Stražilovo

1315

СТРАЖИЛОБО

1310

М.: „Лугарева љубав", Франа Мажуранића „Двије цртице" (Жена, Наше жене), Ђура Турића: „Интерес", Б. Крчмарића цртицу: „Зли биљези" ; — чланак дра X. Ј.: „Шта је динамит?" и наставља почете рецензије. — Осим тога у лиску разне белешке; и (у 16. броју) велику слику: „Осуда Јана Хуса", И (у 17.) слику: „Томан и горска вила". Босанска вила (14.—16.) има песме: Божидара Н. Вршчанина баладу: „Миланов дуг", Манојла Ђ. Призренца „Дижмо браћо Д1ецу нагау!..." и Јована Радивојевића-Вачића: „Завјет". — Приповетке: свршетак од II. Ђенића: „Низ крвавих дуката"; почетак М. Ђорђевића Призренца: „Мушкобана", приноветка иа сеоског живота у Србији; Радослава Марковића: „Дивљак"; Божидара Н. Вршчанина: „Нечиста стијена"; и Граничара цртица са села: „Под крушком". — Старина Јово X. Н. Бееаровић написао (у 14. бр.) успомену из младости: „Из Стамбола у Сарајево." — Настављају се кроза сва три броја Кечетове успомене о „Сердару Екрему Омер-паши". — Свегатеник Ст. Н. Давидовић написао чланак: „Градишка негда и сад" (у 14.—15. бр.). —• У 16. почиље јавно предавање: „0 стању данашње народне привреде и о начину, којим би се то стање поправити могло". — Народне умотворине: Песме: из збирке Косте Банића (Роса робињица , Н. Б. Попадића: (Сестра ДелиЈованова), Ст. ТриФковића (Клетва), Душана Ст. Поповића, Заничанина (Вјереница бега Јован-бега, Јадовање горе шимширове, Јован-бег се с љубом завадио, Смрт племените Маре, Несуђеница, Баше Сарајевске, Гуслиле су гусле Јаворове .. ,), В М. Ћ—ћа (Девојка је туђина братила,) и В. К. Чајничанина (Вино пије Василије). — Народне приповетке из збирке Н. Т. Кашиковића (Сиромашак и н>егов син, у 14. и 15. бр.), II. С. Иванчевића (Ајдуковић). — Народне гаталице: Гатање српског народа око Сарајева, забиљежио поп Стево Тривковић (у 15. и 16. бр.) Око прибирања народних умотворина стиче „Б. В." великих заслуга са својим вредним скупљачима. — Осим тога јеу сваком броју као обично књижевних и културних бележака, библиографија, и т. д. — У 16. броју позива др. Ф. С. Краус и др. М. Хоернес у име антрополошког друштва у Бечу учитеље и свепгтенике у Херцег.-Боспи, да притеку у помоћ Србину учитељу са Корчуле Виду Вулетићу Вукасовићу, вредному и већ познатому скупљачу срп. старина, којега друштво то шаље у оне крајеве, да бележи разне старинске натписе. Добро те је ипак тај посао поверен Србину и савесну човеку. Рад његов може имати само користи по прибирање разних старина у оним крајевима. И ми му желимо сретно! — .Последњим 16. бројем приетала је и „Б. В." у редовно излашење, што с хвалом спомињемо овде. Невен има у 15. броју на челу слику и опис звездозора (телескопа). У истом броју почиње приповетка браца-Јове „Из живота једног шегрта" Песама има у том броју шест и то од Сомборца Милана „Мајка и чедо", од Јов. Манојловића „Један Воја. .." (уз слпку, даље с мађарског песма „Два наследника" <још ће се наставити) па од самог чикаЈове „Пливач и жаба" (са сликом); затим „Редуша" од Милице Ј. (са сликом) и најпосле „У долини" од Ранка из Сомбора. Довршена је у овом броју чика-Ђурина приповетка „Радојица". Има још и два мала чланчића: „Хокус-покус" и „Каио се гуљи плута (јагњеда)", оба са сликом. Пред крај је још испраћен Рајковић са неколико нскрених и топлих речи. — У 16. је броју слика „Из доба старих Римљана" и уз њу опис, како су Римљани писали. Даље се наставља браца-Јовина прича „Из живота једног шегрта"; долазе затим четир записа Ненадовићева па се онда настављају „Два

