писао преводиоцу ПетеФијевих песама., Ладиславз г Иајгебауеру, вели чувени немачки Мирза 1НаФи између осталога и ово: „Међу оним туђим иесницима, које сам познао тек у зрелијих годинах, ниједан ми се није тако брзо домакао срца, као ПетеФи, ма да су то нознанство испосредовали преводи, који су јопг увеличали необичиост те појаве. Али како човек леп лик лако позиа гго ходу и држању, ма одело и не стојало као наливено, иа како леио око сија и кроз таван вео, отприлике је тако меии било са ПетеФијевом музом у оном плашту, у којем ми је први нут изашла на сусрет. Унапред ме је већ задобила за се сасвим безбрижном ириродноигћу својих иокрета, својим кроз и кроз особеним лицем, накојем се огледа час безазлено враголанство, час дубок осећај, час кључао бес, час ватрена страсг. Александар је ПетеФи био прави песник, који је вишег значења умео дати свачему, чега се год такнуо. Сав његов на жалост тако кратки живот био