Stražilovo

Б р . 18.

СТРАЖИЛОВО

287

лог на подизање епомеиика Филипу Вишљићу. — На два даиа после те седнице књижевног одбора, дакле на појутарје Ђурђева дие, била је седница књижевног одељења под председнипггвом дра Ђорђа Натошевића а у присуству чланова: дра Љубомира Радивојевића, Светозара Савковића, дра Илије Бучетића, А. Хаџића, Аркадије Варађанина, дра Илије Огњановића, Александра Сандића, дра Ђорђа Дере, Стевана Лекића, дра М. Јовановића-Батута, Милана Андрића, Милана Савића, А. М. Матића, Стеве Милованова, Павла Марковића и уредника овог листа. На седници је тој међу осгалим на основу оцена дра Огњановића и дра Јовановића Батута досуђена награда од 50 дуката из Фонда Јована и Терезије Остојићаделу под насловом „Начела, по којима се оцењује, и начин, како се набавља и испитује добра иијаћа вода. С додатком анализе пијаћих вода у Бачкој." Писац тог дела је Мита Петровић (За Миту Ноиовића) јављају сви иаши листови, да ће се за који дан здрав вратити међу своју својту и пријатеље. И ми тај глас јављамо читаоцима ^Стражилова" у уверењу, да ће му се сви од свег срца обрадовати.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — 10. свеска „Књига за народ из задужбине Петра Коњевића" доноси Искрице из светог писма (по Даничићеву и Вукову преводу), које је за поуку народа саставио проФ. др. Ђорђе Дера. У овој су свесци поуке из старог завета, из књига Мојсијевих из псалма Давидових и Соломунових ирича, из књиге пророка Исаије и других, а по садржини оу својој смишљено поређане иод осам наслова. — Данас је код браће Словенаца најчувенији и најомил>енији приповедач Јанко Крсник. Па како смо у прошлом броју почели доносити у српском преводу његова „Агитатора", рећи ћемо коју и о самом писцу. ЕБегове су приповетке омиљене како у нижем слоју народа, тако и у вишем, њих читају уживајући и искуснији људи, а и недорасла омладина. Све су црпљене из народнога живота, све тако вештачки основане, бујно развијене, занимиво заплетене и хармонично свршене, а уједно тако природне и вероватне, да читаоци и нехотице размишљају код сваког лица: где и кад се срели у свом животу с таквим личностима. Крсник је реалиста у потпуном значењу те речи. Особиго је пак снажан у конверзацији. ЕБегова лица изилазе пред нас говорећи, говорећи и радећи сама се карактеришу и само по гдегде примеће писац своју примедбу. Поред тога он је као код куће и у салону и у сеоској крчми. И човек ие може да зна, дали боље црта најивне, безаз ене, но уједно лукаво завијене раз говоре сељака, кад се враћају с вашара, или пак иусго и празно разговарање каквога племића часника, који се упиње да забави младу и кокетну бароницу. Из свега одсева нека светлост, која се иоказује у јасним назорима о животу, а то тако благотворно утиче на словеначку белетрисгику, којојје претила опасност, да ће утонути у сентименталном песимизму и светском болу. — Крсник се родио 1852. год. на Брду. Отац му је био котарски судац, а сељачког порекла; мати пак племићке породице ХеФерн-СалФелдске. Отуда и јест, да је у Крснику и његовим делима спојено сваком приликом право каваљерско опхођење и понашање са мушком искреношћу словеначког сељака. 1870. свршио је гимназију у Љуољани, а правничке науке свршавао је у Бечу и Грацу, те 1876. постаде ц. *кр. бележником у свом родном месту на Брду, где живи у свом двору делујући као чиновник, нољоделац, политичар и књижевник. — На развитак његова духа, још док је био у гимназији, утицао је поред његове матере, ње- ј

