Stražilovo

435

СТРАЖИЛОВО

436

НаЈБИше се код нас радило до сад иа песмама написаним за зборове. На томе пољу имамо угдедних радника, међу којима ћу да споменем име Хорејшека и Јенка, чије се песме најдуже одржале и постале најомиљеније. И Толингер је написао доста песама за збор, које су певане у разним нашим местима, и од којих су ето три сад гатампане изашле као додатак уз 3. бр. „Гудала". Те су песме „Наиред" „Бојна иесма" и „Ђојна труба". Све су три јуначке песме на речи Змаја Јовановића и Мите Поповића, а тексту одговара и композиција својим лепим мелодичним склопом појединих гласова, и снажном и пунозвучном хармонијом, која произлази из заједничког сутицаја гвиховог. Ритмика их оживљава те им још утврђује јуначиу особину. Све то чини, да су те композиције од силног утицаја, о чему се многи слушаоци могли

уверити, јер су те песме већ певане, и многима познате, као што сам напред ,већ споменро. Још ћу да споменем, да је „Бојну несму" од Змаја комионовао пре иеколико година и Јосиф Маринковић, и да је штамиана била у „Јавору". Певачким друштвима, којима је ово дело намењено, зацело ће оно добро доћи. Из ових до сад штампаних разноврсних ирилога „Гудалу" види се, да се тим прилозима на то иде, да се попуне редови наше оскудне музикалне литературе, па ће тако на ред доћи ваљда и дечије песме, које Толингеру тако добро испадају за руком, а уверени смо, да он има импозантну збирку такових, и како је та врста несама код нас досад још слабо обрађивана, желити је. да уз „Гудало" добијемо што скорије и дечије песме.. А Јорговик.

ЈШСТ А Ж

САВЉА МАРКОВА (ВЕЛИКА ИАГОДНА ЛЕГЕНДА) Н А ГЛУМИШТУ СРПСК01 НАГОДНОМ ДНЕ 16. ФЕ1>РУЛРЛ И 9. МЛРТЛ 188 8.

Срце ме оиет новукло из невида иа виђење сабље Маркове; потекао сам из мрака к светлости дивне вечери и једне и друге. Давно сам се зажелео сна на јави — живота мртвих, славе живих: маште видовне, дивног чеда уобразиље српскв' — горостас-легенде народне. И слава теби, красна глумо српска на свом рођеном глумишту, самосвојии свете тешких днева минулих и потоње, бог-да, рујне зоре српске! * На Еосову часии крст пао, у крв утонула слобода златна — полумесец дивљих чорда над Једрених засјао; на копљих мало потом дигоше га опаки синци Гази-Мурата врх кубета Ајије Софије. Тугови урахански заодујаше Се сунцу на југу, ио лепој царевини Душана Силног, по дивној царевини цара Костадина; барјак пророков досегиу до месеца и звезде сабља „скота азијског" пут им крчила на све стране, од исхода сунчева на запад. Цропиштало мало и велико, што се часиим крстом крстило и помињало бога и божјег сина; што не смакла сабља агаранска ил иђ спржио огањ силеџија — то обесне орде у вериге окивале, у робље одводиле далеко, далеко у незнане краје орјатске.

Грех Лазарев, наглост Милошева љуто се осветише на Високом Стевану, кратка века сину цара ЈЈазара; издајство властижедног Вука — осу се проклетством на сву муку и срчане труде мудрог ђурђа деспота, сина му ојађена,. дуга века свог. * ЈГакоумље и безумље оца свога Вулашина краља светио је дуго јоште Марко — светио је ал не осветио. Борио се Краљевићу Марко — тако каже песма од старина — борио се и уморио се, еј, па легб тамо на нланини на Урвини, столећима санак да снива... сабљу Марко у стену удрио; до балчака сабљу у кам уринуо док Маркова сабља из литице љуте не искочи, да не сване Србадији данак бели нит у зори сунце гране, сахрањена на Косову слобода срцска! Јесте челик сабља, ал и кам је љутац — не да сабљи да олако из њега искочи; и ређаше се векови, и гииугае миријаде јунака мученика на правди бога од обести немани турске за крст часни и слободу златну! * Кажу, који страдаше на дебелу мору, какав је ужас страхота, кад се дигне оркан-олуј и валима