Stražilovo

1318

Женс-ки свет [бр. 5.] има чланке: ,Шта све могу да раде женскиње?" [Наставиће се]. — „Забавиште". —„Мек и тврд хлеб". — „О јелу меса за време помора и заразе". „Женскиње у трговини", од Д. С. — Рад добротворних задруга. I. Српкиња Новосаткиња, II. Ст.-Бечејкиња, III. Румкиња. — Листићи су пуни бележака из друштва, варад здравља, за домаћице, за матере, и т д. Белеасимо овде нов књижевни лист: Српство, којега је I. број изашао 15. августа у Београду. Власник и уредник му је Милојко В. ВеселиновиЈј. Излазиће двапут месечно (1. и 15. дана у месецу). Цена до краја ове године за све крајеве, где Срби живе, 5 динара, за остале државе 8 динара. Рукописе ваља слати уредништву, а претплату уреднику или Кости А. Шуменковићу трг., „Београдска улица", број 16.— Ма да стоји на челу листа изрично и то, да ее лист даје у замену, ми га нисмо добили од уредништва, него ипак с дрЈ ге стране. — Из програма листа тога бележимо ово : „Срп." ће у почетку, као што је у огласу већ јавило, отпочети с мањим и у мањем облику, а у току времена све ће се више и више увеличавати умним радовима, те с овима и величина облика ће ићи напредно. Заступаће по самом свом имену укупно Српетво, где га год и колико има, књижевним радом. Доносиће првенствено расправе и штудије: историјске, етнограФске, геограФске, Филолошке, путописе и описе етарина по српским земљама, обичаје, песме, игре, играчке, митологију и све из срп. друштвеног живота, што сачињава и карактерише срп. народност, што расветљава друштвени живот Срба из најетаријих времена па до данас. Биће изнад свију унутрашњих партајских и месних страсти, не обзирући се ни на разлику у вери. Ако нађе достојног одзива у срп. народу, доносиће лист и слике српских старина и уопште свију знатнијих и историјских места и догађаја (види 33-ћи број нашег листа на страни 1106.). Програм 1е заиста диван. Ми га у начелу оберучке прихватамо. Садржај 1. броју је ово: I. Одељак за народне песмеи њен значај, нише М. С. М. II. Одељак географско-етнографски, пише М. В. Веселиновић: Стара (права) Србија. — III. Одељак за обичаје и митологију, пише М. В. Веселиновић: Слава. — Књижевни огласи. — Из садржаја видимо од прилике, шта се хоће. Читали смо у неким нашим листовима, како нису задовољни с првим овим бројем. То је одвећ строга ирееуда за првенче у том послу; а заиста је првина у нас, да се покреће лист такав. Друго је нешто, што ми морамо да приметимо и што нам бриге задаје, а то је, што смо једном приликом већ приметили: не видимо ту старијих и више опробаних снага. У тај пар, када се овај лист нокреће, оснива се у Београду друштво св. Саве с истом тенденцијом. Нек нам се не замери, што ћемо иекрено рећи, да би смо волели баш ради саме ствари, да се оставило том друштву, да такав лист покрене. Буде ли „Српетво' радило мимо друштва св. Саве, сумњамо, да ће успети. Не пригрли л' га Св. Вуловић, II. Срећковић, Драгиша Милутиновић, Св. Николајевић, Мих. Валтровић, Ст. Новаковић, И. Руварац, Ђорђе Крстић, М. 'Б. Милићевић, Маринковић, и други, који су већ ноказали, да у том правцу хоће и умеју да раде, лист ће рамљати. Боже сачувај, да ми запињемо за личне способности уредника „Српства" и његова сарадника М. С. М., али далеко више налазимо гаранције у друштву, као што је друштво св. Саве, него у приватном подузећу, које треба огромне и моралне и материјалне потпоре већ и баш у самом почетку. Таке потпоре и може и треба да нађе оваки лист у друштву св. Саве и у самој држави. Но како је уредник тога листа уједно и члан одбора друштва св. Саве, надајмо се, да ће „Српство"

