Stražilovo

1355

ОТРАЖИЛОВО

1356

учитеља и синови своје домовине!! Док Турци на 229 становника, а Бугари на 652 стан. имају по једну школу, независна краљевина Србија има је тек на 3011 стан. ! а (Баш као и у нас са вероисповедним нашим народним школама!) „Пошто је писац претресао све наше школе, и циФрама доказао њихово удо стање, окреће кратак потед на нашу интелигенцију, на тај школин резултат, који је носилап; школе и просвете. Последице су верна слика узрока својих. Школе остављају у уму и срцу омладине празиину, коју сирота омладина попуљује, чиме сама зна, а највише пороцима данашњег друштва. Мали, врло мали део излази са чврстим скристалисаним карактером и са довољном спремом за рад. Од све остале омладине из једног дела рекрутују се најокорелије ћиФте нашег друштва; други део је неспреман за икакав рад. . То су вам политични превртљивци, из њих се рекрутују они, који за краће или дуже време чине читав низ прелома од Бакулинова социјализма до најцрњег назадњаштва, . . . и најпосле постају детективи својих пређашњих другова!" (Тако ]'е и у нас! неки ђаци, чим изађу из средњих завода, а једва се „провукли", мисле, одмах су паметнији од својих учитеља, на, пошто нађу себи равних и у јавном животу, У1гЉи8 ипШз руше све, што постоји, јер „не ваља." У том племенитом труду да руше, не иада им ни на ум, да што зидају, док се наједаред нађу на танком леду. — Уистомлисту читамо, да је изишла у Београду и XX. свеска романа неумрлога Виктора Ига: „ Јадници" у преводу познатога и вреднога у нас превађача Мите Ракића, и Павла Мантегаце: „Један дан на Мадери," у преводу дра Јована Данића. Ако нам и није жао за Данићевим преводом, јер, судећ и тго опширном и исцрпивом приказу ,у „Одјеку," нисмо тим посве лошим преводом ништа добили, морамо и опет признати, да нас веома боли, што нас многа браћа наша из с.рпског Пијемонта тако мало пазе, те баш као хотимице неће ни да знају за наше овостране листове, ла нам и не шаљу својих књижевних радова на приказ. Таман смо добили „Шест прича" Лазаревићевих, ево дозиајемо за толика дела, која већ толико времена периодично излазе, једва из друге руке. — У „Виделу" читамо, да ће овог месеца почети излазити у Београду нов дечији лист „Мала Србадија/' Уређиваће га учитељ Пет. М. Никетић уз сарадњу још неколико учитеља а издавалац ће бити књижара Велимира Валожића. Љст ће излазити засад једаред месечно у свескама од најмање два табака а доносиће песме, животописе знатних Срба, описе појединих догађаја из српске историје; описе појединих предела и ношње; путописе по српским земљама; српске иесме и обичаје; приче из нрироде; приче друштвене; смесице и рачунске задаће. Цена је за целу годину само два динара а претплата се шаље књижари Велимира Валожића у Београд.

— Јевта Јовановић Медецијан у Београду латио се, да издаје илустрован календар под насловом „Шумадинац." Уређивање је поверио познатоме књижевнику Миловану Ђ. Глишићу, који истом издавачу уређује и „Низ одабраних причица" (види 36 број нашег листа на страни 1292) те позива и друге књижевнике, да му подузеће припомогиу својим радовима, а он је вољан, свачији рад наградити са 120 динара по штампаном табаку. За годину 1887. већ је готов тај календар и у њему видимо радова од припОзнатих наших књижевника. Тако је ту цртица једна из српско-бугарског рата од честитог приповедача и драгог нашег сарадника Мите Живковића; има даље гатка „3ла коб" од М. Ј. И л и ј ћ а, приповетка „ Н а о ч е в о м г р о б у" од С. Ј. Аврамовића, хумореска „Женске бриге" од Бранислава 'Б. Нушића и од истога прича из живота једног паланачког уредника под насловом „Политички противник." Има осим тога и две песме, па у преводу Лескијенов чланак „Ср п ск а нар о д н а по ј е з иј а 44 (изашао у „ХЈеТзег 1Јапс1 шк! Меег"-у а преведен у „Виделу" и „Српкињи"), и по један чланак из науке о здрављу, из економије и јуриспруденције. Слика има у овом календару десет (управо свега двадесет и три, јер је и уз члаиак „Како може наш ратар да напредује" додано тринаест слика). Календар се тај по цену једиог динара може добити код издавача и по свим књижарама у Београду. АФ0РИ0МИ. (Римски.) Желиш-ли да сазнаш, да ли је сиромаштво зло, то упореди богатаига са сиромахом, како један и други изгледа. Сиромах се ређе смеши, али му то иде од срца; није никад јако узнемирен, или, ако и наиђе на-ш туга, то је тек лак облачак, који иабрзо лрелети. 1Нто се нак тиче срећника овог света, љихова радост је лаас; туга што их мори, неизлечива је а тим већма их пече, што не смеју бол свој да показују свету на видику, и што они сред својих тешких јада морају да врше своју улогу и да се чине као да .су задовољни. Сенека. Је-л ти когод учинио какву услугу, сећај је се; а јеси-л сам био ком на услузи, не помињи то. Ц и ц е р о н. Не мери вредност какве услуге већ смер. С е н е к а. Веруј ми, да је нрва врлина, зауздати језик. Д и о ни с и ј е К ат о н. Ма колику услугу ти ком учинио, она изгуби одмах своју вредност, чим тражиш за њу награде. Млађи Плиније. Ласкање ствара пријатеље, а истина рађа мржњу. Т е р е н ц иј е. Помишљај на смрт: време пролази; тренут, где говориш, би и прође! Персије.

САДРЖАЈ: С Песма. Од А. Г — Под образином. Приповетка. Нагшсала Милева Симића. (Наставак.) ЈГртице угл.еиом. Од Хенрика Шенкјевича. С пољског превео Рајко. (Насгавак.) — Наука и вјерован.а старих народа о постанку евијета уз Мосејску космогонију нрема оној, коју модерна наука преставља. Од Коста Кули шића. — Бранич српског језика. Александру Сандићу приказао („посветио") Јован Живановић. — Листићи. Месечни нреглед периодичне српске и хрватске књижевности. Месец Август. (Допуна.) - Гласник. — Нозориште и уметност. — Књижевне новости. — Афорисми. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИ&А. У Н. САДУ.