Stražilovo

Димитрије Руварац одговор на чланак „Митрополит Бићентије Јовановић у српекој књижевности". На крају дотакао се писац и наше примедбе, коју рекосмо у 37. бр. свог листа у месечн. прегледу. Како ћемо од нове године донети у „Стражилову" чланак, који ће се бавити у главном баш питањем, где су границе између песника и историчара, а из пера човека, који се разабира у таким стварима, нека нам не прими поштовани писац одговора овога за зло, што ћемо му остати одговор дужни. — У 133. и 134. бр. написао је Ђ. М. Бугарски приказ на књигу: „Ручни рад у мушкој школи" од питомца српске владе за педагогију слепих С. Аџића у Бечу. Приказивач се повољно изражава о књизи тој. И у нашем лиску (види бр. 45.) написао је Милан Данин приказ те књиге. Леп је знак, да се почиње у нас пажња обраћати и на ту страну. — У бр. 135., 139. и 140. превео је А. М. Матић из старога „08<з ип(1 \\ г в81; и -а чланак И. Ткалца, старога борца за интересе словенске: „ТПта недостаје словенској књижевности ?" Како је чланак тај изашао још у шездесетим годинама, не би с згорег било, да се по гдегде додала какова. примедба за данашње прилике, јер од оно доба доста се што шта изменило. Већ после првих редова, где се каже: „Последњих година наступио је у књижевној производњи Словена неки застој", могло се мирном савешћу приметити, да то више не стоји данас, када цео свет све то већма по праву поклања пажње баш књижевности словенској, када су Словени тако рећи „на долици", када је баш књижевност словенска тако бујно почела да напредује, да је у нечему достигла, у нечему престигла друге културне народе. Исто тако требало је дићи спомен овом приликом тому вредному браничу Словенства, па рећи коју и о њему, о И. Ткалцу. Иначе, ако и признајемо ваљаност мислима, казанима у том чланку, не видимо, чему овај превод сад, тим мање, што је у своје доба већ и преведен био. — У 139., 140 и 141. има ио једна „Слика из Србије", а пише их В—в. Оригиналном цртању тих слика треба да обрате пажњу и читаоци и писци листака. — Милан Савић наставио је и у ова два месеца по гдегде низ својих занимљивих успомена: „Из прошлих дана". У 144. броју има приказ календара „Годишњака'. Приказивач је приказао сваки прилог у том календару, па га напослетку препоручује народу. — У 144. почела, а у 147. свршила је Милева Симићева своју ириповетку: „У сликарској радионици". Симићева је једина женскиња, која се ухватила у коло наших приповедача. Само храбро! У подлиску Гласа Народа настављена је приповетка Панте Поповића „Да меримо вратове" или „Живио Радаја!" ^аргесЈак у бројевима 31—33. наставља а у 34. довршује „СтенограФско извешће о расправама 1. опште скупштине савеза хрв.-учитељских друштава" од 14. и 15. септембра о. г., како је бележио Љ. Томашић, и извештај о општој чешкој учитељској скупштини у Златном Ирагу, што је нрипослао Вјенцеслав Забој Маршик (не разумемо, што у 33. броју под тим извешћем стоји, да га је „приопћио Милан Кобали"). У 35. броју има чланчић о „Грађанским школама" а у 36. о општим и конФесионалним школама на славонским насеобинама. — У „Кггргеупе зто1ге" броју 11. и 12. приказује се Карићево „Школовање у Србији" (в. 38. број нашег листа на страни 1354.); у 11. се броју осим тога оцењују и „Сеоске бајке или бајалице" Николе Тординца, у 12. пак још је приказан и „Звонимир", алманах истоименог академијског друштва у Бечу. 1-,1естск1 ^1ез1;тк доноси у 11. броју разна лечничка изветића а под рубриком „Књижевне вести" приказује међу осталима дра Владана Ђорђевића „Историју војног санитета"

