Stražilovo

307

ОТРАЖИЛОВО

308

слици „Косовци девојци", израђеној по познатој српској народној песми; по слици „Деда и унука", по познатој иесми нашег Змај-песника; и по приказу у 34. бр. напгег листа пр. год., на његову слику св. Ђурђа, кога представља као јунака Црногорца на коњу, како копљем обара аждају: „Слика на омоту нашег листа („Ва1капа") представља пећину, која симболизира Балкан, а на њој седи вила слободе. Љјевом руком трга ловор, а десном га пружа тројици јунака, који су се на подножју пећине загрлили. С десне је Црногорац с јатаганом у руци, у средиии Хрват, десном руком држи његову руку, а лијевом грли БугариНа, који је своју руку подигао за лавором, што но га вила слободе свој тројици пружа. И Хрват је ено своју лијевицу пружио за њиме. С лијева су симболи лијепе књиге, знаности и умјетности, како их сликари обично приказују. Ми се надамо, да ће се натпим читатељем свиђети та слика. У њој је илустрован програм нашега листа: заједница сродне браће на Балкану." Тако приказа уредник цртеж на корицама свог листа. Којему пријатељу те заједнице не би од радости и милине срце заиграло на тај програм? Али преврните корицу, па загледајте цртеж на челу тога листа; па ако и сад поверујете, да је оно баш ирограм „Балкану", зацело ћете се о другом нечем уверити, кад прочитате речи, којима се и та слика тумачи, а и њу је цртао Фердо Кикерец за тај исти баш лист : „Слика на челу нашег листа представља двије најближе сестре, Хрватску и Бугарску, како си срдачно пружају руку. Хрватска држи у руци књигу, знак просвјете, а Б)гарска мач, којим ли је нетом толи јуначки освјетлала лице. И том сликом... али ми судимо, да не треба даљега коментара." А, кад брже се предосети, тс отпусти десницу, што је оно пружанг оному, који је за ту заједницу вшпе своје крви пролио, него што си ти, брате небрате „Балкане", испреваљивао и пролио вина наздрављајући можда васкрсу њеиом?! Прогута ли га или си рад да га прогуташ? Да нисмо уверени, е је већи део хрватског братског нам народа трезвенији, те науку и књижевност није понизио до тако недотупавне, гадне тенденциозности, ми бисмо посумњали, да између нас може икад бити љубави, у коју ми верујемо срцем и душом; да само с њом можемо рећи: „Иомози боже!" — о томе треба да је уверен и Балкан и — „Ва1кап". — Др. Кирсте, преводилац Његошева Горског Вијенца обратио се с оним изводом из рукописне кронике деспота Бранковића, што му га је наш пријатељ исписао у народној библиотеци у Карловцих (види „Књижевне новости" иа првом месту у 2. броју нашег листа о. г.) на познатог наученика, врло поштованог Ватрослава Јагића. Исти научник пише у свом Агсћ1у-у Гиг 81аУ18сће РћПо1о§:1е (књига IX., 1. свеска, на стр. 149.): „Како г. др. Кирсте беше добар, те ме извести о дојако постигнутом резултату свог истраживања, није ми витпе било тешко, још ово да констатирам. У Кромер-овој Блзкта Ро1охпае (е(1. ВазШае аппо 8а1и1;18 МВБУ)чита се на страни 500 ово као извор, што га Бранковић цитира: ШћИо 1:атеп тЈпиз Моћоте1зе8 1П8едиеп1п аппо еат игћет оћзе(И1з е1з асгЈ1:ег

