Stražilovo

547

СТРАЖИЛОВО

548

надамо даљем раеправљању горње теме, особито е погледом на наше граничарске задруге. — Књижара браће Јовановића у Панчеву издала је Новссницу света. Ј. део. Стари вск. Од А. Гинделија. Српски удесио др. Милан Димитр иј ев ић, гимн. проФесор у Карловцих. Књига је та од хрватске земаљске кладе одобрена за школску књигу. — У априлској свесци часописа кр. мађ. нриродњачког друштва „Тегте82еиц(1отапу1 кб216пу" изишао је чланак „А. 82егет1 1зог" (сремско вино) од поштованог нашег сарадника М. Петровића. У истом је уз пропратни текст саонштено 49 анализа сремскога вина, које је писац лане и у нашем „Летопису" публиковао. — И ревија немачких хемичара „ИеИисћпЛ Шг апа!у1;18оће Сћет1е", која излази у Висбадену, донела је у својој другој овогодишњој свесци три рада од истога писца и то: „Д.па1у8ед аез г^екзсћкеп- ипс! Тгеб^егћгапп^етв аиз 8ис1-Ц"п§агп ип<1 с1еп ап^гепгепДеп Сгећ1е(;еп" (Анализе шљивовице и комовице из јужне Угарске и околиАе јој , даље „Мизз јес!ег ЛУе1п \Уетб<;е1п еп(;ћа11еп ?" (Мора ли у сваком вину бити стреша?) и најпосле „ТЈећег сИе а1каНзсће В,еас (;10п уоп Вгиппептуабвег" (0 алкаличној реакцији бунарске воде . — У Дармштату је ово дана изашла књига под насловом: „Пут мој у Вугарску", од гроФице Марије ЕрбахШенбергове, еестре кнеза бугарског. Као што јавља ЈИизбпгве 2еИ;ип§, штампана је та књига као рукопис и раздељена је само међу кнежевске сроднике и мален круг интимних познаника аристократкиње списатељке. У књизи тој описује гроФица по дневнику своме доживљаје на путу у Бугарску, камо је у јесен 1884. са својим мужем нутовала, а и посете на дворових у Букурешту и Београду. Исто тако је занимљив, као и садржај, на последњој страни књиге назначени Факт, да је књигу сложио и штампао брат списатељкин, кнежевић Лудвик Батенбершки и његова жена, кнегињица Викторија Хесенска. Кнежевић Лудвик Батенбершки изучио је вештину Гутенбергову те у палати свога оца има потнуно удешену малу штампарију. — Норманове „Рег1еп дег ^Л/еШШегаШг", естетичнокритичке студије о припознатим песничким делима свију народа, сад су комилетне. Свака свеска сачињава еасвим самосталну целину а може се и појединце добити. Има свега шест свезака. У садржају пете свеске видимо и „Српске народне песме". Од словенских великана нашли су места у тој збирци: Пољаци: Мицкијевић са својим „Пан-Тадеусом", Красински са својим „Иридијоном"; Руси: Пушкин, Лермонтов и Тургетев; Теси: Халек и Неруда; Словенац Преширеи. Од старих класичара ту је: Софокле с „Антигоном", АристоФан с „Тицама", Омир с „Одисијом", Еврипид с „Медејом и Плаут с „Аи1и1аг1а . Ту су даље: Талијапци: Данте са „Божанском комедијом", Тасо са „Ослобођеним Јерусалимом" и Ариост са „Манитим Орландом" ; Нортуга лац Камоенс са „Лусијадима"; 1Нпањ о л ци: Калдерон са „Живот је сан" и „Судијом од Заламеје", Лопе де Вега са „Колумбом" и Сервантес са „Дон Кихотом"; Ен-