и дра Батута „Бранич од зараза", што је изашао у 7. свесци Коњевићеве библијотеке, и најпосле Батутову „Грађу за медицинску терминологију", што излази; у „Летопису". 12-ом је броју на челу чланак „Нешто о етијологији и лечењу кроиичких болести плућа" од дра Милана ЦиФера, ир. лечника у Осеку и Глајхенбергу; још је у том броју и извешће дра Лује Харазима, пр. лечника у Карловцу, о колери у Љчу год. 1886. 1зкга наставл^а „Младог приморца" из оставтитине иокојног Фра -Ивана Деспота а на челу 21. броју има „81е1о", где препоручује најновије дело Едмонда с1е Аппсгз, што се зове „ Оиоге", па да би показала, како дивно Аипшз пинте, доно^и у преводу причицу његову под насловом „Мали фијорентијски иисар". Има у том истом броју у преводу В. Трсатског песму Виктора Ига „Поздрав Арапкиње" и у преводу истог преводиоца са словеначког од Симона Грегорчића несму „Сиромах". — Настављеие су и „Народие изреке и ирилике". — „8Ге]о" иа челу 22. броју пронраћа извешће о ов<>годишњој главној скупштини „Матице Хрватске" и говор њеног председника Кукуљевића-Сакцинског (види 50. број нашег листа на страни 1735'. Садашњост је у 44. броју довршила Чехову „Опоруку" у преводу Павла Падејскога; у 45. и 46. има у подлиску новелету Александра А. Киланда „Зелено је нада" у преводу Јована Радивојевића Вачића. 48. број доноси у нодлиску српску народну песму из Босне „Свеци крсно име служе", коју је по казивању Саве Теодоровићеве у Ст. Мајдану прибележио Ђорђе Свитлић. Уводни чланак 50. броја говори „О школским баштама и општинству жупаније Торонталске." Бачвашш доноси у подлиску 47. и 48. броја у преводу с немачког причу Жака Нормана „Рукопис". У 49. броју има „Једна усиомена" из иера К(осте) Р(адуловића), како је оно 1863. године „она стара омладина помогла браћи својој у невољи". Своју одиста презанимљиву црту завршује писац овим значајним речима: „И данас има невоље, али нема омладине!" Горка истина! У 50. и 51. броју прештампана је из „Годишњака" приповетка Милана Савића. „За један часак радости". 1'рпски лист даје места честитом Лази Томановићу, да момачки устаје у обрану према Шимићу, уреднику „Тзкге", који му иикако не може да опрости оно о Фра -Андрији Качићу према Српству и Хрватству. У 47. је броју отпочела а у 48. је настављена прича Сима Матавуља „Нрви пут на Блату". (Овде можемо јавити нашим читаоцима, да ћемо честитог тог ириповедача од нове године смети рачунати у сараднике нашег „Стражилова"; већ ћемо у једном од првих бројева идуће године донети из његова пера красну црту из Црне Горе.) Панчевац је још само у 25. броју донео реФерат о приказима наше народне позоришне дружине у Панчеву, а даље о том не доноси извешћа, ма да. се дружина за цело то време бавила у Ианчеву; укратко је у 28. броју регистровано, да је дружина завршила први низ својих приказа, и том приликом јављено, да ће се дружина тамо бавити отприлике до краја децембра о. г. У истом броју баш пред том белешком јавља „Панчевац" за смрт славне некад глумице Мађарице Розе ЛаборФалвијеве -Јокајинице па је крсти „Шаролтом" У 29. је броју из књиге Манојла Ђорђевића Призренца „ х 1етири божићње приповетЕсе" (види: 14. број нашег листа на страни 482.) прештампана приповетка „Божићња икона." Глас Цриогорца наставио је у бројевима 44.—47. ау 48. довршио превод Онетове приповетке „Лабудове песме". У 49. је броју из 31. броја од ове године настављен „Покушај