Stražilovo

1248

1244

погодио с кнезом, да ћеш за његовог сина вући ј коцку, узео си и новце и потписао уговор. Сељак одједанпут пребледи као крпа, тресиу чапком о земљу, за њом се и сам обори и стаде рикати, да се прозори затресли. — Но, војаче, сад се чисти! — рече флегма"тично Шмул. Иосле по сахата Репа се примицао колеби. Гепина је баш кувала ручак па кад чу, како је треснуо вратима, полети му од огњишта на сусрет, љута к'о рис. — Пијаницо светска! — поче да му чита. Но кад га погледа, упрепасти се, јер га је једва позиала. — А шта ти је'.' 1

Кад уђе Гепа у колебу, не мога с почетка ни речи да прослови, само седи на клупи на гледа у земљу. Жепа га стала испитивати и мало по мало дозна све. —■ Продали ме — рече нанослетку. Жена одмах у јаук; он за њом; детенце у колевцм почело вриштати; гаров у вратих сгао завијати тако жалосно, да су из других колеба истрчале бабе с кашикама у руци, питајући једна другу: — Шта се десило код Репе? — Мора да је туче, шта ли? А Репина јаукала још више пего Репа, јер га је љубила, сиротица, нада све на свету. (Наставиће се.)

■' таико Је кори, да га не љуби; ђе ће уфл оа шаком једиом горштака дигнути Сриство исиод Турака? Даница. Ј 1е мозк' га дигнут' ? а ти га бранп! Не уз Мурата, спрам њега стани! Јер љубав чиста иала је с неба, Па Србин, јунак, младој ми треба.. . Станко. А књаз је Станко зар кукавица? Даница. То ја не вељу, но издајица! Станко јој не да дал>е, и каже јој, да је Деан с те ријечи иао, а он ће ноћи ђе чалма суди. Даница. Збиља ? Станко. Зар у крш ови? Даница. Гњијездо вију ту соколови! Којагод тица с камена стана Овог одлети — црна је врана! Врат, знади, чисту шеницу квари, А за лизове — што земља мари?

-лг/лШХМ ч2Х>1/1Л/1гаг^ ДЕВЕТИ ДАЕ II У Т II И Ч К А У С П О М Е Н А. (Наставак.) Ах, Горо Цриа, ах, земљо мила! Твоја се с главе сад режу крила!. . . Станко је оиет називље балканском царицом а Даница:

Даница слиједи, да Стаика одврати, а он њој: Балканска царице ! Даница га дохвати за руку: 0, јадан Станко! рђа те била! Зар Црна Гора није ти мила? Лаж Муратова боље те веже Но љубав њена зар, је ли, кнеже?!

Прекин', не грди! Ја сам Зећанка, Црногорка, а кћер сам јуиака! То ти је царство балканско лажно А нама горско царство је спажпо! Станко. Данице, Црна Гора је мала, Грчка се руши, Србија пала, Занкова ето Маџарска леже, Муратов ланац Бугарску стеже, Кастриот, Ерцег, тек што се муче Даница (ирекида га). Обадва они нек се потурче, Па и ти шњима, како ти драго! Ми ћемо наше чувати благо, Црн гет1 Турској ми вазда бити, Она ће с' о нас сва раздробити! Околној браИи даЛемо руку, Живо им иомоЛ', кад су у муку! Аманвт свети то Ле нам биват': ВраН/Ке им боље брацки иривијат'! С Ловћена Балкан твој нек прегледа, Па нека прегне, па нек се не да! Жали л' ко крви и мушке главе Пек роиства јарам на шију ставе! Наша ће земља све биват' јача, Јуначко гњездо и гај пјевача! ... Оганко. Црна је Гора потребна хљеба А ти је дижеш чак сирам неба!.. .