Stražilovo

1657

СТРАЖИЛОВО

1658

многокрлтит окнте.лћ с нодлелмциши гркнгн нредлеш. н Н7 ,(>ку!!емћ, н до носледкл кјлнко мм е1Ј1е мемше по 11лм нлслт.Д!!101|Г||| нм1> досджддтн дл не можемћ, н(>ед нн;|;с номеиктнмн скндт.тслн. Колшлго рлдн вт.(»олт1,л, сонстксннмн ркклмн подннскемо се, н пеултомћ окмулнннмћ моилстнрскнмћ нотврждкемо. Длио к м нлстнрк скдто-лнскомк, сентемн()|д б-гш 1743 годл. ЛрсенЈе Јеромонлхћ 1Кл(1К01:ну|,, Тгкмен сто-лнскТн; Теромонлм, Г(пг го()Те; Теромонлхћ ЛнтоиТс Столнлџћ; ЈшлнТкТе, Теромонлхћ сндто-лнскш; Јожћ, ТеродТлконћ; ИлхомТе, монлх столнскш, II л?ћ но нрТемсткк Тгкменсткл тлко штн 110ДННСК10 н соп/г.ол.дк): (Хсеше Кглоскнућ, скдтТд столнскТл оснтелн Тгкменћ. Међу гомионичким калуђерима био је и један из манастира Милешева, гробног места св. Саве. Од њега се сачувало више ствари и један сребрн крст, накојем је изрезан овај натнис: „СТн крстћ мкокл Снлнкестлрћ еромонлм, Унлешекл1|ћ /л скот дкшк Т скомм. родТтелћ кг дл мм. иростн. Дето 5Г-Р.0.«.. (7179 1(571). По приповедању исти је калуђер живио много година у селу Бијелој и онде сазидао бунар, који је прозван по имену његову »Милешевац«. Пакранскаје црква омалена, али лепа; сва је бакром покривепа (1803.). Посвећена је Ваведењу Богородице, а збор се овде купи четири пута у години: на Никољ-дан (9. маја), на Преображење, на Ваведење и на св. Теофора Тирона. Озидана је године 1765, осим куле, а год. 1769. довршена је и кула (која је висока 36 метара). Године 1765. јунија 30. осветио је ову цркву Арсеније Радивојевић, владика Пакрачки. На месту, где је садашња црква, била је стара од плетера и брвана. Јамачпо ће свакога читаоца занимати чудесни и страховити случај, који се десио у тој старој цркви и дао повода зидању нове цркве; зато ћу да изнесем овде веран оиис тога догађаја у препису са оригинала, који овако гласи: „Междк тг.мћ ккдкћп дд цркокћ к мондсгнрЂ ск||1лд, то естћ х(»лмл нрескдтмд Когор »днцм ккеденскТа И дркетл н нлсгерл г.мкшлд кећћ со кст.мћ оккештллл н конеуно нлстн н рл^ркшнтн с,д готокл, к которон н слкулн пеуклш.ш трефнл сд, то естћ: дл уелокт.кћ НТ.КМ н^ хорклтскТд енлрхТн и? селл П о л д н н ^окомлго), нмкфћ дкхл неунстлго), нрнкедеш. кмлк мсџг.лепУл рлдн. Демономћ ко^кт.шенћ, к^емшн снкнрк, крлтл 1|ркокнлд рд^СЂКћ, к ||рккк кшелћ, н к нен нконе н кннге н нроулд кллголшГТд снкнромк сећн НЛУЛЛ, II V онлкокомћ ко^кт.шенТк) н ко скдтн олтлрк кшед и до скдтмхћ тлннћ ^л колнмхћ хрлннмнхћ нл улсгнон трлпе^т. устремнлсд,

