Stražilovo

СТРАЖИ10В0

В У.НСУКУНК& ВЛАСНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 21.

У НОВОМ САДУ 22. МАЈА 1886.

ГОД. II.

Д7 небо тичу два горостасна И кршна брега крај мора сива, У недогледној даљној висини На врху им два прастара дива.

Д И Ј А Л 0 Г. (110 ПРОЗИ ИВАНА ТУРГЕЊЕВА.) Минуло оиет два круга лета, У вечности је то тек један час. ,Видиш ли штогод?' затутња тутњем На голом брегу громовити глас.

Дохватит' могу руком и звезде, Што се ио млечиом путу чопоре, Презором ниским бацају поглед На малу земљу и уско море. Беседи први див другом диву: ,Видиш ли штогод ?.. Шта с' тамо збива ?' Други му вели: „Не видим ништа: Облак и магла земљу иокрива." Минуло више круга година, У вечности је то тек један час Видиш ли штогод?' Затутња тутњем На голом брегу громовити глас. „Видим!" — ДПта видиш?' — „Све је по старом. Реке су плаве, пољане шарне, Хучна се мора и сад пенуше, Горе се и сад зелене чарне. Око камених, ниских гомила Жалосни неки дрви гамижу." ,А, то су људи!' „Да, то су људи, Што се час кољу, час опет лижу." —

„Горе су ређе, њиве су хуђе, Црвака мање!" — ,3ар ништа више ?' „Ништа. Још увек некакве сенке, Још увек нешто врви, гамиже." Минуло опет много векова У вечности је то тек један час. ,А шта сад видиш?' Затутња тутњем На голом брегу страховити глас. „Сад је све добро. Све мирно, мртво. Не видим реке, не видим мора... Кудгод погледим, непролазни лед, Кудгод погледим, снежна одора!" ,Смрзли се?' „Смрзли." ,Добро је. Нека! Мука ме беше на земљу глати .. . Ал' сад већ и ми можемо сиати.' „Можемо, друже!" — Дајдемо спати!' Дивови ломне склопили очи .. . Сунде не греде већ старим иутом: Прастари хаос бдије и опет Над худом земљом, земљом смрзнутом. Мита Поповић.

ЖИВИО РАДАЈА! II Р И II О В Е Т К А С А С Е Д А. СРОЧИО ПАНТА НОПОВИЋ. (Наставак.) 4, Житије чича-Јовино, ; гери, нургери, пулђери, грађани, варошани. Бугером ||Жова Прерадов, то вам је човек сељан. Није данас зову и четир новчића. И кад се бугер, бирон био никакав руфетлија. Није он био ни гер, грађан у четир нове узима, онда од њега нижи *^бугер, као што варошани сељане зову; от- сељан долази да је само прост новчић. У стара врекуд V селу бугера? Бугери, то су ио немачком бир- мена, кад су други новци ишли, те кад је варошан