орри^пау^ еЂ ро«1з ^итдиа^ез1тит оћзЈ(Иоп18 (Нет Сгег1исае сишз(1ат 0-гаес1 рго^Шопе серИ; е1з 1трега1:огет Сопз^апЧзгпит Ра1аео1о§'ит ^ог(з1831те (Ј'.гтсап1-ет ас! рог1:ат иг^13 тбегГесИ;; пес ти1(зо ров1з Сгег1исае, сит со^поу1ззе1з еит аћ 1трега1;оге, диет рго(И(1ега1з, та^'П18 ћепе&спз а^Гес■ћит ^шззе, шб1;ат ргосИ1:1оп18 тегсе(1ет (1јго 8пррНс10 ехо1VII: зе&етдие 1трег]' I Сопз1;ап<:тороН рози!1:. (Мухамед друге по томе године опседне онај град и жестоко га нападне, па га заузме издајством неког Грка Герлуке након педесетдневне опсаде, и убије на градској капији императора Константина Палеолога, који се врло храбро борио; накратко после тога грозним уморством плати Герлуци праведну паграду за издају, када је дознао, да је исти силним доброчинсгвима био обасут од императора, којега издаде; те постави столицу царевини у Цариграду.) — Нема, дакле, сумње, да је Гергука у Горском Вијенцу идентичан са споменутим Герлуком. Да ли су издавачи тог спева године 1847. у Бечу код Мехитариста иревидели двапут у тексту штампарску погрешку Гертука (место Герлука)? Мало је тому изгледа. Пре ће бити, да је сам песник погрешно ирочитао Гертука место Герлука. Откудаје могао узети ту белешку? Непосредно из Рајића не може бити, јер ту би нрочитао био Герлуца, па и написао. — РСоје Герлука? Нека даде одговора на то ова нотица мог колеге проФ. Васиљевског: Герлука је хиу Лохуш ^. На- то нас наводи ово место из Леонарда С1пеп818 а у издању СгИзоћиК (1е гећиз §;е81л8 Месћте1:13 II. (у Е. МН1ег'з 1га^т 1пз1:ог. ^гаес. V. 1.89.): Сћ1г1иса сигае рог1:из 1:о1:1и8ди0 ге^чотз таг11:1тае ту1#Цаћа1: Сравпи Беоиаг(1и8 С1пеп818 (1е игћ1з Сопз1заг11:1п. јаскига ћ/ошсеп Сћгоп^с. 1;игс1с. I. 254, Рћгап1;2е8 р. 254, Висаз р 283 ; Мог^ћтапп, Ве1а§-егип§; ећс р. 47. Тај С1пг1иеа зове се ипаче XV 0 Лоухад 0 1\[отссос2^. и — По томе, дакле, ни Гертука (као у поменутим Његошевим списима), ни Герлуца (као у Ђурђевој кроиици, те и у Рајићевој историји), него Г е р л у к а : Своју мисли Бранковић с Герлуком! Мухамете, то је за Герлуку! — У Веуие Ве1^1^ие изашле су две српске иародие п р и н о в е т к е из Вукове збирке : „ Дјевојка цара надмудрила" и „Правда и кривда" у Фраицеском преводу Јелене Фридерикове, а са лепим нредговором о Србима од Марте Лавлејеве.

Ч И Т У Љ А. Дана 20. Фебруара (4. марта) у 9 еах. у јутру преетавио се у Сомбору после дужег бодовања К)Ор1,е 1'а.ди)>) управитељ ондашње државне гимназије. Истом је имао 41 годпну. Осећао се као Маџар, али је био родом Буњевац и љубио је свој матерњи језик, који је изврсно зпао. Радио је много у маџарској књижевности, а већина тога рада односи се на српску књижевност. У посебној књизи издао је г. 1882. иа маџарски иреведене косопске песме под насловом : „М^отеге! с1а1ок". Међу важнија дела спада му и „Васз-ВоЉ-о^ \кг те ^уе 1е1гава" (Опис бач-бодрошке жупаније). Погреб му је био у суботу 22. Фебр. (6. марта).

САДРЖАЈ: За ерпске народне умотворине. Реч „Матици Српској", свештеницима, учитељима, ученицима виших и средњих школа. — Матери. Песма Мите Поповића. — Бељко. Приповетка Милутина Јакшића. (Свршетак.) — Апостол. (ПетеФИ.) Превео Благоје Бранчић. (Наставак.) — За начело. Роман Милана Савића. (Свршетак.) — Посуђе у кујпи и у кући. Од М. ПетроЈшћа. — Књижевност: Дечији Свет. Пешчани мајдан. Приповетка Ф. ХоФмана. Приказ А. М. М-а.— Виноградарство и подрумарство. Оцена М. Петровића. — Листићи: — Гласник. — Позориште и уметност. — Књижевне новости. — Читуља. „СТРАЖИЛОВО" ивлази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи шаљу се уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. СРПСКА П1ТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.