Stražilovo
8
Максим. Њеном чики ? Драгомир. Надувеној иразноглавој мепшни, што му је сво зпаље у кеси. Максим (себи). Дакле ја „њен чика". 0, смождио бих га! Драгомир. Ако је и иосланик! — зар је мало њих, који оду на скупгатину а не умеју беле прословити, већ престављају, као у гааху, неме фигуре. Максим. Тај канда говори о газда-Тривуну ? Марта. И о његовој синовици Стани, коју мисли да проси, а њен стриц није вољан. Максим (заједљиво). Ваљан, додугае, младић ! Једну бегенише, а остале грли! Драгомир. Ох, кад се ње сетим, дође ми да цео свет загрлим и ижљубим! Како оно беше? (пева) „Љубав није гаала" Максим. Овај је канда пијан? Марта Па посрнуо, и ја га мало придржала, а ти у исти мах уђе у собу Максим (себи). Не могу да разумем, да ли је ово лаж или збиља? Марта. Целу ноћ није био код куће, освануо с Тодором инџиниром. Слава му. Истом гато је и дошао. Максим. Дакле није био овде? (важно). Одсад вигае никог да не придраЛаваш, а сад идем — али не! Хајдемо заједно! Пошао сам у кафану код „спаваћивог лава" на збор. Шарта. На збор ! Какав збор ? Максим (важно гледајући Драгомира). Чуће се! (полази). Али — у путу ме срете пандур из суда, иита: јесте ли код куће? Драгомир (уплагаено). 1Пта? нандур из суда? па где је ? молим вас, пустите га! Ето ти сад! Ово ме канда сасвим истрезни! Али — шта да радим? Шта да му кажем, зашто данас нисам у канцеларији. Максим. Ја га тада запитах: зар он није у канцеларији? Он рече, није, а ја кад то чух, оставих друштво и одмах потр . . . (себи). До ђавола! умал се не избрбљах. (гласно) Запитах га, шта ће вам, а он рече да има неко писмо на вас. Зиате, стар је човек па да не би чак овамо долазио, узех ја од њега (вади писмо из џена) ево! (предаје му па се окреће Марти) а сад хајдемо у нагау собу, да узмем што ситно да ми се нађе иа да се пожурим да не одоцним. (себи) Али ипак морам припазити! (Одлази с Мартом у своју собу, у исти мах с поља се врата отварају и улази Леја Врољанац, пракгикант). Леја. Добро јутро! Драгомир (не видећи га завирује у писмо). Од кога ли је? Љја. Добро јутро, господиие Драгомире. Драгомир (тргне се). Ко ли је то опет? А, ви сте ? добро јутро! Али — кога тражите?
БР. 1.
Леја. Догаао сам до мајстор-Максе, па погрегаио ето — угаао у вагау собу. Драгомир (гледа у писмо). Да, да! Леја (себи). Али сам одоцнио! Ова моја хрома нога увек ми смета — а и г. началник требао ми је пре недељу или две дана јавити, па бих стигао свима да јавим, да не дођу на збор. (гласно) Да није отишао мајстор Макса? Драгомир. Да, отишао (себи). Не може нинтта да се распозна! Да видим печат. Леја. Да није на збор ? Драгомир (љутито). Да, на збор. Леја (себи). Одмах сам помислио, а и овај I'. Драгомир изгледа ми неки црвењак, бага да га запитам. (гласно). А, да нећете и ви ? Драгомир (љутито за себе). Ово је до зла бога несносан човек! (гласно). Да, хоћу, хоћу! Само да нађем — гата оно беше ? А, јесте! да нађем капу! Леја (себи). Извесно га гризе савест, капа му на глави а он је тражи Драгомир (пипајући се по глави). А, ево, нашао сам је ! Збогом. Леја (себи). Ово је вазкно! Одмах идем да јавим начелнику. (гласно) Збогом.! (излази). Драгомир. До ђавола! (отвара иисмо). Боже, од Стане! (чита). Драги Драгомире! Ово неколико речи иишем на брзу руку, само да одговорим на твоја дојалошња иисма. Ја те волим, али ти и то знаш, да другог од рода немам ван чике, коме су иомрле и жена и деца и кога је мој иокојни отац у своме завегитању нарочито обвезао, да ми буде старалац и други отац и мајка, која друге деце 'нема ван мене. Мајка иак слуша све, што чика каже. Ствар је дакле наша у његовој руци. Оволико ти засада — као што рекох — на брзу руку аишем, да се знаш уирављати, јер се данас готово цео свет дигао на чику, иа да не би уаао у какву силетку те тим убио за навек и теби и мени срепу, иогито је чика наирасит, те бги нам могао у љутини Ијвлу ствар иокварити. Нарочг^то се засада клони којекаквих лармаџија каванских (стане). Гле! мора да ме је ноћас видила па ми преговара. Ох! (чита). На ово, што ти рекох, у толико Иеш више аазити, што ми се јавио иросилац у лицу Оцила ЦифриЛа, бакалина код , ђ свињске њушкв", кога ми у осталом чика веома иоштује. Ја Иу већ око мајке настати, да се ствар ио нашој жељи сврши, а сад — Збогом. Твоја до гроба Стана. Ово је сувише среће за један час! Колико је вре-
СТРАЖИЛОВО