Stražilovo

Б р. 4.

СТРАЖИЛОВО

59

родну реч бранич. Неки данас пишу браник место бранич. Истина могло би се бранич заменити речју браник, јер браник је једнако брамшикб и значи онај, који је браншв, који дакле брани; али народ разуме под том речју у пушке одоздо што покрива (брани) обарачу, друго значи усперицу на плугу, а треће каже се стати на браник, што овде значи место за обрану. Баља дакле употребљавати бранич за <1е&шог или бранилац, а браник значи нешто друго, као што смо видели. Поборника пак оставимо на миру, нека стоји у речнику старом словенском и Русима на употребу, прем да ни њима није то народна реч. 10.) Г. С. Лекић у својим „Примерима за лат. облике" II. стр. 135. вели: апипат еШаге испустити душу, изданути. Издануги је дијалектичне нарави и ваља у књижевности писати издахнути, јер се тако у неким крајевима српскога народа говори и што одговара ст. словенском н^духг.на.ти. Код овога глагола имам нешто да прибележим. Сви глаголи друге врсте, који имају пред ну г, к, з, с, нраве аорист без ну, н. пр. избегнути —■ избегож; забрекнути — забрекох; огрезнути — огрезох; киснути — кисох. Овако стоји у Даничићевим „06лицима", али кад дође х пред ну, за таки случај нема у њима ништа, јер Даничић није нашао потврде у језику. Ја сам нашао потврду и за овај случај у једнога писца, Дрногорца Ф. Шпадијера. У „Гласу истине" од год I. стр. 94. вели Ф. Шпадијер на једном месту пишући „Неке примедбе на говор г. Д. Јеврића": „и као јагњад на губишту издахоше Из овога примеравиди се, да и глаголи, који имају х тгред ну, праве аорист без ну као да иду у прву врсту. Од издахнути гласи дакле аорист издахох. 11.) Г. С. Лекић у својим „Примерима за лат. облике" II део стр. 274. вели: „Крез је слао посланике у Делфе, да питају иророчиште за свршетак рата". Г. С. Лекић вели: аророчиште значи иророчанска изрека огасикгт, али ја мислим, да то не може значити. Лророчиште може значити место, где су пророци, или место, где су били пророци, или би могло значити какву грдосију од пророка, као и чоечиште тошћчгт ћоттдз, људигите ћото тћггтат888шшв. Дакле иророчиште не може значити оно, што би хтео г. Лекић. То би, мислим, боље било казати иророгитво. 12.) Уредник „Нашега доба" у бр. 2. од ове године замера ми за ионоЛе овако: „Ми бисмо рекли, да се свде вара г. Живановић. У Вукову речнику не стоји само „поноћа", него и: аоноЛи, дакле то не ће бити штампарска погрешка, биће да је: ионоИи по општем говору, а чоноИа нровинцијализам. Па баш да би ионоИа била штампарска по-

грешка, таква погрешка није ионоДи, јер је Вук у утуцима имао велику раснру ради те речи, доказујући Светићу, да народ говори ионо-ћи, а не ионоЛ, како Светић доказиваше. А да је тако, то доказује и реч иодне. Јер реч: ио показује неки део од дана, за чим долази генитив, на пр. по крајцаре, по хлеба. По том дакле ио-ноИи значи неки део ноћи као и ио-дне неки део дана, дакле те се речи никако не могу испоредити са речма водокршће, наручје, иодгорје и т. д. ПоноЛи, иодне показују неки део, а оне речи целину ствари. Као што се не може казати: иодње или иодање, тако се не може казати ни ионоИе ." Г. уредник „Нашега доба" овде говори на памет, а о оваким стварима данас се више не може тако говорити. Може ко не знам како знати практично који језик, ипак може погрешити, ако не зна теорије. Једини је Вук био, који је познавао свој језик практично, као што нико ни пре ни после њега. Али оп је био „филолошки геније" и ми смо мали, да се с њим испоређујемо Данас који хоће да стане на браник српскога језика, мора знати теорију, јер без ње ће се спотицати сваки час. Оволико у опће на примедбу г. уредника „Нашега доба"; а сад ћу показати, да је ионоИа у Вукову речнику погрешка и да није провинцијализам, и да треба заиста да стоји ионоЛе, које је сложена реч са свим друге нарави, него што је ионоЛи, да је ионоИе правилнија сложена реч, него што је ионо%и, ма да народ говори и овако и ма да га и у Вукову речнику има. Да је аоноЛа заиста погрешка у Вукову речнику, то је приметио јаш 1866. год. ђура Доничић у Срп. Летопису у својој критици на речник Јована Београдца. Тамо вели ђура Даничић на ст. 351. овако: „Многих ријечи нема у њему, које се у другим рјечницима налазе, н. п. ионоЛе, које има у Вукову рјечнику потврђено примјером из народних пјесама (само што је у Вука рђаво стављено да је номипатив ионоЛа )." Такође и у својим „Основама" од год 1876. вели ђ. Даничић на стр. 83. за аоноИе ово: „Погрешка ће бити у Вукову рјечнику ионоЛа". ђура Даничић истина не каже, зашто је ионоЛа погрешка, али ко се разуме у овој ствари, тај ће лако погодити. Из самога Вукова речника види се јасно, да је ионоћа погрешка, јер под том речју долази овпј стих: „Од ионоЛа наоблачило се." У овом стиху од ионоЛа стоји у генитиву. а кад је таки генитив, онда је близу памети да, му номинатив мора гласити аоноЛе, које потнуно одговара ст. словенском поиоуноштге. Кад аоноЛе одговара ст. словенском ||(Ш)П101нтн:, онда се види јасно, да му је наставак је (ст. словенски ше) као што је и у водокршЛе, крижоиуЛе, средоиошЛе.*) ПоноНе је потпуно сложена

*) 1јид. О сиово од Ђ. Дгшичића стр. 83,