Stražilovo

п к то кише помлнхто ши мт.сс1|л млмл 24 -гш V 3 улсл и иок, но и0л8дн6, тдко стрлшш г ,',:|)л КЂТ(»енд нрјде ид СКАТ810 С110 ОЕНТСДћ ii М110Г0 К |сц0(>с1мн г,ДЛН1Л\1, ш1|16т6 1'>1тм : к кслјлм , н к фллоглм,, к кнногрлдт,\1> н шкофнлх н/1, тсмсл.л |цко (>енлбМ11\1,; ммогнм н до тогго дошло, дл крок1, с 1|(>ккп1, кслпис н мллс, нкждно н0\н1|1сн1, снимлтш, е1.1тн ii крстк убстнн скс(>\)! горонк. (,'оголкснл ii нсмс||(>лклс11нл тлко т(>л,длл до л ктл 17Н5 -г0), ii того ЛТ.ТЛ мт.сс1|л 110Л1Л 29. нспрлкно нлкн ДКНЖ6Н, нрн мрсусстмт.шнсм!! господннк 1с(х)м. ii 1Г8М6НН Гс (|лснма Рлдонунук н с нроуш.п, крлтсткомк уре^к 1 шаннл Дглкоинул , ннлтлшрл, жнтелл длрвклрсклгш . ОсноЈза Пакраиске цркве није права византијска; али је ипак изведено крстообразје тим, што је кула од земље зидана уз цркву, а олтарна је апсида ужа од цркве и полукруаша. Кров је на цркви врло иизак. Побочни зидови имају од малтера изведепа са сваке стране но четири стуба, у којих су капители украшени облицима лиснатим и вијугастим. Оковратници су и доирозорници од камена. Изнад прозора су шаре полукружне као надстрешници. Поврх западних врата има а1 Игевсо слика »Ваведења Богородице«. Изнутра је црква управо великолепна. Четири дозидна стуба спајају две огромне аркаде. Темпло изазивље дивљење. Живопис — као да је скорашњи. Еао што се приповеда, калуђери су сами ишли у Градац по боје, кад је црква живописана. Штета, што се пигде не види забележено име живопишчево.*) Ова богомоља, што се живописа тиче, ирипада међу најзнатпије споменике црквене у српској патријаршији. Унутрашња величина цркве је ово: 18 метара је дуга, широка 8 М > а висока 12 метара. Нма 6 прозора и три у олтару. Патосана је белим четвртастим мрамором. На темплу има три реда помањих икона. У првом су реду пророци, у другом апостоли, а у трећем празници Христови. Изнад свију је икона „РдспдтТе ХрУстоко". Иод крстом су испупчене иконе: св. Тројица, Исус Христос са мајком својом II св. Јованом, а под њима је Тајна вечера. Изнад царских двери анђео Серафим ослобађа Аврама од греха. С десне стране је до крста Мати божја и до ње шест страдања Христових; с леве Јовап Богослов ијошшест страдања Хрисгових. Престоне су иконе: с десне стране до царских двери: Мати божја и св. Иикола (под њима »Целовање Маријино и Је-

*) У „Српском народном листу" од 1846., у броју 10., вели се, да је темпло Пакранске цркве иосао Г. Остојића, живописца из Новога Сада.

лисаветино« и »Милосрђе св. Николе«); пред левом певницом св. Димитрије (под њим страдање његово); до царских двери с леве руке: Исус Христос и св. Јован (под њима »Самарјанка на студенцу« и »Усековање« ; пред десном је певницом св. ђурађ (под њим страдање његово). На дверима су живописане »Благовести« и »Гођење Јована Крститеља«. Над сваком певницом има по пет икона св. преподобника. На десној ^су певници иконе св. Саве и св. Симеона, а на левој иконе св. Арсенија и св. Максима. Уз ирви дозидии стуб, с леве стране, према столу владичином, постављен је трон Матере божје. Икона њезина украшена је круном на глави; о врату јој виси иеколико дуката, а по прсима разни делови човечијег тела од сребра — што су донели и приложили болесници и заветници. Испод те иконе има пека кутијца, у њој се чува чудотворна икона Матере божје, иа којој су се, веле, нашле сузе 10. новембра 1756. За њу се нрича, да је најстарија твар у овом манастиру. Донео ју је амо митрополит Григорије. Оковаиа је сребром у оно време, када се то чудо показало. На тој икони чита се овај натпис: .Цок.цд се укдо од оуес Когомдгерс сдегк нстоункшн дитд 175в. мисе|(д ноемкрЈд днс 10 . У истој кутијици има мали ћивот и у њему свете мошти. Около ћивота стоји написано: „СТе сте М01Ј1Н ококд нронгамкш, Логгши, Мндешекд|(1, %л ендсеше ское п скон\1, роднтеден дт,тд /Ј^. 1'. 0. 0. (7179=1671) . Ниже престола Матере божје стоји један двокрилни орман уза зид, у којем се чува велика плаштаница, која представља на велики петак гроб Христов, кад се обадвоја врата отворе и јеванђелијама и »ваздухом« украси. Та је плаштаница пренесена из манастира М и л е ш ев а, кад су Турци ту славну задужбину разорили, у Босну, у манастир Гомионицу, а оданде је донесена године 1738. у манастир Иакру. Милешевска је плаштаница дивна рукотворина жеиска и служи иа част онима, које су је израдиле достојно гробног места великог просветитеља српског, светитеља Саве. Има у дужипу Г78 м > а у ширипу Г58 м - Везеиа је препреденом свилом и жицом златном и сребрном на чоси црној, која се не може видити ии са наличја, јер је жица и паличје иокрила. Насред плаштанице извезеи је Христос' како лежи у гробу; више њега Богородица наслоиила главу његову себи на крило, иа нлаче