Stražilovo

266

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 17.

вајући, већ само неког —- та кога неког ? но па војеводу Мирка жалостиво и с уздасима помињући. Нек иду с Богом! А ја ћу даље мирно и без слушалаца да расправљам. Бранковић као прост пренисивач отпада а с њим отпадају и сви његови исписивачи и преписивачи; и Рајић с Енглом отпада иа и Мајков и Рачки с нотом његовом и напослетку и сам г. Срећковић с браћом својом отпадају — и остају само Лаоник и Орбин. Лаоник је писао своју турско-грчку историју на сто и више година после смрти цара Стефана и у тој својој историји поменуо је он иокрајине и имена оних дијадоха, којима је он — цар Стефан — управу покрајина тих поверио био и то: 1. Жарка, 2. Богдана и 3. Вукашина краља с братом Угљешом за МаКедонију; 4. Бука, Бранковог сина, за Подунавље, 5. Николу жупана за Трикалу и Костур, 6. Прељуба за Етолују и 7. Бранка Младеновића за Охридску и Прилииску област. Праве сраске земље и области Лаоник и не помиње, а поменувши речене покрајинске начеонике додаје: „Соттетога1;о8 то(1о У1Г08 ассертиа Еигорае ге^шпЉив ргае!ес1;о8 е88е а ге§'е 81ерапо; иМ ехћа1ауг(; аттат, 81П§'иН виак ге§1опе8, ^иа8 а у 1 уо §'и1)егпап(1а8 асеерегап1;, ге1тиеге, &ес1егЉи8^ие а 8е ти1;ио ће11о а1>81;1пиегип1;, СггаеС18 уего, и1 сш^ие орог1ипит ега!, аЛтоЛит ћеЈНс18 агт18 то1ев1;1 егаШ," Прво је, што се приметити мора то, да Лаоник није поменуо све оне, који су још за жива цара Стефана добили у новоосвојеним од Грка земљама и покрајинама своје државе или државине, а ко.ји су иреживили цара Стефана. Тако није Лаоник поменуо: Војихну Лесара, који је у Драми столовао и много посла с Грцима имао; није поменуо брата Душановог, Симеуна Палеолога (по матери), мотоњег цара Грком и Србљем у Трикали, и не помиње шуру Душановог, брата царице Јелене, Деспота Комнина, намесног господара у Авлону, Канини и у Београду (арнаутском) — и не помиње Хлаиена и т. д.; те не спомиње, за које сувременици а наиме расцар Јован Кантакузин и старија од њега (Лаоника) епирска хроника зна и од којих се неки и у сувременим листинама спомињу, а помиње некаквога Николу жуиана на два места, на поменутој страни 29. као намесника у Трикали и Косгуру и на стр. 53. као негдашњег управитеља Костурске и Охридске области ег Маие догш, (?) уаоар — прије Вука, сина Бранка Младеновића, за којег Николу жупана ту нико други не зна. Даље помиње Лаоник на првом месту и као најугледнијег доглавника и саветника цара Стефана Жарка, за кога опет нико други не зна, и даје Жарку том два сина: Драгаша, потоњег деспота, и

Коистантина, господина у великом делу Маћедоније. Жарка помиње а не помиње Севастократора Дејана, кога цар Стефан „братом" својим назива и који је на крају год. 1354. још жив био и ваљда није већ 1355. г. умр'о. И поменута браћа, Драгаш и Константин, биће по свој прилици синови Дејанови од сестре цара Стефана, потоње царице Јевдокије, а не синови Жарка, који се нити од сувременика нити у сувременим листинама не спомиње. По свој прилици у Лаоника стоји Жарко место „Жарковић" и да се све оно, што Лаоник казује о Жарку, односи на Дејана гоу Хаџхоу, Дејана, сина Жарковог или Дејана Жарковића. Исто тако не спомиње Лаоник ни Оливера, силнога и моћнога властелина и још од г. 1340. десиота, који је такођер и на крају г. 1354. још жив био, нити се Оливер деснот у деспота Комнина прометнуо и у арбанашко приморје одлетио, као што је „један од највећих зналаца наше историје, Константин Николајевић," — каже г. Панта Срећковић (Гл. ЕХ1У. 407. нота 3.) — мислио. Њега — деспота Оливера — и децу његову није споменуо Лаоник, но само брата његовог војводу Богдана или Љутицу Богдана наших јуначких песама. Вукашину није знао ни имена Лаоник, већ га на сва три места (стр. 28., 30. и 53.) назива краљем мислећи, да му је то име било, или ако није то мислио, није знао Лаоник, да се Вукашин за жива цара Стефана није називао краљем и да се он тако тек г. 1366. назвао; и том краљу и брату му Угљеши даје Лаоник укунно у државу „ге^шпет, (ргае а Рћег18 ехеигт а<1 Хзћ-ит — ш! "/лгоог — земљу, која се од Сера протеже к Истру — Дунаву — или према Дунаву." Шта је то од Сера или серске области ка Истру или према Истру и како •— преко Прилипске ли области, коју је дао Бранку Младеновићу ? И докле и у ком правцу : дали до Дунава, што не може бити, јер је Подунавље дао Вуку Бранковићу, или докле? — и тако вам тај Грк пише, да мораш сваки час запети и стотину питања управити на њега, који не може да се наодговара те кад не може а он те остави без сваког одговора на тих твојих стотину питања! И како вам је само тај Грк Вуковог оца, Бранка Младеновића, назвао: „Охрид и прилипску област 1711Тоегре ПХкбсхгј еиО&гелг, агбо! ога ауера. " „ 1'1<иИсае У1го ћаиЛ гупоШг ге^еп<1ат с1ес111?" У записима и листинама нашим зове се он „Бранко Младеновић", „ Севастократор Бранко, син Младена војводе," „Господин граду Охриду" —■ а он од Младена или управо Младеновог сина направи Пладика а доцнији преписивачи Плакида или Илакиду! (Наставиће се.)