Stražilovo

1669

1670

ском аресту, и оданде је (прве недеље) ишао у школу, а газдарица му је слала јело. Овђе имају у Клостернајбургу одоздо некакви шајкашки официри, па једни кажу, да му је један од официра дао некакву векслу од 200 ф. да наплати; не знам, да не буде куда утекао с оним иовцима. Само да оће бити жив, па

ђе му драго био. Истина је, да је штета и срамота велика, али шта ћемо силом, кад се већ догодило. Кад што извјесније разберемо, јавићу Вам одма. А Ви међутим немојте се сасвим у бригу давати. Копитар Вас љубезно поздравља; а ја Вам желим друге поште боље гласе јавити. Вук.

0$ (3&*

Г Л А 0 Н И К, (Чланови нросветног савета у Београду.) Указом од 2. нов. о. г. постављени су за чланове просветног савета ови: Стеван Д. Поповић начелник минист. просвете, др. II и к о л а II е т р о в и ћ реФеренат за основну наставу, М и х аило Валтровић чувар народнога музеја, Светислав Вуловић проф. у вел. школи, Ђура Козарац директор вел. гимназије, Јован Жујовић проФ. у вел. школи, Љубомир Ковачевић проФ. учит. школе, Момчило Иваиић проФ. у реалци, др. Милан Јовановић лекар. (Др- Никодим Милаш), архимандрит и проФесор у богословији у Задру, позван је, као што читамо у ,.Одјеку", у Београд за ректора тамопгње богословије. (Изложба ироизвода сриске кућевне индустрије у Вечу.) Одавно се појавила у Србији потреба такве изложбе, а од Новосадске изложбе те руке почело се озбиљно и да ради око тога. Ево недавно издаде одељење за трговину, радиност и саобраћај министарства народне привреде у Београду овај позив: „У цели, да се срп. производима отвори што већа прођа у иностранству, министарство народне привреде, користећи се сваком удесном приликом, износило је најугледиије производе срп. радиности страноме свету на углед и трудило се, да тим путем што више утврди и прошири екоиомни саобраћај између Србије и иностранства. Резултати, постигнути у том, ободравају министарство, да у том правцу и даље продужи своју делателност. — У тој цели министарство пародне привреде, користећи се приликом, која му се пружа, одлучило је, да приреди о државном трошку изложбу производа срп. кућевне индустрије у Бечком м узеју за вештине и индустрију у децембру о. г «— Предмети, који ће се примити за изложбу, јесу: ћилимови (нови и стари), јастуци, кецел>е, сукње пгарене, кошуље везене, пешкири, рукавице, мараме, илатно коноиљено, ланено, памучно, свилено и преткано вуном, све ствари везене, народно сеоско одело (мушко и жеиско , даље: ФотограФије срп. предела и народне ношње. — Предмете за изложбу прикупља министарство уз припомоћ — суделовање „Женскога друштва" у Београду. Сваки, који би желио, да са својим производима учествује на овој изложби, нека изволи исте производе или рукотворине предати министарству, а уједио, ако би желио продати их, нека означи то, по коју их цену продаје." Трошак ће сав око пошиљања и враћања ствари сносити то министарство. (Милан Ђ. МилиЈхевиЈг помоћник министарства унутрашњих дела у Београду, а уважени књижевник наш, постао је библиотекарем народне библиотеке у Београду. („Уједињена омладииа" у Србији.) У Србији се све то већма почиње да негује српска мисао. Ево је тамо и омладина том мишљу надахнута дала о томе доказа. Као што

читамо у „Новој Уставности:" 8. о. м. на Аранђелов дан био је огромио посећен збор, који је остварио замисао, што се већ. почела поодавна да креће ио круговима наше омладине, т. ј. образовало се друштво „Уједињење омладине". Нама је познато недавно остварење оне мисли, која је истакнута у програму „друштва св. Саве". Омладина, појимајући велики обим те мисли, а верујући у жалосну истину, да је међу њима самима малаксала српска мисао, сакупила се са цељу, да међусобним обавештавањем чвршћа ту мисао овде у својој средини, како би касније била кадра, да из своје средине даје „друштву св Саве" непосредне носиоце његове велике мисли. Као што напоменусмо збор је био тако огромно посећен, да се морао свет да враћа, не могући ни из далека да присуствује услед навале. На збору су створена правила у смислу напоменуте цели и изабрана је управа, и то за председника: Никола Николић адвокат, за потпредседника: Веселин Радић радник, за благајника: Јоца Тадић трговац, за књижничара: Војислав Ј. Илић књижевник, за деловођу: Бранислав Нушић великошколац, и још десет одборника и пет заменика, где су ушли нредставници свију елемената, који ће бити сакупљени под овом заставом. Пошто се одобре правила, управа ће позвати на упис у члансгво." С радосним поздравом бележимо овај покрет српске омладине, нека би спрала са себе тешки, али доста заслужени прекор песников: „Омладино, дико стара, омладино, јаде млад!" (Два кориспа иредлога) изађе ово дана, и то један у 45. броју „Јавора" а други у 133. бр. „Нашег Доба". —Иван Иванић предлаже у „Јавору" нашим Срикињама, да заштеђују сваки дан по један новчић, па да упггеду ту иа крају године употребе на српску какву добротвориу цел. На тај начин уштедила би свака душа по 3 Фор. 66 иовч. Када би у почетку само две хиљаде Српкиња то чиниле, скупило би се за годину дана седам хиљада Форината; а то би био леп прилог или народном иозоришту, које рамље од дсфицита, или друштву св. Саве, или вероисповедним нгколама, и т. д. Па када би та штедња временом ушла у обичај код бар сто хиљада Српкиња, уштедило би се годишње три стотине шездесет и пет хиљада Форината; а то је силаи капитал, којим би се могло сила урадити у корист народа нашега. Такав начин ириштеде увели су Енглези и Маџари. И ми га од своје стране најтоплије препоручујемо не само Српкињама него и свим Србима. Зрно по зрно — погача, камен по камен — палача! — ДРУ ГИ је предлог у „Нашем Добу", који иде за тим: како да се умножи Српство. У том листу пише неки М. ииз чланака под натписом: „Народна заклада за српске роткиње." Жао нам је, дане можемо донети бар што опширнији извод из тих чланака, јер нам је простор листа мален; то би ваљало да учине други наши листови, а могли би