Stražilovo

288

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 18.

ричкога прииоведача Брета Харта излази у српском преводу у „Одјеку". Брет Харт је нознат већ срп. читаоцима по преводима Ив. В. Поповића, II. Адамова и других. — Из 45. броја „Нове Уставности" видимо, да су дакле ипак дате у штампу песме Војислава Ј. Илијћа. Још је лане било оглашено, да ће те песме изаћи (в. 17. број нашег листа од ирошле године на страии 579.) но се глас тај није лане обистинио. Сад ето, хвала богу, можемо ваљда с поуздањем ишчекивати књигу лепих песама Војислављевих. Кљига ће та изнети до дванаест штампаних табака а стојаће за нас овде 90 новчића. Претплату прима Окица Глушчевић у уредништву „Новог Београдског Дневника" у Београду. Војислав Ј. Илијћ је велик део својих песама саопштио у нашем листу те га читаоци „Стражилова" толико познају, да би излишно било њима препоручивати прекрасне његове песничке производе. — У Бечу, издањем Хартлебна, излази „Земља у мапи и слици", аглас са 60 мапа, 800 слика и 125 табака текста. Излази у 50 свезака, сваких 14 дана свеска. — У 5. броју „КгдЧгеупе 8то1те" оцењен је први део расправе Мите Нешковића под насловом „Змај-Јовановић као педагог", што је из*шао у 149. књизи Летописа. Даље је у истом броју приказаи и преглед Београдског позоришта за годину 1886. (в. 15. број нашег листа од ове године на стр. 240.), па „Шсе" Франа Мажуранића (в. 11. број „Стражилова" о. г. на стр. 176.), затим Харамбашићев превод Шекспирова „Хамлета" и у кратко прииоветка „Соколовачка у^итељица," што је угледала света ове године у „Јавору". — Неки дан је у издању свеучилишне књижаре Фр. Жупана (Албрехта и Фидлера) у Загребу изашао „О с м а н" Ивана Гундулића, с XIV. и XV. певањем Ивана Мажуранића. То је издање приредио Иван Броз. Ово је сад четврти пут, како је Гундулићев „Осман" штампан у Загребу; први пут је онде изишао 1844., други пут 1854., трећи пут 1877. и ево сад четврти пут и то је овде прештанпаи текст издања од 1877., које је приредио А. Павић а издала га југословенска академија знаности и уметности. Уз ово је издање напред додан увод Ивана Броза, у којем међу осталим додирује и спорно питање о XIV. и XV. (гезр. XIII. и XIV.) певању, истичући ипотезу А. Павића и саопштавајући мишљење Светислава Вуловића и дра Фрање Марковића о тој ипотези Натраг су додане белешке ? у којима је међу осталим разјашњењима назначено још и то, где би иужно било, да се исправи или промени тексг академијина издања па да изађе бољи смисао. Има на крају овде још и до шест страна речника, у којем су протумачене речи, за које је приређивач мислио, да су у хрватским тамо крајевима мање познате; код понајвише речи стављена су само нарочита значења а много је речи протумачено у горенаведеним белешкама. Има три разна облика тог најновијег издања. Има школско издање, неувезано, којем је цена 1. ф . 30 новч.; друго је издање фино и укусно везано, с ценом 2 ф 80 новч.; треће је издање са златорезом и стаје 3 ф . 10 новч. — Ове смо године у 3. броју нашег листа саопштили, да Хрват Август Харамбашић у „Ва1кап"-у преводи Шекспирова

Хамлета по иемачком преводу Шлеглову. Читали смо после тога по хрватским листовима, да је превод тај Харамбашићев иаашао и у засебној књизи, но нисмо јављали, јер смо све чекали, да нам издавачи пошљу ту књигу, како бисмо могли превод прочитати и рећи своје мишљење о истом. Но до данас нисмо добили те књиге а радознали смо баш били све једнако, да ли је хвалу, којом су мал те не сви хрватски листови превод обасули, преводилац и завредио. Без компарисања са српским преводом нашег ЈСазе Костића није дабогме могло проћи. Тако У1епас изриче, да му се Харамбашићев иревод за позорницу „чини свакако згоднијим од српскога" а ту мисли превод Лазе Костића, што је, као што видимо из 16. броја „Гласа Црногорца" од ове године, прекушвен од народног позоришта у Загребу, да се може тамо приказивати. А „Кагобпе Ј^Гоуте" том приликом много умствују о томе, да ли је акаталектичии ијампски квинар, како га наш Љза Костић употребљује у свом „Максиму Црнојевићу" и „Пери Сегединцу", згодан, иа долазе до уверења, да такви ијамби „постају или досадни или успављају, пошто се читалац не може отети потреби, да почне пјевати, место декламовати," и према томе је дабогме одмах Харамбашићев превод, „Хамлета" „најбољи, што га до сад из Шекспира имамо." Не знамо управо, шта на то све да кажемо. Чини нам се, најбоље ће бити, да и ми с „Гласом Црногорца" запитамо: какве бисмо истом добили преводе Шекспира од господина Харамбашића, кад би се он којом срећом могао предати темељитом учењу енглескога језика те посветити неколико година свога живота Шекспиру? И „Кпјј^еупа зто^га", која се сваком приликом непристрасним својим стварним и озбиљним књижевним оценама одликује, имаће канда у ствари Харамбашићева тога преводз право, што у свом 5. броју од ове године вели, да „би свакако било не само лепше него и достојније по нашу књигу", кад се такви преводи не би удешавали по преводима, него по самим изворницима. Лепо ли одиста каже на завршетку „КпЈ12еупа зто1:га а : „кад би г. Ауг. X. исто тако добро знао енглески, колико је добар ие_ сник и Хрват, ми би свому народу од срца честитали на његову преводу Шекспирових дела." На то немамо шта додати, само бисмо још ириметили „Кагос1тт ^оутата", да слобода та, којом је Харамбашић „испремијешао једанаестословчани јамб без икакове системе са десетословчаним", није никаква новина, јер о том питагву теорише у нас покојни Суботић у својој „Науци о србскомт> стихотворенпо" на стр. 54. и Ј 01. још године 1845. а Харамбашића биће да је у том мало и Шлеглов „иример повукао." Исправцц. У прошлом броју на страни 261. у другом ступцу у 32. реду од горе стоји „Како госте?" атреба: како госпе?; на страни 262. у другом ступцу у 17. реду од доле место изијагјеуе треба Кожареве. На страни 268. пак у ирвом ступцу друго зачело од доле ваља да гласи цело овако : Ишту ли наше потребе, да нам у гимназијском нашем образовању остаје једна празнина, због које ће књижевници наши цел ог свог века натезати, која ће њиховим продукцијама вазда печат иеког нижег ступња ударати и због које ће они врло често и такве погрешке правити, на којима ће се у критиковању вежбати ученици страних гимназија.

САДРЖАЈ: Краљево звоно. (Наставак.) — Агитатор. (Наставак.) — О кнезу Лазару. (Наставак.) — Наше гимназије. (На ставак.) — Писма о српско-бугарском рату. Писмо XIII. — Писма Вука СтеФ. Караџића Лукијану Мушицком Писмо XXIX. — Ковчежић. Збор српских певача у Новом Саду. — Гласник. — Књижевне белешке. „СТРАЖИ.10В0" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТШхА У Н. САДУ.