насљедника". Под насловом „Редарство јавног благостања у природи" говори С-сг по Брему о мувама, мушицама и сржним зољама. Има даље чика-Јовина песма „Зашто? — Зато" са сликом па онда долазе 7 анаграма Абу-а Каземовића из године 1853., кад је био првошколац; песмица Суботичанина Јована Манојловића „Дакгае иди" и чика-Јовина песма „Пастирка из околине Книнске" уз слику. За овим су пасликане мале каручице, што их је добила мала принцеса од свог деде, краља Фрање ЈосиФа I., кад јој се почетком месеца Септембра о. г. п. р. навршило три (а не, као што ту стоји две) године. Има још две песмице, и то једна од Деспине „У споменицу Лвнка Г." а друга од Ј. „На студенцу". Међу тим песмицама је приповетчица „Мушице и комарци" а има даље још и приповетка Ђ. С. Натодеког „Ако си прав, не бој се претње." Родољуб има у 9. броју овај садржај: „Бачијање" од Рође; „Мученици" [Шта су Хришћани патили] од чика-Васе : „Палидрвца", приповетчица по руском од Мих. М. Стевановића; „Мало о мувама" од чика-Васе и најпосле „Труди се" животне максиме у стихових цењенога Љ. П. Ненадовића. Бројеви 10. и 11. изашли су уједно и доносе на челу слику сиромапше Херцеговке с дететом. Даље је „Нешто о кромпиру" по немачком од Веље, па „0 добром црнцу", приповетчица по немачком од С. Љ. Р.; долази затим приповетчица с Француеког „Две јабуке", превео учитељ Васа Голубовић, па онда по немачком „Рак" од Р. Љ. Р. У том су броју, као што се види, дотле мал те не све саме прераде и преводи, тек пред крај има неколико изворних прилога, и то најпре причица чика-Васина „Научите оче наш" ! па затим „Плуг" од Мих. М. Стевановића [са три слике]. Има и у овом двоброју записа Ненадовићевих, четир на броју. Под рубриком „Поуке" има причица Јов. М. Поповића „Не буди брз у говору". — 12. је броју ово садржај: „Зека Буљубаша" од Јовића; песма „Србиново благо" од Београђанина К. П., којега је песничка машта толико занела, да је кадар пољубити читава „брда, пољане и шуме"; чланчић „Роса и слана" по немачком од С. Љ. Р.; приповетчица „Поштуј своје родитеље!" по руском од М. М. Стевановића; „Живи предсказивачи вревена" од чика-Васе. Под „Ситницама" је хуморешчица „Зашто је крмача појела прасице" од Чика-Васе. Стармадн је 22. броју на челу донео Змај-песника песму-споменицу покојном честитом књижевнику Ђорђу Рајковићу. У том је броју у подлиску довршена хумореека Драге Гавриловићеве „Разуме се ону лепшу." 23. је број почео а 24. наставио у подлиску хумореску „Како је Љубиша остао без ручка и без вечере". Школски лист има у 8. броју чланак „Школа и живот" од Н. К. М—а, народног учитеља из Т. Бечеја.. Затим долази некролог незаборављеном Рајковићу па чланак уредника Н. Ђ. В-а „Прво српско забавиште и рад уљему." Настављен је затим „Глас из Босне II." и саопштио је уредник податке о народним школама ерпским у Сомбору 188°/ в школске године. Има даље „Приправничка химна" Ивана М. Поповића, па су онда на реду „Школске вести" па „Нове књиге" па .Разно" па „Некролог" [-)- Атанаеије Иванчић, иелужени учитељ у Лалићу] па „Упражњена учитељска места". Учитеља смо за овај месец добили само бр. 14. и 15. У 14. има беседа, којом је Пет. М. Никетић отворио трећу учитељску скупштину, на којој је било до 160 учитеља и око 60 учитељица. Даље су у та два броја још чланци : „Ствар о буквару", „Уписивање деце у школу" па записници треће учитељске скупштине и поздрави истој скупштини. Српкиње нисмо добили за овај месец ниједан број.