Stražilovo

1223

СТРАЖИЛОВО

1224

0 тој нећу пишта да кажем. Не умем! ГГросто не умем! Да кажем, мисао је ведичанствена, израда је класична! ? Ух, како то све празно .звечи! Али пе мислите, да хоГ.у тим да кажем, како је ваљда та последња и најлешпа. Не! Та, што је већ неко рекао, свакп је најлеиша! 1 Свака те потиче, одушевљава за твој народ. Па јсвака решава по читаво друштвено питање, а „српска јмисао" лебди ту као свети дух над народом својим. Песник пе јури по нашем друштвеном животу као на прилику какав господар кроз некакав красан али занемарен врт, на само указује прстом, како то и то не ваља, него је као ваљан баштован ионео собом и оруђе. чим скрњује, где види, шта не ваља. Песник пе пита само, него, као што рекох, и решава питања. Он је лечник, који не одључ)'је болесника из друштва живих и здравих, да се на њему само учи, него га и лечи, а лечи га баш народним лековима.

А какав је језик ту? Сељачкн, народни. Кад сељак говори, ту нема ни једне речи, да познаш, да то пише човек књижеван и учеван, који цео свој век проводи с књигом и науком. А где онет он као приповедач треба да слика, да описује, ту је језик достојан човека књижевна и учевна, ал опет да га, изузев неколико речи, и прост разумети може. И то је одлична особина ЈГазаревићева. Каква разлика и у томе између њега и многпх наших приповедача, у којих проста цура изјављује љубав, као да је прочитала скроз Дима-а, у које га прост сељак тако курише, канда је у „танцшулу" учио ; док се напротив неки ачи и дедачи и тамо, где као приповедач достојанствеио треба да покаже сам своју интелигенцију . . . Једно само зажелити ваљда смемо .... \ Да што пре . . . Ал надајмо се! п. Лдамои.

1161

ПИОМА ВУКА СТЕФ. КАРАЏИћА ЛУКИЈАНУ МУШИЦКОМ. ИЗНОСИ НА ЛАВНОСГ МИЛИВОЈЕ К. БРАНК01ШЋ,

IX. У Бечу 6 -га Марта 1817. I Гречестнћинпн Господине, мени лгобезн4ишш и внсокопочитаемни ! Л бн вам' одавно одговорио на два писма ваша, али самт, еднако чекао, да шшт' што пишете, као што сте обрицали. Садт. ево и треће писмо ваше нрими, и већт. треба да вам' отпишемт>. Не знамЂ, или ћу редомт. или ио важности. Г динђ е Гагићт> отипгао одавпо у Гагузу, но ви кадв ми нонглћте нисмо на нћга, л ћу му га послати преко Драге Теодоровића изт> Тр1еста, а он ће га моћи и оданде послати Чернишефу. Само гледаите штогодг> добро и Л1епо те напишите; л бн волћо, да се вн помогнете, него л: зашто бн д могао поредЂ васт. преживлћти, а вн се поред мене ништа не бн могли помоћи. За оде се не брините, мн ћемо ихт> добро коригирати, а може бнти да ћемо ихђ и вама послати да ихт> коригирате; може бнти ни до : / 2 године неће се печатати. Богт. зна какове Оде шшт' онап очекуе; да се читав монумептЂ у едно наиечата. Вн ћете добнти одђ циелог монумента едант. екземиларт. на дарЂ а нама ћемо два наручити. Вн мене наипр1е об1едисте за ЈГазареву диплому, пакт. садЂ опетЂ и за списакЂ Намастнра! НиесамЂ, троиства ми, п то ни едно однш, него сте вн то негдве забацнли (ако ниесте коме

другом' далн) на не можете да пађетс. И мени бн жао бнло, да бн се изгубио списакЂ Намастнра: /Г морамЂ оне намастнре све очима видвети, него ми ихђ нрепишите (кадЂ надвете) па ми пошлвите, да имамЂ кодђ себе: зашто може бнти да ћу ударити одавде преко Далматце (знате ? као што смо се лани договорили), па ћу овде опет доћи нреко Срб^е и Ср1ема! — Па за толике труде и фантазЈе едва ми благосши[те едну Хлого. Да е Лгобосава, и мени бн милје бнло, али кадг ше ? Она у арфу ни у китару не зна ни запевати, него зна л1епо вести (везти ?) и шити, такодверЂ и ручакЂ готовити; Србски мора научити, и Србске обнчае, а може научити и ирести и ткати, ако ши устреба. Ово ћу дана ночети читати Микалк), иотомђ трелзнчнни и Академическги СловарЂ (то ми е све КоннтарЂ набавио). Чесница е описана као што треба, па ше сама чесница, него и баднлци, БожићЂ, свадба, отмица (како се отимаго двевоике) Б о г о л в л ћ н 1 е, з а д у шнице, воскресен 1 е, ГвургвевданЂ Иванг> данЂ, вила, вћштице, вампирЂ, стуаћи, врзино коло, Грабанц1лши, раиило, ружичало, завћтине, крстоноше, крсно име, побратимђ , додоле, кралвице, Лазарице, коледа и пр. и пр. и т. д. Ко никадЂ кнвиге ше читао, читаће Србскш ГћчникЂ; али ево лготе муке н неволћ: како ће се печатати ? Треба 6000 Г. \\ г . \У. А