Stražilovo

867

ОТРАЖИЛОВО

868

— Изашла је шеста свеска „Књига за народ", што их издаје „Матица Српска" из задужбине Петра Коввевића. У тој је свесци „Живот Венијамина Франклина" или „Докле може дотерати ваљан и вредан човек. Написао Аидрија М. Матић. Књижица је израђеиа по иемачким делима, која су на крају наведена, штампана је у Пајевићевој штампарији а цена јој је 10 новч. — Извештај овдашње срнске велике гимназије за минулу тнколску годину 1885/6. донео је расправу иашег сарадника проФесораБл агој а Бр анчића иод насловом : „IIрир о дни дар и васнитање." — У деветом извештају о српској вишој девојачкој школи овдашњој, што је изашао пре неки дан, штамиан је на челу чланак сарадника нашег Александра Јор гови ћа „IIевањ е у школи". Изнесена је у чланку том важност певања као наставног предмета. — Дело Н и к о д има М и л а ш а „Славенски а и остоли Кирил и Методије и Истииа православља" — изашао је иедавно у талијанском преводу оца Сават иј а Киежеви ћа. Нревод је у издању самог преводиоца штампан у Трсту код Левија. — Др. Л. К. Лазаревић прибрао је своје приповетке, те ће исте скоро изаћи из штампе у засебној књизи. Погреигно смо прибележили у 19. бр. да су те приче већ једном скупл.»ене изашле биле, што овим исправљамо. Уједио се радујемо том кораку одличног приповедача нашег. — Од вреднога проФесора дра А. Лобмајера изашла је оиет нова књижида. То је хигијенска цртица иод насловом: „Деблзање—болест Ј . Досад је од истог писца изашло до двадесет расправа, од којих су неке прештампаие из хрватских листова „Ухепса" и „Башсе". Четир нет су их, као што читамо, сасвим већ расиачане а осгале се могу добити у акад. књижари Љ. Хартмаиа у Зсгребу. — У Прагу је почела излазити нова литерарна ревија „КогћЛес^у 111;егагп1". Излазиће сваког месеп,а једаред а највише ће се освртати на славенске кхвижевности. — Из извенггаја о седнин,ама Филолошко -историјског одељења н,арске академије знаности у Бечу 1886. књ. СХ1Г. св. Ј., стр. 29. 8С[С[) прештампана је расправа великог слависте Ф р а њ е Миклошића под насловом: „I) 1 е з е г Тз 1с(сћеп 1)упа81еп Сгпојеу1с. Е111 ВеИ^га^ гиг О-е8сћ1с1)1зе уоп Моп1;епе§го"' — Са опширнијим ириказом вратићемо се на ту расправу други пут. — Камило Антона-Траверси иубликовао је заиимљиве бијограФСке нојединости из живота талијанског песника Угона Фоскола у засебној књизи, која је изашла у Милану под насловом: „Бе' па1заК, (1е'рагепИ, (1е11а ^агш^На (1ј ХЈ^о Ео«со1о, соп 1еМеге е (1оситеп1з1 е ип' арреп(Нсе (П созе шесШге е гаге". — У часопису „№еие Миз1к 2еИлт&", што излази у Келну ево већ седма година, пише ове године Сахер-Мазох о „музици и позоришту у Славена."

АФ0РИ0МИ. (Римски.) У срећи ваља да помишљаш на начин, како да сносипг несрећу, ногибију, оскудицу и сва друга зла. Јеси-л само за кратко време отишао куд ван куће, враћајући се натраг, треба да представиш себи, да ти је син што скривио, жеиа да ти је умрла, кћи оболела, треба сам себи да кажеш, да су то све обични догађаји, како те ништа не би могло изненадити. Па онда припигии то доброј судбини. Тере-нц-ије. Слава је последња страст, које се одрекне мудрац. Т а ц и т. Напга дела не треба иикако да трче иза славе; бапг на иротив, слава треба да следује нашим делима. Млађи Нлиније. Човеку је урођено, да мрзи на оне, које је увредио. Т а ц и т. Мора-л се ратовати, нека се ратује цигло зарад мира. Ц и ц е р о и. Човек, то слабачко створеп»е, добио је од природе два дара, која га морадоше учинити најјачим од свих животиња: разум и удружл,ивост. Сенека. Зла, која тлаче човека, долазе махом од сааЈОг човека. С т а р и ј и П л и н и ј е. Чувај се што већма можеш, да себи не иротивуречеш; ко се са собом самим не саглашава, не саглашава се ниским. Дионисије Катон. Човечја је слабост, да оирашта све себи самом, а ништа другима. В е л еј II а т е р к у л. Незахвалиост једног човека шкоди свима невОљнин,има. Публилијс Си р. Забуна постаје погрешка, кад се понови. Публилије Сир. Јеси-л праведан из страха, онда ниси у истину нраведан; нестане-л страха, иојавиће се ианово неиравда. Ц и ц е р о н. Иорекне-л судац иресуду и не нреслушав пре тога обадвс странке, нресуда може бити ираведна, али судац није ираведаи. С е н е к а. Досадне су ствари: три дана имати жену, госта или кингу. Н а р о д н о. Смрт сама засведочава нашу ништавост. Јувенал. Један од главних узрока, са којих стренимо од смрти, јесте тај, што иознајемо свет, у ком живимо, а не иознајсмо оног света, у који се морамо преселити. Ми страхујемо од ненознатог. С е н е к а. Природа је путевођа, који никад не заводи. Цицерон. Узаман красе старе слике и кипови ваших иредака сјајна вам предсобља; врлина је једино право племиштво Ју в ена л. Претерано богатство је као крма неизмерне и смешне величине, направљена пре да утопи лађу, него да је управља, јер изобиље није од користи. Апулеј.

САДРЖАЈ: На парастосу — у Новом Саду. Помен дру Јовану Суботићу. Говорио Александар Сандић. — Живио Радаја! Приповетка са села. Срочио Панта Поповић. (Свршетак.) — Записи. Од Љ. II. Н. — Ирина. Новела Сватоплука Чеха. Превео II. Падејски. (Наставак.) — Из старог века. II. Кандауле. По С. 3. с мађарског В. Изгубљена земља. Излет у спреску шумадију. (С Француског.) — Књижевност. Наше књижевне прилике и неприлике. Од Милана Савића. (Наставак.) — Љсстак. Писма Вука СтеФ. Караџића. Износи на јавност Миливоје К. Бранковић. VII. — Љстићи: Позориште и уметност. — Књижевне новости. — Афорисми. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на чи^авом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на но године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукоииси се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.