Stražilovo

Б Р. 18.

285

покаже својим дужницима, и тако се избави из Липиске и дође у Беч, и одавде преко Пеште и Ноиог Сада отиде у Земун, да пређе у Србију. Но сад, на особито моје удивљеније, пишу ми из Земуна, да је мјесто у Србију отишао у Тријест? Сад сами судите, колика је сад моја срамота пред Милошем, колика ли свију нас у 'Али код Талфијина оца и у Липисци код остали његови дужника! Да ли ћете ми моћи скупити што пренумеранта на Даницу за 1828. год. ? Ако вам се овогодишња Даница допала боље од лањске, и ова ће вам се допасти боље од овогодишње. Цијена јој је опет 24 крајцаре сребра, и надам се зацијело, да ће бити раније готова него лањска. Знате ли ви, да је мој Сава ирви еминенс у њемачкој школи међу 100 ђеце?

ЗБОР ОРПОКИХ ПЕВАЧА У НОБОМ ОАДУ, Нови Сад је светле недеље био добио оиет мало живота својих старих дана, па се подмладио. Одавно се нисмо тако добро, тако српски осећали као те недел>е. Тому је узрок светковина, какве у нас дотле није било: ирослава дваестпетгодишњице нашег народног позоришта. Прохујали нам ти дани као мио сан из прошлости. Осетисмо топле зраке чистога народнога одушевљења из шездесетих година. Зраци ти, до душе, једва пробише кроз мутне облаке, што се по нашем помућеном небу витлају; али бапг за то се тако добро и осећасмо под њима. Прославу позоришну умедоше на добро да уиотребе и наши трговци и певачи. Те трговци одржаше други дан Ускрса свој збор, на којем се посаветоваше о нрвим корацима, којима им ваља поћи својему добру. А певачи се искупише на Томину суботу у овдашњу српску читаоницу, ради договора о заједници иевачких српских задруга у Угарској. Часг и слава честитому Великокикиндскому певачкому друштву „Гуслама", што заподенуше о тому реч, нозвавши све певачке задруге на договОр! Да Бог да, да се преваримо, ако кажемо, како нам се Чини, да српска певачка друштва једино у Панчеву и Беликој Кикунди данас међу Србима негују песЈму не тек од забаве, него као уметност, не тек од прилике до нрилике, него с?ално а у вишој цели. Да је таквихместау нас више, за цело бисмо бол>е пропевали. Ето, у Кикинди пониче први српски лист намењен искључиво музичкој уметности. Ето Кикинђани однеше и са беседе од 12. (24.) о. м између три пев <чка друштва, прву лаворику. Додуше она остала два певачка друштва, Карловачко и Новосадско, нремда им се ипак мора признати, да се и као таква добро д, жала, јесу тек дилетанска друштва, јер нити су то стални певачи, нити имају сталне учитеље своје. Али „Гусле" би се понеле оваким певањем својим и пред другим опробанијим каквим певачким збором. Да је у нас више мара за обилно делање око свију просветних грана, одржао би се и такав лист, као што беше „Гудало", и, дакако, било би и друге и прече користи.

Господин Копитар поздравља вае љубезно, и честита вам ову срећу од свега срца. Он особито жели, да вас скоро у Бечу види. Сад ћете лакше наћи секретара по вољи. Јесте ли писали 'Амуљаку? Да ли не би и Шафарик дошао вама за секретара? Али ви бој се оћете католика; а не инам, какав је Шафарик и јуриста. Само кад сте ви владика, ласно ће се наћи секретар. Ето сам ја вама свашта доста написао; сад гледајте и ви иоскоро тако да отпишете. С истинитим високопочитанијем јесам ваш покорни слуга Вук Стеф. КарагтК. (Нема где је и кад је писано ово писмо, само је Мушицки забележио дан, кад је то писмо добио, и то 25. јулија 1827..

^4^(9. (З&б Да је Кикиндском певачком друштву стало озбиљно до музике као уметности, доказало је и тим позивом у заједницу певачких задруга. А, да има људи и друштва, које још умеју да разумеју данас и такав позив, па да му се и одазову, уверили смо се на тому вбору српских певача у Новосадској читаоници, ако их је могло и више бити. Дао би Бог, да то буде миг свима и свакому, да се у своје коло хватају, па да нас види Бог! Штета је велика, што је позив тај изашао касно, једва на недељу дана пред сам збор. Судећи по фдзиву, било би и више места заступљено. Па и за тако кратко време одазва се Нови Сад са 16 чланова, Футог с 5, Земун с 3, Ст. Б е ч е ј с 3, С-е н т о м а ш с 3, В рш.а.ц с 2 члана, Карловци с 2. Митровица с I чланом, а из саме Кикинде дође 17; дакле 9 места са 52 члана Белоцркванско певачко друштво поздрави збор изјављујући, да се слаже с позивом и нацртом заједничких правила, што га „Гусле" нацрташе; тако и Осек, Загреб и Вуковар;аВел. Бечкерек и Чаково писмено предложише, да се збор одгоди до друге прилике овога лета јер је позив изашао за кратко време, па се не могу и више друштава одазвати, која би хтела Свакако је леп знак, да се п е т н а е с т српских певачких задруга видљивим знацима заинтересовало за певачку заједницу Али уиада у очи, да челенка овосграних српских певачких задруга, Панчевачка, не даде на овому збору од себе гласа; а у Панчеву има сада, хвала Богу, и две! Кад се констатовало, колико је на збору заступника, а нре него што су ирочитани брзојави и писмени ноздрави, отвор•;о је у 3 сахааа. после подне иредседник читаонице Новосадске др. Лаза Станојевић збор; поздравио присутне добродошл. цом и истакао похвалну мисао Вел.-Кикинђана, мисао, у којој се збор састао; напоменуо је особито заслуге срп. пев. задруга за неговање лепог иравославног срп. појања и народног певања, те препоручивши збору слогу предложи за председника дра Живка Богдана, за перовођу А рманда Поповића, који су то и у друштву „Гуслама". Збор једнодушно, и против опирања њихова, прихвати то,