Stražilovo

1225

СТРАЖШ10В0

а не'мам ни 600. 1>ре немамг пи 100 фор. него узаимл'Ј>м г 1. те се ранимт,, већт. сам г г> дужанг 300 фор. Тако се ие живи за г.'1'.ру и за пародт,! Могу га продати Ш'>мцнма да га они нечатаго, алн н за толики мои трудЂ да не добиемт. ни краицаре, него само да намиримЂ мое пренумеранте (и то едва). Ел то право? СадЂ ћу обрнути као Живковићт. (Телемах). — Шта ћемо радити? За име р!>чника не могу вам' садт> ништа писати, зашто самљ се већт. разлготто. Ниесамт. дао Арси оне развалине, да измала, него му В б1 пишите и препоручите; л самт. се сђ ш, имт, разговарао о томт.. Он ће то знати врло добро начинити. Дакле ж изоставите са свимт,? Нека га дг,аво носи. Овај Р4 чникђ треба да покаже, како Срблви говоре, а коме се не допадне, онт, нека намт, каже, како 6 бг требало да говоре. Џ (а може 6бгти и дБервЂ) даћемо изрезати. Л мБгслимЂ, да е СоларићЂ мене митао за онан старкгн вапљ Славенсгаи СловарЂ, што га нравите шшт 1 одђ како сте дошли уЕарловце? Он пише КажипутЂ кт, писменици и езнкознанјго (до есенн изићиће на светЂ). Г. КопнтарЂ е и ово дана ишао Добровском'; не знамо шта ради са СлавенскомЂ ГраматикомЂ. АлександерЂ е здраво; гледаћемо ово дана да га намиримо ст, оннм' халвинама, што сте вб [ наручили; до садт, ниесмо могли; Богме нема новаца; него ДавидовићЂ каже, да ће добнти сђ Пештанског' нанагвура. За шлвивовицу чули смо

да иде; вала вам', те велика вала! Него велите: плати па онда вала. ТОче ме молго докторЂ Белецкш, да разпнтамЂ тамо дол г 1з, може ли се добнти добра црнога вина (елфера), и ношто аковЂ, него лвите ми то молим васЂ, да му кажемЂ; може бити да има у Оиову? Кадт. ћете ми лвити, шта сте профитирали у двору Ча Стевину ? Може бнти да сте већЂ и заборавили. — Шта вам' се чини о том' догадБаго у Србским' новинама нод числомђ 17. настрани 133.? Ел'да е то ХранисавлЉво масло. Морао е и Румш на то повући ? Видите, шта чини завистЂ и злоба; ал' нека нека: притиснуто пче све на више скаче. Даите и вб 1 ваше мнћнје, каково треба двер†да буде; писао самЂ о томт, и Соларићу (зашто он све коешта ново прави) и Гд. Гершићу. Дозовите Филипа СлЈепца (ако ше отишао у СрбЈго) па га запнтаите, колико има приклгоченЈп (н. п. кадт, се оженш, докле е путовао, и шта му се знаменито догадвало и т. д.), па попишите те нам' пошлБите (то особито жели Г. КопнтарЂ). Врло бн добро бнло, кадЂ бнх га могли измоловати с гуслама. Ово дана е изашла у Нрагу една кш.ижица Чешка подђ именомЂ простонародна Србска муза (превод ићсама); док више добктемо, послаћемо вам' едну. Ноздравите ми лгобезтгћГиие БешеповачкогЂ Игумана, Борића и и г ('.гове домаће. В у к ђ.

КЊИЖЕБНЕ Н0В00ТЖ, — У 136. свесци Народне библиотеке браће Јовановића настављају се „О д а б р а н е п р и п о в е т к е М авра Јокајије". Довршена је пре свега у тој свесци прича „У старом дворцу", која је започела у 132. свесци, а даље су унутри још ове приче: „Јордаћева глава", „Од деветоро једно", „Божићња приповетка" (посрбљена), „Да се мен>амо", „Од три најлепша", „Шта веле л>уди", „Грозна освета".

С М Е 0 И Ц Е. (Еписоде из живота иокојнога Листа.) (Наставак.) 5. Кад је Љс/г год. 1847. био у Одеси, те и тамо, као свугде, са изванредним успехом више концерта дао, чула је и госпођа нека у свом усамљеном старом двору у Волхинији, да је Љст онде, па тек што је разумела, да је „боголики човек" Жоржа Санда њој тако близу, одмах је наоружала неколицину својих људи па их послала с налогом, да виртуоза до ње доведу, па ма стало што му драго, да ма и само на три дана самоћу старога двора оживи својим армонијама. Е. али ко би помислио: Љст се не даде ни осолити. Тада госпођа сама уседтте помамна хата, па на челу силне своје

чељади појезди у Одесу. Отишла је онде на концерт па ју је Љстова генијална свирка тако очарала, да је одмах изјавила, е је досад само желила, да ванредног тог човека на свом двору дочека, али сад јој м о р а доћи. Сама га дакле позове и обећа му силно благо. Лист је дабогме благо одбио али није кадар био одолити дражима лепе молилице те се најпосле решио, да пође с њом и да проведе неколико дана на њеном двору. Е, али од три дана буде богме и три месеца. Уметник се за све то време није смео из двора ни маћи, а да га не прати почасна стража; није смео чак ни писати својим пријатељима. Узалуд је молио, узалуд говорио, да се још пре обвезао те да мора овамо и онамо отићи; све бадава; госпођа та није знала ни за какав други закон, до ли за своју вољу. Бог зна, докле би трајало било Љстово сужањство, да се није та господарица, код које није било кец-мец, разболела те браћа њена Листа пропустили да побегне. 6. Шпањолске иеке новине донеле су писмо једио из Рима од 24. октобра 1863., у којем о Љсту пише ово: „Ономадне је свети отац походио великог уметника на Монтемарију. Славни пијаниста живи ту у доминиканском намастиру, близу цркве, која је сазидана баш на оном месту, где се Константину појавила застава на небу. Више од једног сата слутпао