Stražilovo

933 ОТРАЖИЛОВО

Петар Ј. Петровић у Београду; иа место ње почиње у 24. бр. повећи спев Јована Моповића-Лиионда: „Издајица", којега је други и највећи део штамнан био лане у „Црногорци". — Заиимљиви чланци дра Лазе Томановића: „Осам даиа ио Црној Гори" и .богати „Прилози животопису Косте Богдановића, срискога кљижевника" наставл»ају се у сва четири броја; а осим тога започет је у 26. бр. чланак: „Човек у прво доба." — У лиску су ови иредмети: од Косте Ииколића (у Темишвару): „Срнски Педарет" у 23. бр.; па Ф. С. Крауса: „Љстак књиге Врчевића Вука" у 24. бр.; а у 26. иочиње новелета А. А. Пиреца: „Ђакомо". —Под „Књижевност" наставља се кроза сва четири броја коментар уз Краусов спев : .УтаИа^с Мећо". — Под „Разно" занимљиве су белешке о „положају слепих у Јапану", прештампано из „Просв. Гласника", у 23. бр.; а у 25. „Писмо Петра II. "Његоша" од Н. и „Нова болест ; па „Голубови листоноше" у 26. бр ; прештампано из „^аго^тћ Коујпа". — У 24. бр. под „Уметносг" приказао је Иван Иванић (у Новом Саду) Пају Јовановића, српског сликара, ио разиим изводима ив ииглеских новииа — Осим тога има: Белешке,' х 1итул»а, Књижевне- вести, Нове књиге. Глас Истине (бр 11. и 12.) заночиње у 1'. броју: „Посланицу Римљаиима", наставља у оба броја прећашње чланке и доноси у 11. бр. проповед на Ђурђев дан, којује говорио у Бремену (у Барањи) парох Стеван Михалџић, па: „Црква на развалинама Иван-бегова манастира", Срнске старине: „Таблица о кужном времену", саопштио СераФим Винчић, јеромонах у манастиру Јаску; у 12. пише >Ј(рван) Ј(еремић); „Тер1зам и атеизам", па Саве Теодоровића свеиггеника, ироФ. у кр. вел. реалци у Земуну: Беседа о иоштовању родитеља, и Емила Стеиаиова свештеника (сада у Тителу): Проповед иред иричешће апсеницима, говорио ускршњег поста 1883. у Новом Саду, те нредлог саб. одбора петиаесторице за* уредбу о дотацији сри. ирав. нарох. -свештеиства. — И издавалац „Гл. Ис/гине" тужи се, да издаје лист са својом материјалном штетом, само да би га могао нашем свештенству одржати до бољих времена. Откад већ уздишу српски издавачи књига и листова за тим бољим временима? Па докле још? Толико стотина наших свештеника у овој митрополији, иа зар нису кадри да овај једини свој лист одрже ? Та, она 2 Фор. годишње, игго се за лисг иште, и онако је маленкост, а лист вреди баш са стране нашег свештенства сваке нотпоре њих ради. ЛЛепас (25.—28. бр.) доноси ове песме: „Из минулих времена, бајка", у 25. бр. до 26. од Гавре Манојловића, проФесора у загребачкој гимназији, који нам је као десник нежиих и пуних иолета песама познат још од пре неке године из књиге својих песама : М1асИ (1ат Уе1јкоу1. Нама је зниста стало до истииске заједнице с браћом Хрватима, а то је могуће постићи бар у књижевиости, иа мислимо, да се млади песник нимало не би огрешио о ту заједнип,у, кад би се као Србин јавио ио који пут и.у нашем свету каквом својом красном песмом. То ието смемо исповедити и српском свештенику песнику Јовану Сундечићу. Што је он мало иознат и ирипознат у нашим крајевима, нисмо само ми криви. Да се о њему и овде води рачуна, еио му доказа у „Летопису" наше „Српске Матице" од ире две годиие, где је пригсазана његова књига песама. Ми не можемо да разумемо, што се вредни песник тако отуђио од овостраног Српства. Поштујемо у њему љубав к братској заједници тим вигае, што као нравославни свештеник не иита, ко се како крсти; али бисмо га желили и у иашем колу. Кад нам комадају народну заједницу толике иолитичке и геограФСке размеђе, књижевност једног народа не зна, нити треба да зна за те границе. Између Задра и Загреба и наших крајева неће бити велика раз-

