Stražilovo

Бр. 4.

СТРАЖИЛОВО

ме свјетујете, да одјако не пишем Ерцеговачким диалектом, то Вас не могу послушати: зашто не знам, за што би то чинио. Ја нити пишем за Србијанце, ни за Бачване, ни за Ерцеговце, ни за Црногорце, него за све Србе; коме се не допада, нек не чита, а коме се допадне оно, што пишем, онај нек учи мој језик и диалект. Кад би се ја подавао за читатељима, ја би морао постати луд као и они што су, па би напошљетку виђео, да им не могу угодити. Ви се варате, ако од истине мислите да ја пишући Ерцеговачки пркосим Србијанцима! А што кажете, да је већ и Вама мрзак постао Ерцеговачки диалект, ја Вам нијесам крив, што сте се Ви родили у Бачкој, и по вијека провели у Сријему, и данас тако мислите; али да је Сремачки диалект љепши од Ерцеговачкога, то не можете доказати. Иишите ми доста и доста, и јавите ми то важно «<н.

што имате. Еако је у Карловцима (о Томиној неђељи)? Помиње ли ко Новаковића ? Поздравља Вас Копитар. В у к. (Д 0 д а т а к). Збиља! У тој новој оди, коју ћете сад после рецензије Народољупца начинити, ваља да проектирате, да се почне Српска граматика предавати по школама; и питајте, која ће варош то најприје почети и ту чест добити, и вјечни спомен у историји Српске литературе оставити, (док се не ночне Срнска граматика учити по школама, ништа не ће бити од наши списатеља). Јуче ми пише један Господин из ГГетербурга (од 13. фебруара): „Жуковскш лу Ш сИеве веНтсћсп 1лос1сг т'8 1'Ш818сће ићсгве^иеп. Ег - Ј8(; ^апг еп1;ииск1; уоп Птеп.

#1111' КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ. — Никола Беговић, прота у Горљем Карловцу, јавља, да је скуиио и за штампу приредио: „Живот и обичаје Срба граничара" па позивље на претплату на то дело. Саопштавамо овде у целости позив вреднога скупљача, а са своје стране најтоплије препоручујемо читалачкој публици, да се пјто обилнијом претилатом одазове, како би тако важно дело што скорије могло угледати света. Позив скупљачев гласи овако: „Бог ми даде још на крају живота мога толико снаге, те могадијах довршити ово дјело моје (ваља да и последње). О многобројноме овоме огранку — о гласовитијем граничарима — има дебелијех књига од сваке руке; само пгго у тијем књигама нема на нема ни имена народнога, које приличи и припада овоме народу: нема, велим, у тијем књигама ни срца ни душе србинске! По различнијем часописима нашијем ја сам износио на видик наше народне обичаје. Сретан сам био те су још нека честита браћа полазила овијем путем и правцем најблагодарнијим. Рећи смијем, да се данас много више и много тачније уиознало на књизи нашој ово честито племе народно. Па ипак искрени љубитељи народнога живота и обичаја нашијех захтитеваху од мене, захтијеваху обарски они то да у књигу ирикупим, што се само опширније и потпуније може, цијело битисање наше народно. Близо је памети, да овај посао није баш тако лаган. Кратко ћу рећи: рукопис овај хвата ситна сабијена рада пунијех 70 табака. Још ближе додајем летимечан садржај. Ово је: 1. Одијело. Пртиште и сукниште. Бојадисање тканине. Морни лонац. Плаветнило Зеленило. Црвеиило. Жутило. Модрило. Бјелило. Три цвијета. 2. Како се носи одијело. 3. Грађевине: саборна црква у Плашком, и владичини двори. Школска зграда. Сеоске цркве на Слушници, Љесковцу и т. д. Куће сеоске са више страна, чистоћа и занимање. 4. Календар народни. 5. Крс.но име. 6. Побратимство. 7. Три вјере: православна и римска и мухамеданска. Народност. 8. Школа све до књиге и са књигом.

9. Обичаји око светаца и годова. Женидба. Рођење. Укопи. Зборови. Општина. Звијезде. Хајдуци. Привиди. Прело и перушање. Диоба. Царање. Цопрање. О кравама. О пчелама. 0 живади. О благу. О сјемену. Грубе цоприје. Гатање и врачање. Болести и лијекови. Скидање чини. Игре. Надмудривања. Приповијетке. Задруга. Нјесама и пјесмица народнијех, како је којој мјесто било, има више од сто, већином још нештампанијех. На језик наше цркве, и на уста наша народна узимао сам, дужни обзир. Бацио сам поглед и по цијеломе народу наигем — та по народу српскоме! Упозорио сам на грозну подвалу, коју чини туђинство на штету нашега имена, вјере и језика, те сам упућивао млађи нараштај, да обарски сви сложно тријебимо сваку губу из иаше торине! Завладало је свако. чудо но народу, особито хоће, да нревлада лажива „мода", а на штету српскога народнога рува и одијела. .. И сама вјера православна лукаво се поткопава и слаби ! . . . Нредјелни називи хоће на срамоту нашега лијепога имена српскога да нас однарођавају и покрштавају по старој шаблони и лукавству . .. (Чак и неки вајни „Срби" у томе љуто се срамоте и смртно гријеше. Ваљда хоће да стеку себи личне и породичне „мерите. ..") Иа нредајући ово дјело своје у руке имлађе и јаче, уједно предајем ја и „мртву стражу" самоме народу на његове јуначке груди и неизглодане живе кости србинске! Када су могли „Граничари" чак у Паризу оставити славно име „Вга^еп-Ее^хтеп^"; и у бјелокаменој Москви: „ стоинбш народт. ето Граничари-' (Граничари су јуначки народ), ја се Богу молим да ће моји једноплеменици и одселе као Срби знати се наћи на својој биљези, а за своје велике светиње!! Је ли ко вољан, да се упише на ову моју књигу, ја молим овдје и позивам свакога брата Србина и сестру Српкињу, па нека ми се за времена пријави са својим поштеним именом и мјестом, гдје ко живи, скуна и најближу пошту да ми назначи. Цијена је књшзи 60 новч. и с тога тако умјерена, да је може и сиротанче прибавиги. Рок је уписивању до часнога поста. Новци се на ирво не захтијевају. Како се пријави довољан број уписника, одмах ће дјело ући у штампу.