Stražilovo

СТРАЖИ10В0

БРОЈ 23.

V 11) 1/1

БАВУ,НОУКУИВ ВЛАСНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

-У НОВОМ САДУ 5. ЈУНИЈА 1886.

ГОД. II.

ДВЕ ВИЛЕ.

узглављу сам лежао меку, Пустио душу уз тиху реку Сећања мила. Река ме ноне И већ јој чујем дивне ромоне. Нежно ме љуљка на таласима, А жуборима тајанственима 0 негдашњим ми збори сновима. Љуљкам се, слушам чедне роморе, Кад, ал' собна ми с' врата отворе И преда мноме два дивна створа... Да-л' су из горе? Да-л' су из мора? Не знам, ал' видим две виле беле. ■ Једној у руци злаћене стреле, Зелени листак, ружа у власи, На челу звезда: то јој украси. Другој на глави венац лаворов, 0 врату гмизе ситног бисера, Од морске пене вито јој тело, Од млечног пута светло одело, Из ока два јој живи сина плам, Могла би њима пресећи и кам. С' тог привиђења сав се укочи', Покрих са блеска рукама очи, Грло ми нешто притисло, стегло, На срце ка' да камење легло, Па таман могах запитат': ,Ко је ?' „Хоћеш ли самном у дворе моје? Хоћеш ли самном у оне висе, Где са светлости сјај хиљади се, Где нема ноћи, где нема тмине, Куд нико не мож' маштом да с' вине. Чуј ме. Тамо у високих двори Над златним троном сунашце гори, Ком је шарена дуга застава Од алемова круна блистава, Од бисера му ступови вити: На тај ћу тебе да дигнем престо, То хоћу да ти поклоним место:

Бесмртности ћеш владалац бити! Па ходи, брале, пристуии, ходи, Да сестра твоја у вис те води, Иосади ми се на лака крила: ЈВесамртност је моја држава Име ми — слава!" Тако ми прва зборила вила. Срце ми као снежана груда, Ал' кад с' разабрах мало од чуда: ,Носи ме!' рекох. И бела вила Рашири своја злаћена крила, Само да седнем, па да полетим .. . Ал тад и друге гошће се сетим, Па нејасним је гласом запита': ,А ко је сестра та поносита? Причекај мало, стан', не носи ме, , Нека ми рекне и она име!' „А што разбираШ за име моје? Испуњене ти све"жеље твоје. Полети, иди у дворе 1 слави: 11росто ти, мене што заборави... Ја ти не могу скинути дугу, У моме врту, у моме лугу Нема онога сјаја раскошног, У зраке што би обук'о те свог, И који слави бесмртност пали: Држава моја перивој мали, Где цвеће расте, где поток струји, Где бисер круне на те славуји, Где тајна тајни тајну открива, Где боно срце здравије бива, Где т' тиха шика љуљка санова, Из њих те буди гук голубова: Љубав се зовем, — љубав ми име; Пођи за славом: заборави ме!" ,Љубав се зовеш? Ох, дивна селе, Гашири твојеуге руке"беле, Па загрли ме, загрли њима: