Stražilovo
1061
СТРАЖИЛОВО
1062
Одговор на 5. И овдје хоће силом да оправда наречије. Зар ће г. В. рећи 6. пад. једн. од ријеч: риј ечију, речију или ријечју? Ево му из Даничића основа њеколико таковијех са сгр. 82. божји, брчје перо, врапчји, вучји, гушчји и т. д. Ј. Живановић: Осим овијех маћедонских Срба Срби говоре јужним, источним и западним говором. Западним говором говори се у Далмацији на сјеверу од Неретве, католици у Восни и сјеверној Херцеговини, у једном дијелу Хрватске, у Славонији и Буњевци у Вачкој. Јужним говором говори се у Црној Гори, Боци Которској, сјеверној Албанији, у Дубровнику и околици, у Херцеговини, Босни, Хрватској, у једном дијелу Славоније. Источним говором говори се у Сријему, Вачкој, Ванату и горе по гдјегдје у Маџарској, у данашњој сјеверној и источној Србији, у Старој Србији око ноља Косова, међу Врзјацима око језера Охридт и близу Битоља, у Албанији око Драча.
У Фочи у Херцеговини. На Петров дан 1886. 14 ) Живановић што ]е рекао, навешћу из његовијех изврснијех „Особина ресавског дијалекта" а, Кушарево мнијењеиз 81оУ1пса VII. 381. Пошто Живановићев вас рад сматрам узором и мјесто му држим у колу првих знанаца језикословнијех, с тога се оно, у чем се Кушар разликује од њег, штампа друкчијим словима. 13 ) А ја вељу: исто и у Херцеговини и то с десну страну Неретве, а не свуда. Виђи примједбу под пјесмом у 81оујпси VII. 546. 16 ) Овдје Кушар наводи из Милићевића „Србије", у којим се окрузима говори јужнијем нарјечјем. 17 ) Овдје се г. Кушар јако затрчао називљући онењегда згаљне Србе у Италији ћгуасИпт пазв1јетс1та. Полако! Ако су волови брзи, земља је подијељена. Он је то учинио из оне слијепе страсти хрватске. '*) Ми смо овом малом рату за српски језик и правопис с радошћу начинили места у листу нашем, што то заподеше с најбољом вољом и намером баш људи од струке школске, којима и јесте најпречи посао: да негују и чувају у школи и у књизи чистоту дивнога нам језика народног. Коликогод • у комуналним школама у области хрватско-славонској језик нам се тај под морање сакати и нагрђује, толико двапут могу нанротив тому учитељи у вероисповедним школама нашим језик чистити и нравопис му изводити по правилу, као што треба — па дечицу ученике своје и ученице из малена на прави пут упућивати: учити их ч и с т о м језику народном и утврћивати у правопису, утемељеном на науци језикословној. Време је већ крајње, да и ми станемо о том бригу водити: да се занови у књизи нашој и утврди чисти прави језик нам народни по угледу на
Одговор па 6. Ја немам ништа противу оног. што „је „Голуб" у главноме навео," већ ми је криво, што није право навео. Он каже, да се јужнијем нарјечјем збори по Хрватској и Далмацији, што није истина, а има још недостатака, с тог сам рад навести овдје, шта је рекао учени Живановић и Марцео Кушар. 14 ) М. Кушар. О уо зе (I. ј. јиипо) пагјесје ^ оуоп и Сгпој Оогјц и Во1с1, и зј. АЉапуЧ, 1)и1 )ГОУш 'ки, Негсе^оупп, Во81и (ка,(:оНск1 в1;апол т 111С1 Воапе Јрак ^оуоге ЈкаУбк1 1б ) 1 и је<1пот (Ије1и 81ауошје 1 кга1јоуте бгђуе 16 ): ато враЛаји с1Јје1от 1 и§агбк1 8гБ1. Јкаузкх Ш гара«1по пагјесје §' оуог 1 зе 1 и 181: гј , Ргјтогји, Оа1тасу1 ростгајие ос1 Жеге1;уе, 1;ако ^ оуогс ка1о1к-л и Во8П1 1 Негсе§0У1П1, и п ј е касЈапј ој Уојпој КгаЈ1 и! 1 81ауошЈ1, иас1а1је па8е1јешс1 ћгуаск1 и ТЈ^агакој, Оопјој Аи81,гу1, Могаувкој 1 Оопјој 1±а1хј 1 17 ) Екауакд парокоп, Ш, како Мвто сћ-иксуе кагаН 181;осшт доуогот ^ оуоп 8еи 8г1)јј ј ] ХЈ^агакој 1 81ауоп1Ј1. Екау8к1 ^оуоге 1акос1јег 1 пам кајкаусп и 1. /\ г . ћгу. ргоутс1ја,1и, ра 1 и 1от 8е 81аге пјјћоуо иагјесје ва 81оуеш1;тот. Ратко Миљановић. наше дивне народне умотворине; да се треби кукољ језички: германизме, варваризме и друге тому сличне неподобе, а нарочито, да се већ једанпут на иут сгане увлачењу такозваног српског варошког говора у књигу нам српску, и особито у сувремене листове политичке, па, на жалост и у белетристичке. То даде повода и пошт. колеги нашем и сараднику лисга овог, проФ. А. Сандићу, те пролетос на састанку књижевног оделења „Матице Српске" поднесе предлог: да се уз Летопис Матичин издаје као додатак: Вранич српског језика и иравоииса. Што се пак тиче у листу овом расправљаних речи појединце, и како их тшсати ваља, ми, не повлађујући ни једној ни другој страни, додајемо само толико, да би им у том рату малом згодније оружје било: да су загледали речи исте по правопису им у Вуков Речник, а зарад боље потврде и у старо словенски лексикон Миклошићев: ввсв (у Вука: вас уМе сав — отуд измет у средњем роду: сво благо); — л г ћнг> и л ; 1>нвно и т. д. и т. д. те би с места видили, колико који од њих двојице право има; особито пак реч: Цдрт.УНЖ, НД|>Т»У1€== н а Р 6 ч ј е, те и нарече, и за 6. пад. јед. речију, речју и т. д. (Слично: наручје, наруче; божји, божја, божје, божи, жа, же; овчи, ча, че). Још да су мало боље у том сназили закон непчаних сугласника, кад иза њих дође ј, па на ум узели, како се у источном говору тај закон изменуо и т. д Реч: На -(- рек -|- ве, наречије, наречје, значи латински бепђеп&а^ с!ес1ага1)1о, а не (Иа1ес1зи8 а и без тога данас је то у нас архаизма, и замнеила је реч: говор. Него ми ћемои у напредак радоместа направити у листу нашемоваком и сличном ратовању за српски језик и правопис, имило ће нам бити, разведе-л се то коло на широко. Ур.