гов кућевни учитељ а сада књижевник и уредник „2успа" ироФесор Фрањо Девец. Он пробуди у њему одушевљење и мар за литературом и иојезијом и може се с правом рећи, да имају Словенци у првом реду благодарни бити Левцу, што имају Крсника. У самом начину писања и језику утицао је на њега пајвише Јосиф Стритар, проФесор и књижевник. Крсникови нрви песнички покупгаји угледали су света још 1866. у Јанежићеву „01абп1ки". Кад је отпочео 1870. Стритар издавати у Бечу свој „2 уоп ", јављао се у њему Крсник са својим иесмама под именом Јанко и Баптист. Његове „БекНзке (девојачке) рјезгт" из онога доба, још и данас иису заборављене. — Као приповедач јавља се Крсник први пут 1876 са својим изворним романом „Ј^а 2егтјаћ", који је изашао у Јурчићевој „81оуеп8кој кпјШсх 14 . Прави пак таленат показао је 18о1. продужујући Јурчићев историјски роман „Кокоупјаб!". Тај роман изалазио је у „1/јић. 2уопи' и био би најбоље дело Јурчићево, но га неумитна смрт покоси И да не би Крсника, то најљепше дело у Словенаца остало би недовршено. Крсник продужи и доврши тај роман тако сретно, да онај, који то не зна, не би ириметио, да су га двојица писала. „Вокоупјабг' су данас тако ушли у народ, да су постали права народна књига. Од 1881. јавља се он редовно сваке године својим радовима у „Пји!). 2уопи". — Осим песама и романа писао је још и новеле. Ово су му најзнатније: „Сгозрос! Јапег**, „У 2ет1Ј18к1 кпЈ1§;1", а ове године изилази у „2уопи" његова криминална новела „Тев^атепвПоред свог књижевног рада он је још од великог утицаја у јавним стварима свог народа. Кад је 1873. отпочела љута борба између клерикално-конзервативне и лнбералне странке, борба између „Старословенаца" и „Младословенаца", онда су, норед Стритаревих „БипајбкЈћ зопевоу^ највише јада задавали клерикалцима његови Фељтони, који су изилазили у ,,81оуепзкот Ј^ГагосКг'" под именом „Кес1е1Ј!?ка р18та". Тим писмима засновао је он прави политични Фељтон у Словенаца, и као год што му нема у ириповедању у њих равна, тако нема ни у овој струци. Од Хајнеа је узео елегантну Форму и оштар сарказам, те у кратким потезима исмева и шиба вође клерикалне сгранке. — Поред тога био је и народни посланик, и од велике важности по своју странку, а и нротивници су га уважавали. Но у последње време махну се иолитике шире и одаде се књижевности. — Од његових радова нреведени су до сад насрпски: „1Ји1}ег8к1 1јис1је" (Стара слика), „Маскоуа осе^а" (МоћопСеу Топе) и сад доносимо ево „Агитатора" у преводу младог нашег сарадника Вељка М. Лу кића. „Агитатор" је продужење романа „СусЈатеп 111 , који ће скорим угледати света у српском преводу, али је сваки део за себе целина — ,.Моја несуђена" зове се нов изворан српски ромаи, што га је „по писмима свога једнога пријана" написао Стојан Андрић, а почео је изалазити у подлиску 10. бр. Вел. Бечкеречкога „Гласа". Тим се после подужег ћутања јавио и опет један од сгаријих приповедача. — Ветеран књижевник Јаков Игњатовић написао је у 15. и 16. бр. „Јавора" чланак: „Шира култура пол ог књижевиости", у "којему препоручује Србима, који знају сгране језике, да српске књижевне нроизводе преводе у те језике. Осим тога износи и више других практичних назора о томе, како би нам књижевност ухватила бољега корена. Исти чланак а попуњен поче штампати и „Наше Доба и у својем 46. броју. — „ С в е т а о с в е т а" роман К с а в и ј е р а М о н т е п е н а наставља се од прошле године у „Новој Уставности"^ — „Милионар из РеФ-и-Реди" од слакнога Аме-