Stražilovo

388

Кад се пандур врати без тепсије и то Марко чује, тек се насмеши, што је у њега реткост, па рече: »Алка, ухватио сам те«. Алка у жестини границе не зна, тепсију прода Чивутину буд за што, само да је Марко не добије, и ако му суд и досуди, бар те исте да нема. Чивутин оде у Пешту, па тепсију прода. Марко се са Свшокосићем светује. — Ево, амице, све је у реду, ту су две акције, једна је због тепсије, што је Алка протизаконо задржала, то је (МепНо ге! аНепае, а накнада штете не по вредности тепсије, јер је аманет, па је ту — ргеИит аИесНогпа, а то је сто форината. Друга је акција ргорЈег сЈећопебШЈопет ихопб теае -— повреда. учињена части моје супруге. Ту би по Вербецији била велика казан прописана, но по садањој пракси — ши8-у — од три до осам дана ариште. И то је за госпођу доста. Још нешто. Ево ти у малој кутији аутентицирана кришка баклаве, коју. си ти Мици донео. Који су били код Алке о свечарима, пред магистратом су посведочили, да је та кришка заиста од оне исте баклаве, што су је код ћирковића јели, по том је то Мицина баклава, коју је опет Алка погрдила. То је — согрие (ЈеИсИ Сад све знаш, дај преко писара преписати, па суду предај. Ту је и Мица. Кад је све то чула, скочи са столице од радости. — Па ма била Алка само на један дан, један сат затворена, задовољна сам. Мица то рече, излети папоље, па дозивље комшиницу, да јој каже, како ће Алка бити затворена, и да ће тепсија стати сто форината. Но Марку још ии то није доста; пре него ће се две те тужбе суду предати, изради он, да се пошље варошки стражмештар и један писар, па да тепсију секвестрира и у варошку кућу донесе. Марко је знао, да Алка ипак не ће тепсију издати, па ће се у што треће заплести. Доиста, Алка узе метлу, на писара заједно са стражмештром истера. Немешкиња је, варошки нандури немају с њом ниптта. Марко, како се састане са Свилокосићем, рече му: — Гле, Алка опет насела, истерала писара и стражмештра, то је насиље — : аоктз ро^епНае, ето треће акције. Алка за кратко време иавуче на се три тужбе. ћирковић.је води у Пешту, да тражи фишкала. Неће да преда сгвар каквом варош-

ком ирокатору, већ правом пештанском фшпкалу. Путују на сопственим каруцама. ћирковић је богат. Путем се разговарају. Јефта као добар трговац, ма да је богат, добро погледи новац кад издаје, зна, да ће га скупо стати пештански фишкал. — Видиш, Алка, и ту ћу ти љубав учинити, да ти нађем пештанског фишкала, премда смо могли код нас јефтинијег добити. Алка млазне марамом Јефту. — ћути, Јефто, те ствари ја бољма разумем. Да узмеш код нас прокатора, прво : тај и не зна тако радити као пештански фишкал, друго је прокатор а друго фишкал; друго: кад узмеш нашег, знаш, како је, онај је с оним род, онај је пријатељ, онај оног мрзи, па је све једно с другим сплетено, па откуд се сунцу надаш, лед те туче. Узми само Миливоја, како смо му добри били, па он сад против мене за Мицу процес тера; том се нисам надала. — Не чуди се, Миливој зависи од Марка па мора, а боље он да тера него други, каткад можемо од њега што чути, како онде стоје ствари, а неће он нама пркос чинити, за то ако се где сусретнеш, немој га презирати, дај му добру реч као и ја, и ако нам опет у кућу уздолази, лепо га прими. Алка у.чукну; даје му за право. Кад у Пешту, неко их одведе старом неком фишкалу Бабоњи. Бабоња их понуди, да седну. — Молим, приповедајте целу сгвар. Јефта му пружи акције. Бабоња чита, маше главом. — Као што видим, ви сте, госпожо, Рогозићима род, сестра Рогозићева? — На служби. — Па брат и сестра за такву багателу, једну питу, да се заваде. Зашто нисте тепсију вратили? Је ли још код вас? — Није, продала сам је у пркос брату, нећу да је има, а шта буде вредна, ја ћу платити. Бабоња се мисли. —• Добро би било, кад бисте тепсију какогод натраг добили, па да му је вратите, јер она је аманет, па је може преценити, како је већ и преценио па сто форината, то једно, сад на друго. Ви сте, као што акција гласи, госпожу Рогозићку дехонестирали, и она се позива на сведоке. — Јесте, ја сам казала, да је галантна