Stražilovo

Б р . 11.

СТРАЖИЛОБО

171

иред асентну комисију. За то би добро било, да се од лекара у Цариграду дадеш прегледати, ако можеш да кући дођеш, ако не, моли каиетана с моје стране. да ти на сваки начин при руци буде. Он ће ти за цело, у колико га ја из твојих писама познајем, као ваљан и поштен човек, те услуге учинити." „Овде морам напоменути, да никад против капетана оцу писао нисао, напротив хвалио сам га више нута, и то с тога, што сам увидио, да друкче није и да све друго не би ништа помогло. „Кад сам прочитао писмо, представио сам себи у мислима оца, кућу, пријатеље . .. С друге стране помислио сам на своје садање стање, и на један пут снопадне ме неодољива тежња за кућом и родбином. С писмом у једној, а с дукатима у другој руци стајао сам, забленут у ватру, и размишљао сам, како би се могао куће дочепати, кад у један пут чујем, да ме капетан виче. Стрпам брже боље писмо и дукате у џеп и истрчим нред њега.

„„Где сте к врагу?"" „„Читао сам писмо, шијор (вд§поге — господин)!"" „„Чувајте се, да вас други пут не зовем двапут као сад. јер ћу и вас и вашеписмо у море бацити."" „Криза почиње — помислим у себи — за цело је сад новце бројао, и нашао, да је много на копну потрошио. „,,Ја идем на „брик" (брод с две јарболе и две корпе) „Нику". Сутра пек је све спремно, можда ћемо, ако ветра буде, кренути се. Сад вечерајте, јер ја се не ћу до сутра вратити!" „Па онда, окренув се дечацима, повикне: „,,Хе! Л|ас1г1 (лопови), роИгош (кукавице), скочите у „гуц" (врста чамца), да би сте вратове покрхали, те да вас са поКрханим вратовима у море побацам!" „Није требало двапут рећи. За тили часак су у „гуцу" били, а мало за тим и капетана одвезли. Останем дакле сам на броду. (Наставиће се.)

-геже-;-

ИСТОРИЈСКОТЕОГРАФСКО ИВЕРЈЕ. ОД И РУВАРЦА.

1. Бобовац Травник. (Свршетак.) Раић је црпео, као што се зна, из кронике такозваног Деспота ђорђа Бранковића. Из автографа или ориђиналног рукописа тога ђорђа ја сам у Ј1етоггису М. С. за год. 1866. (књ. 111.) приопштио све, што он о српском цару Стефану-Душану на страни 294—-384. пише и прича. У том мом испису стоји на стр. 23. (Стефднћ 1|ар1> Срвски) „вонпстдкно м«жастко (може бити да би требало: мвжестдкмо коннстко) отслдкк ратшо клснрнетн н грлд^ имениемн Кококги|', кд нское ко криме кшофнм грлдк Боковл1|ћ, н крепко вткћржденк кмвшемн, некл^мог.мцшп. клснрнегн грлц. гостаклшотк его. Ту дакле помоћи нема, јер нема онога уметка: Бобовац (Травник). Иа ипак не очајавај, драги читаоче. „Тражи и наћићеш" Ако те кад пут нанесе овамо у Срем, а. ти, кад се успеш уз Банстол и удариш путем, који од Банстола води у Ириг, и кад приспеш у Крушев дб, (стари њемачки СггозсћепЉа!), не свраћај десно у крчму манастирску, већ се на лево сврни у манастир Крушедол, назови братији манастирској Бога и замоли, смерно замоли, као што се и по најновијим правилима о пристојности пристоји, старога д'овника о. Арсенија, да ти покаже рукописну историју Бранковићеву, од које историје у ризници манастирској

има два тома, један тањи а други дебљи том на читавом листу; ти заишти онај тањи, и да дуго не тражиш, потражи лист ме, а то је, путниче, 45-ти лист и на листу том, да ли на првој страни или „нл оворетт. сад не знам, али тек ћеш на 45-ом листу наћи ове речи минејски слови писане „отсллв ;ке (т. ј. цар Душан) н коннствл своегго немлло военрјдтн грлдт, нменнеммн кококл1|т., нмиг, же грлвннкт. но^нвдетсд . Реци д'овнику фала а свима с богом, па путуј даље, јер „далеко је Митровица". — И ето Богу хвала, нађосмо у старијег од Рајића Бранковића, да град, што су га Бобовцем звали ш.пгг. (то јест у ХУШ. веку), зове се Травник. Ако има чије кривице, то дакле није кривица Рајићева већ Бранковићева. Но станидер малко, пријатељу мој, и немој се тако нагло предавати радости и мислити, да си нашао извор ногрешци; не вичи Аогјш , јер има нека мала закачка. Шта је опет за Бога, и што нас плашиш? Не плашим ја тебе, драги читаоче, већ ти само кажем, да ггоменути Крушедолски рукоиис Пранковићеве кронике не садржи у себи праву кронику његову, већ је то само неки извод из те кронике. Но на ако ће бити и изв 1д, шта иам је до тога, кад само у њему стоји „грлд Ковокл1|, имнт. а;е Трлвннкт. но^нклетсл . Теби није до тога, али мени богме јесте, јер треба даље да знаш, да је извод тај извео Јеромоиах Мојсије у Крушедолу а преписао Монах Вартоломије л. 1774. Но па каква у томе закачка лежи ? И још питаш,