можда постати органом тога друштва. -- Добили смо и 2. број са овим садржајем: I. Одељак етнограФСки, пише М. С. М. „Видиц". II. наетавља се „Стара (права) Србија." III. наставља се „Слава '. IV. Одељак историјски, пише М. С. М. „Вера у Срба до хришћанства". V. Одељак за народне песме и игре, пише М. В. Веселиновић. „Дорјанка". Застава [бр. 117.—134.] увела је од 1. августа опет једну новину, и то: уредништво је удесило свој број од петка само за народ у ужем смислу, т. ј. за ратаре, па је отворило и претнлату на тај број месечно за 1 Фор., а трговачко-занатлијски део, који је досад излазио у броју за петак, излази у броју за среду. У тим бројевима донео је Л. Н[анчић] неке прилоге за познавање ерпске прошлости у Банату: црте из устанка банатских Срба од године 1808. „Овај знаменити устанак", вели он у примедби, „који је са издајства у зачетку свом угушен био, данашњем је покољењу готово сасвим непознат, а од велике би вредноети било, да се упознамо са мислима и тежњама наших дедова. У том послу придржаваћемо се историје; али и народне традиције и у неколико књижевне слободе." Ми смо слободни приметити, да би добро било назначити, које је историја, које традиција, и т. д. Ту је према томе у лиску 117. броју из тих црта нрва: „Народна депутација код вршачког владике", у 121.: „Завера 4 , у 125.: „Велики народни збор", па у 129.; „Свршетак устанка". А у 113. један листак из историје банатских Срба: „Српско краљевство уБанатууХУ!. веку". —У лиску 118. бр. има од Слободана чланак: „Књиге староетавне. [О увађању мађареког језика у срнске основне школе пре 1848. год.]". — У лиску бр. 122. превео Н. М. [у Черевићу] од Емила Золе: „Љла". — У 124. има од Ј. Т. уводни чланак: „Да чујемо реч од Матице", где се захтева да „Матица" распише нарочиту, па ма и мало већу награду за књиге, које ће говорити о питањима: 1. у чему назадује наш ратар и шта би могао учинити, да поправи своје стање, 2. то исто за занатлије, и 3. то исто за наше трговце. То су питања сасвим сувремена и оправдана. Али теме те нису нове. У првој свесци књига из Коњевићеве задужбине, „Матица" довољно је обратила пажње на све потребе, које треба даузму на око писци таквих књига. Иисац тога чланка, Ј. Томић, подгрејао је тај свој уводни чланак и у гл. скупштини „Матичиној" и опет као нешто н о в о. г 1ему градити се вођом са предлозима и таким, који се очевидно извађају. У прво седам књига Коњевићеве задужбине не може се на пречац исцрпсти све, што је нужно народу. Ми не видимо, да је ово, што је у тим књигама досад изишло, ненужније за народ. У 132. и 134. броју пише неко рецензије на представе срп. нар. позоришта у Меленцима. Знак, да има, ко и у мањим местима води достојну пажњу па „народно мезимче?" Наше доба [бр. 90.—103.] има у 91. бр. од Ј, Игњатовића чланак: „Митрополит Вићентије Јовановић" [види 92. бр. „Браника"]. — У 92. и 97. „кућа и школа" по нем. К н М—ћ. — У 94. од II. Ј. К. [у Чалми] песма „На гробу општезаслужном старинару-књижевиику Ђорђу Рајковићу" и од Диме [у Паризу] о „Панамеком каналу". — У 95. од М. неколико песама, и од Н1. с мађареког цртица: „Како је дедаГрга изгубио славу". — У 100. бр. пише Ф. о „срп. позоришту у Босни", па се баца на цео босански српски народ блатом, што нечије позоришно друштво није тамо прокопсало. Враник (бр. 88.—101) има у лиску бр. 83. говор А. Хаџића на опелу Ђорђа Рајковића у св. уепенској цркви у Новом Саду 29. јулија о. г. и хумореску од Озренца: „Суве шљиве". — У лисцима бр. 89. и 90. прерадио Р. чланак по геограФу немачкому др. А. Опелу: „Када ће се земља напу-