Stražilovo

шчепа он својеручно, однесе га куму и положи на сто. — Ја немам с вама ништа. А оваку црканицу не носите ми у моју кућу, јер И иоирети куми. То се збило преклане о Михољу дне. И тако прошло већ две године, како се кумови и не гледе. IV. Кум Трнка води с вашара дебелу јуницу. Крт забацује једном ногом и жури се за њим; а кад дошао близу, накашља се, да се и јуница трже. Трнка се осврну. Кад познао Крта, одмах опет преда се, као да није никога видио. Но Крт га стиЈке, па му рече: — Куме, комшија, јесте ли купили ту јуницу? Да није био мало наквашен, не би му речи рекао; ал га у пићу прође зло срце. — Нисам, — осече се Трнка, па ни главе да обрне на кума. — Нисте; а где сте је испрели ? — Реците, да сам је вама украо. Хоће Трика да наљути Крта, јер у Крта ии напка у иојати, откако иродао козу. — Хајде, куме, да сврнемо амо на коју реч. Ви се срдите ? Ко ће се срдити за такве трице, за једног петла? Крт повуче Трнку у крчму. ' Трнка види, е Крт хоће да се мири. 1>еже јуницу пред крчмом за ћерчиво на прозору и уђе с кумом унутра.

Јуница млада, три јој године, риђе боје, само по леђима и по ногама од колена бела. На звезди до ноздрва има белу пругу, штоно је зову фењером. Дуго јој време, па турила главу у прозор, па гледи у чивутску прљаву крчму, пуну натучену вашарџијама, као да контролира слушкињу, која иза заграде мери смрдљиву ракијушину. Газда Трнка са кумом отишао у собу башка, да се међу собом измире. Рећи ће најире Адам Крт: — Куме, да ми продате вашу јуницу. — Зашто не? — на то ће Адам Трнка. — Волим вама него другому. Погоде се. Крт пристаје и Трнка му прода јуницу за тридесет и три форинта. Крт плати три форинта шајна алвалука. И тако га први и други алвалук кошта пуно два форинта сребра. Кад су већ обојица имали доста под капом, помире се. Петла и козу не спомињу ни издалека. Ту ће их затећи Трнкиница. Мислила жена, муж јој је зацело већ на ио пута, а она заостала била, да покупује којешта :за празник Љутито уђе у крчму, па повика на мужа: — Хоћеш ли већ једаред кући, ождераницо никаква? Трнка се лепо насмеја на своју женицу и нанрави јој места до себе на клупи. — Ево, седи амо. Кум плаћа. На, ни. Трнкиница љута као рис оде напоље. (Насгавиће се.)

МАНАСТИР ПАКРА.

ОД ВЛАДИМИРА (Наставак.)

К Р А С И Ћ А.

За иесрећног рата с Турцима, године 1737. пресели се много народа српског из Босне и Херцегошше у Аустрију. Тада Турци попале и разоре многе цркве и манастире, иа и св. ваведенски манастир Гомионица, у Босни, опустео је тада сасвим, а калуђери побегну под окриље царско, оставивши све своје имање грабљивом непријатељу; и пребијајући се од места до места са својим вођем, игуманом Пахомијем, дођу месеца октобра 1738. у 11акрац, тадашњему владици II и ћ и ф о р у С т е ф а и о в и ћ у, и стану му се молити, да им даде какво место за пребивање.. Овај им одреди, с пристаиком св. Анских калуђера, опустелу Пакру, коју они нонове и тако оиа опет пропоја у славу божју и на част вере право-

славне. Св. Ански калуђери дали су Гомионичким »приволно писмо«, у коме, међу осталим има ово, што иде: „Ншгг, же согддснвшесд мм моидстнрд (,'к. Лнне Ггвмсш. с(> Брдтсткомћ немдоиако со впдгосиокенТемћ прегоскдфеннаги госнодннд дршред ндшегм НнкТфорд Стсфднокнуд н егсо ндсдт.дннкд госноднид дрхТеред Соф()ОнТд 1 шдннокнуд нредрсуеннк опнтедк ндкрднсккш с ноддеждфнмн ен гркнтм нредреуснммк кдднгеромн гомТсоннудномк нреддтн, дд онн к нднреддкћ н кссгдд, кдко пдстолфТн, тдко н но нмк пдсдт.дкшфТн могктћ онн скдте окнтедп ндсд пдпшјн кмтн н ко кскмћ гакоже км сдмн м н<:н трнжддднсд госноддрнтн. К томк же г.одшкн) д1|1е хоткдн ккдктк 1|ркокћ ко^дкнггнгн, ндн рд^орнтн н> слоКОДНН дд СКТћ 1дк0жс КО СКОСМћ СКфбМћ мондстнрк ii грвнти. Мм же нмћ скоекоднго, кел; ксдкдгсо ндспдждшд,