934

лика у удаљењу, ако срце само којој страни теже не притеже. Суидечић је вредан сарадник Вијенчев, па ево наставља своја песничка „УмоваЈва" у 25. и 26. бр. (СХХП.—Х01У ) Осим тога има у 28. бр. песма Ђ(уре) А(рнолда): „Бијег". Од ириповедака свршена је у 26. бр. прииовијест из новијега босанскога живота: „Маријан", од Иваиа Лепушића; наставља се кроза сва 4 броја: „Фишкалова исновијед" од В. Новака; а у 27. ночиње: свагдапгња повијест из хрватског живота: „У ноћи", од Ксавера Шандора .Ђалеког. (Не можемо да притајимо овом приликом, како нас немило дира навада неких хрватских приповедача, да чак и у приповетке своје увлаче неиромишљену размирицу нлеменску између Срба и Хрвата, и то, дакако, увек само тако, да Срби краће извуку. Ако је збиља дотле дошло, да иије доста раснрављања у сувременој политичиој преси и у јавним зборовима, онда би бар лепа књижевност требала да делује помирљивим духом у том правцу. Но ево ПЈандор Ђалски неће тако у овој својој причи, као ии Т>уро Турић у својој: „Куда то води" у „Ва1каии", а овамо је „Ва1кап" истурио бајаги девизу јужнословенске заједнице, а „Лаепае" је најбољи реирезентанат лепе хрватске књижевности већ осамнаест година. Ако се браћа и завадила, имајмо на уму, да је слатко браћу измирити). Меето: „Последњи дани тшеза војводе" с пољског од Крашевског, ночиње у 26. бр. с руског роман Александра Херцена: „Ко је крив?" — Чланци Фрање Рачког: „Путне успомеие о Руеији" настављају. се кроза сва 4 броја, осим тога су нови члаици: о „Ласици", са, сликом у 25. бр., иа у 26.: „Књиге Матице Хрватске за г. 1885.", и „Имеиа еедмеро браће, што су тобож Хрвате довели на југ" од В. К(лајића). — Слике су ове: Сијело у Цвијете Зузорићеве, нацрт Марка Мурата, цртача самоука богослова у Задру, у 25. бр.; на нацрт проФ. Н. Машића: Берба у Хрватској, и долма-Багџе у Цариграду, из друге књиге Царићева дела: „Слике из поморског живота", у бр. 26.; па лик преминулог словеначког родољуба и књижевника Божидара Рајића, и Трг Фрање ЈосиФа у Вараждииу, у 27. бр.; а у 28. бр.: Гњетелови (фазани), слика Фр. Шнехта и салик кина вредног кипара Ивана Рендића: Мајка с дјететом. — Оеим тога у ,,.1иск:у" је разиих бележака из кЕБижевЕшети, уметЕЈоети, сваЕнтице, и т. д. Ва1кап, лиет за забаву и Етоуку. Излази од ове године сваког 1. и 15. дана у месецу, са слиЕсама. Ми смо у 9. бр. наЕиег листа, у „књижевЕШМ новостима" приказали овај лист нашим читаоЕ1 ,има. Исте-1 лис/г хоће да буде војник за узајмицу јужно-словенских народа: Хрвата, Срба и Бугара. Словеш^е ваљда и не рачуна амо. Око њега се прикуииле ваљане КЕБиЖевЕШчке и уметиичЕсе снаге хрватс1сог народа. Али већ у ЕЕрвим бројевима, и баЕЕГ најжешће у Етрвим, тако се заттео за треЕтутним успехом бугарсгсог оружја иад српским, да је Е10чео бити бугарекији него и сами ваљда Бугари. На БалкаЕту види само Бугаре и Хрвате, а Србе Етонижава скоро до ништице. Може бити да ј.е то Ва1капи проЕсрчило пута и у БугарсЕсу, те је стекао тамо можда приличаЕТ број и претплатника; али је тим сгворио између себе и српског народа већи јаз, Етего енто је. е ^адар Бугарима помоћи а Србима Етаудитет . Што хоћемо да водимо на овом месту рачуна и о њему, чешимо по својој истатшутој дужности, па ат^о ничега другог ради, тек да се знамо. Ми додуше не добЕтјамо Ва1кап ни у замену чатс, ма да смо ЕЕОкушавали, да дођемо тим Етутем до њега; али један пријатељ натиег листа и оваког Е1регледа уступа нам своје бројеве. Тим уједЕто хоћемо да покажемо, колико нам је озбиљно стало до тога, да овакав преглед буде што потЕтунији те и што корисЕшји. — Ва1капа је изаЕЕЕло дојако 13 бројева. Прва три броја уредио је познати пес.шкАв-