глези: Милтн са „Изгубљеним рајем", Шекспир са „Хамлетом" и Ромеом и Јулијом", Теиисн с „Енохом Арденом", Булвер са „Евгеном Еремом", Бајрп са „Кајном"; Французи: Молијер („Ее ТаПиве"), Корнеј („Сшпа"), Расии („ Апс1готасће"), Виктор Хиго („Хернани"), Стајеловица („Кбрина"), Сен-Пјер („Павле и Виргинија"), Беранже; Мађари: ПетеФИ и Јокаји („Црни дијаманти"); Немци: Гете („Херман и Доротеа", „Фауст" I. и 11.), Лесинг („Емилија Галотијева" и „Натан мудри"), Шилер („Марија Стјуартова" и „Вилхелм Тел"), Грилпарцер („СаФа"), Гуцков („Уријел Акоста"), Хајно („Слике с пута*), Грабе („Дон Хуан и Фауст"), Халм („Пег Еесћ(;ег уоп Кауеппа"), Фрајтаг („01в ЈоигпаНвкеп"), Хајзе („Давид и Јонатан"), Хамерлинг („Ахасвер у Гиму" , Вилбрант („Арија и Мосалина"), Фитгер („Вештица") и други. — О Пецелијеву награду отимљу се код мађарске академије знаности три књижевника, и то Јевђеније Ракоши са евојом драмом „Епс1ге ев Јоћаппа", Кашавски адвокат Бертолд физеши са две драме: „Јоћаппа, паро1у1 к1га1упе" и „Еггзеће!;, Ма§;уагог8га§: когтапугбја", најносле Људевит Доци, нисац „Пољупца", са својом „8г^сћу Мапа".

0 М Е 0 И Ц Е. (Цртида нз живота иашег Злаја иесника.* Дивну црту свога племенитог караЈстера показао је наш мили песник пре двадесет и пет годшга. Додуше, когод је сретан, да другује с нашим Змај-Јовановићем, има повода, да хвали његово добро срце, које подједнако бије и родољубљем и човекољубљем; па таква га може познати сваки, ко га и не зна лично, а читао је само његове песме. Не можемо, дакле, ни посумњати, да има данас Србина писмена, који Змаја не познаје и то баш с те стране, кад песме љегове брује и по неписменом нашем народу. Али ћемо да осветлимо једну милу нам успомену из његова живота, када је Змај и делом посведочио ту црту свога красног песничког срца. Не нађосмо је ни у ком животопису овенчаног песника, а прибележена је у 4. бр. „Данице" за г. XI. (1861.) Тамо се каже, како се запалила била оних дана нека ку&а у Новом Саду, па онда: „Гасило се и пазило се, да се ватра даље не рашири, кад уједанпут рекоше, да су два нејака детета остала у кући и да ће изгорети, ако се не спаеу. Пи часка непромишљајући полети наш Јовановић у кућу, да изнесе децу; али несрећом дохвати му пламен хаљине те и он стаде горети. Којекако угаси на себи ватру, а међутим други изнесу једно дете угушено димом, а друго је постало жртвом жестоког огња. Јовановић пође уреднику „Србскога Дневника", који ту поблизу станује, али ветар распири неугашену на њему ватру, те уједанпут почеше од њега варнице сипати. Један од људи видећи то повиче на њега: „Сад си ту нашао да пушиш!" Па богме, у мал' што слављени песник наш не доби награду ни најмање приличну његовој племенитој намери. „Та, добри човече, пе пушим, него и сам горим!" одговори Јовановић псовачу, који га се махне; а Јовановић доспе међутим до етана г. 'Борђевића и ту погаси сасвим вагру нахаљинама."

САДРЖАЈ: Споменик дру Јовану Суботићу. Позив земунског одбора. — Северни ветар. Песма од Војислава. — Жртва за жртву. Новела Мите Живковића. Свршетак.) — Јевђеније Ањегин. Роман у стиховима Александра С. Пушкина. С руског превео Јован Симеоновић- т 1окић. Песма друга. — Враголанка. Приповетка. Наиисала Милева Симића. (Свршетак.) — Богомили и српске народне песме. Написао Ђорђе Магарашевић. — Уметност. Молитва од Бранка Радичевића. За мешовит лик сложио А. Милчински. — Листићи: Гласник. — Позориште и уметност. — Књижевне новости. — Смесице. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. иа по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или (5 Фор. на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад.

СР11СКА ШТАМНАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТШхА У Н. САДУ.