но снлл еож Т д емк ко/.срлннлл, но егглТл дкл н Јконк едннк снкнромћ нлспкл. II оилкоко его ке/.стндное демонское ко^ккшенТе смотрт.лк нрнлкунк сд к монлстмрт, дТлконћ ^окомн Т н м о т е н К о м н е н н V ћ, н коећн се, дл до скдгмм. тлннћ дТлколћ не коснет сд, ке^ћ скдкТд г.од^ностн кк 1(рнокћ кше.лћ, н онлмо с кесноклтнм кордсд н/; олтлрл нг;клеклћ, н нрлко нл срсдћ 1|ркке номдпктн дТлконћ снкнром но гллкн н но к.рлтг 0) кесноклтлго уд^кленћ нлнтн ^лкллп ре1|ш Когк дкхк скон нреДЛЛћ. II 0 ТОМћ оилко кт.сиоклтлго (онлко плд дТлкономћ мерткнмћ со снкнрош стодфл) лшди нлнтн селднн стекшесд едкл иреодолт.кше скецлли н н/, џркке |цклеклн. !1 тлкокнхк рлдн ^рококћ едио што цркокћ кесмл слдкл н нлстн готокл. дркго |цл крконролнтТе слкункшсе сд, Тгкменћ кмкшТн НетроиТн, 1еромонл\ћ с крлтстком сконмк согллснк сд, о) нрешскдфсннкншлгш госиодннл еннсконл илкрлуко-сллкомТнсклго ЛрсенТл Рлднкоекнуд смнрешгкнше кллгослокенТл н донкфенТл испрог.нкше, 1|ркокћ онкго оккештллкш рд^орнлн, н ноккго с иомофТго кожТего н с усрдннмк ирнложенТемћ иеколнкон скммн нокдцл госнодн гд сплхне орлхокнуклгм Д II м II т р Т л М II х л IIл !> к н V л н но немк смнокћ его I о л н н л, М л V л л н II е т р л сономожеиТе нмкфе, нокуго н/,1. фкнддментл ^ндомћ стронти н ко/дки/^лтп у лт,тк 17(51 нлуллн, и онлкоккго /л жнкотл номднктлг® 01|.л Тгкмнл ПетропТл нодћ нокрокћ \'/ > ндллн. IIо смртн :ке плкн того же Тгкмнл остлкшТн нлмг.стннк ОеодосТн МлркокнУћ ТероМОНЛХћ ккнно н со крлтстком с не мллнмк ГрКДОМћ II трошкомћ, нофеднскпо нлстоећп, покрнлн 1|ркок н тркло. По томк колтк \' нрккн, пснжере н цнфрк ксш кнктрк п кнг, укрлснлн н до оскдфСшГТд прнготокнлн II сгдл нрнспт.ло кремд /л шскдфепнТе хрлмл, нрнлт.жпт. нросншл кмше тнтклнрлнлго претскдфснт.ншлго) госнодннл еннскопл, н оскдтн 1|ркокћ к уестћ ирескдтмд Когороднџм уестплго II сллкнлгго ен к хрлм гдпш, ккеденТд к лт,то 0) со^длнТл мТрл седм тмсдфк дке стл седмдесдтћ третТе л 6) конлофбнТ.л Когл слокл тнсдфл седм сотк шестдесдтћ пдтлгм. миес1(л Ткнл 30., нл сокорк склтмхћ керхокннхћ лностолћ, которкш тскдтмкшТн егш ^дт, соксткеноркуии ^дсткндителстккетћ пеултТго окмунош соутксрждлемћ. ЛрсенТн Рлднкоекнућ, еннскош, плкрлукТн н сллконскТн. Пакрапска обител јако је пострадала од буре године 1769. и 1780. Хроиика манастирска има ово забележено. „Аитл © рождесткл Госноднд 17(59 н дошедшк ко кслкомћ сулст Т н до лг.тл 1780. II тлко лт.тл Когк нонкстнкшк ккрд н кнхорк стрлшднћ нрТпде ш /лплдмТл стрлнп со стрлшпнмн молнТлмн II громокн II Ире ^ЂЛИНМћ н келнкнмк грддомћ не сдмо нд скдткго шкнтелћ нлшк, по н ил мпогТл грлдн п кссн н селл к СллконТн, н к 0 \ГнглрТн, п К лукои н Сремк, н многн мднлетнрн гогдл (0 тт.д КТ.ДН (нлн рбфн ш носг.фенТд кожТл) поетрлдлшл