Stražilovo

С1РАЖИ10В0 иет ЗА зл 1 аву , штш ш књттжмтт ВЛАСНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 9. У НОБОМ САДУ 27. ФЕБРУАРА 1886. ГОД. II.

ЗА СРПСКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ. РЕЧ „МАТИЦИ СРПСКОЈ", СВЕ111ТЕНИЦИМА, УЧИТЕЉИМА, УЧЕНИЦИМА ВИШИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА. Силно благо народног ума лежи још увек раштркано но разннм крајевима, у којима српски народ живи. Колико нам благо народног ума вреди, знамо сви, јер на основу тога ударише темељ развитку у народном духу нагае књижевности старина Вук Караџић са својим ученицима Бранком и Даничићем и новијим научењацима, те изазваше пажњу на њих и далеких туђинаца, а дадоше гласа српском духу и у целом културном свету, на широком светском дивану; — Корнелије Станковић и његови наследници: даровити Јосиф Маринковић и др. Јован Пачу ударају темељ српској народној музици по лепим народним простим мелодијама; — ђорђе Крстић отвара врата правом народном сликарству прикупљајући бојама народну ногању по разним српским крајевима. Кажипут је ту к здравом основу даљег развитка на народном самосвојном темељу у књижевности, у уметности, у вештини. Но, то још није све! Јер силно благо народног ума, велимо и опет, лежи још увек раштркано по разним крајевима, у којима српски народ живи. Они, којима паменисмо ову искрену реч, знају врло добро огромну вредност тог блага; јер им је довољно познат око тога труд творца и његових сатрудбеника око нове, српске народне књижевности, а да их и ие упозоравамо тек и на то, што ево недавно и руско министарство просвете нађе за вредно, да свом учитељству чак и наредбу такву изда у својој пространој држави код толико досад тамо прибраног умног народног блага. С тога мећемо најтоплије на срце нашим свегатеницима, учитељима, и другима, који се баве с иародом у пароду, као и ученицима старијим и одраслијим: универзитетлијама, богословима, нрепарандима, гимназистама и другима, да не само сваком даном приликом скупљају и бележе све, што чују и виде у народу, него да и сами траже таквих прилика. Народне песме, приче, обичаји, попгалице, загонетке, речи, иословице, изреке, узречице, имена и постанак имена разних места (варогаи, села, потеса, поља, необичнијих имена и презимена мајдана, река, потока, друмова, пећина и т. д.) — све то спада амо, па нека су и локалног, месног значаја. Свако име скоро има своју историју, свака пословица, изрека и т. д. своју анегдоту, која јој тумачи постанак. Људима, који стално живе међу народом, то је врло лак посао. А ђачка омладина наша имала би пријатне и корисне забаве и иоуке о својим школским одморима; корист би била и ио њих саме врло велика већ и у томе, гато би тако долазили у ближи додир с народом, те га боље упознавали, па кад временом ступе у редове народних просветитеља, знаће, с ким имају посла, — а то много, много вреди. За све то нити треба особита труда ни велика трошка, све када не би само ма и у најближој околици својој бавили се око тога. Све и да се иште и већег труда и трошка, не би смели презати, кад се узме у рачун, колико ће тиме користити и себи и оигатој ствари: јер, иа преку жалост, а горка је истина, већ на много страна прети пемилице опасност, да ће »друмови иожелити — Срба, али Срба тамо бити неће«. Сетимо се