Stražilovo

Б р. •>0.

СТРАЖИЛ 0.130

319

грешно и опо, како мисди г. С. Вуловић на стр. 15. и 16., гл,е вели: ,И сијече ио Вањамих И<> Бањанах не може бити стари р1.1ос. АтакО »..лони: И ло Иуча туЈ>ише те.-.алс Оис» 011ЈУ 1)о таборгиг Турке IIо крајинах али по градовах Овај последњи пример баца нрилично таетлости и на оно крајње х у нримерима старога р1. 1ос. под ]. в. По градовах је ноузд;,но р1. ^еп. с предлогом ио (онако као. и у ио таборах, ио Куча, ио Бањанах) и онда је врло вероиатно, да је и оно ио Крајинах у истом стиху (које би се иначе, на другом месту, узело за р1. 1ос.) такође: р1. ^еп. с предлогом чо. 11 онда су, можда, и сви они иод 1. в. наведени ирпмерн с крајњим х такође р1. §еп. с предлогом ио, коме да је у оним крајевима са свим померено значење, тврди и овај занимљив иример: Кад се удрим умом ио ламећу". Г. Св. Вуловић докамује овде, да ао Бањанах, ио Куча, ио таборах, ио традовах несу локали, него генитиви и вели изреком „ио Бањанах неможебити стари ])1иг. 1ос." и „ио традовах је иоуздано р1. §еп. с предлогом ад". На ово опет могу ја рећи још с већом иоузданошћу, да ао Бањанах, ио Куча, ио таборах, ио традоваЈ- несу генитиви, него стари локали. Г. Св. Вуловић није доказао, да-су то .генитиви, него је само казао, али ја ћу гледати, да докажем да су локали. Предлог се а о слаже са акуз. и локалом, и ја несам могао наћи нршера, да је залутао у своме слагању, те да се слаже и са генитивон. Колико је мени позната књиа:евност, мени иије познат нн један пример, из којега бих могао видети, да се предлог ио слаже с генитивом. Да има примера за други падеж с предлогом и.о, то би пре приметио ђуро Даничић, него ја и ми сви, који мнслимо, да се у овом послу разумевамо. Ади то се у ђуре Даничића синтакси пе надази. Еад се дакле тако што.у синтакси ђуре Даиичића, каквом се не може нодичити ни један словеиски народ осим Срба, не налази, онда можемо бити спокојни. да у чисто народном срнском језику нема генитива с иредлогом ао. Али сад ме моа:е ко канитати: на зар су то локали ио Вањанах, ао таборах, ао традовах? Зар ти не зиаш, да ти локали морају гласити но правилу ио Бањанијех, ио тиборијех, ио градовијех? Знам ја в]>ло добро, да ти локали морају гласити ио градовиЈел- и т. д., ализнаш ли ти, шта је аналогија? Знаш ли ти, да је аналогија ведики господар у језику? Знаш ли ти, да су облидн ио Бањанах, таборах, традова.г посталн по аналогији крајинах т. ј. Бањанах, гридовах, таборах Ј!]>ешли су ио локалл- плурала из прво врсте у трећу. 'Лиаш ли ти, да је та трећа врста велики јунак? ЗнаШ Лн ти. да п ее сви локали плуј>ала н:; свију

в]>ста у рус.ком језику нкједвЈШИди са докалом нлурала треће врстс по силном том закону. који <-.е зоме аналогија. Тако у руском језику гласп лока.| у I. врсти: рабахт. конлхт. по анал<!гији трсће врсае рнбах-в. А тако исто ло аналогнјм III. врст<; гласе докали у II. врсти: селахг. иолкхг, у иетој врстп: костлхт., у VI. врсти: именахг, чудесахг, жсре*5лтахв, материхЂ, а ти су лока.ти гдасили ио врстама V ст. сдов. језику овако: рагд;«, коннх!., секихг. поди*1. костмсг, швд, уоудесћкљ. ж|)есАТ1л:г, ндтеркп.. Кад се ово зна, онда мислим, да нема сумње, да су ио таборах, ио традовах локали. Г>рло су ретки иримери, нз ксјих би видели, да се цадеж *"Номерио у слагању са својим предлоЈ 'ом. ):а > нпо је оиај нример: Кмд се удрим умом г/о ■иа.нсМу. иа и овде морам приметити, да не ће бити истина, као што каже г. Вудовић, да је у овом иримеру пведлог ио иолмрио своје иначење, него се иадеж померио. ,т слагању са својим нредлогом ио, а значен.е му је остало исто, као да је и с локалом. Ово вал,а занамтЈЈти. јер узмимо тај случај, да се у о дојика.> номерно падеж у слагању са својим нредлогом, ииак је значење иредлога о остало исто, као да је и с локалом. 11о што дакле нема ни једнога иримсра > нашем језику,- (колико је менн нознато .ј да се и<> слаже с генитивом, то мисли:,:. да је моје до):азивање основано, да су ао Бањанах, ио градовах локали. где је трећа врста у борби на -иладала прву врсту, као што сс, то види јас-но и и.; рускога језика: а и у обичном говору чнни ми се. да у аашим кракчшм; трећа врста надвдађује у лока.ту у обнчном товору. Тако се може чути у срцама, ио селама,ио иоља.иа. где се говори. Да виднмо сада, шта је ш.ставак гон. п.турала, а шта је нас.тавак локала влурала. Наставак је за ген. илурала ат, који се развио у старом словснсј ом језику у %, н. п. рлт>, ит.стт. синг. ( мјбт .. У сриском језику т. отпада, јер га нема. па се онда генитив иодмладио новим вокалом а. д аили: места, риба и т. д. Дакде ваетавак је нраии за генитпв нлујшла т., а у српском а. Наставак је за лпк. пдурала -н, који 1даси у ст. словенском хг, н. п. (гика-лг,-иљтг -п., костг-хг, с-икг-хг. У првој и другој врстн Јграјњи глас- од основе т. и о мења се ва ћ, н. п. рлки-.п., игстк-хг. Према томе од Вањани г.тасн 1«с. рћи*. Клнин1;-хг Бањанијо -х, од табор табиријс-х, од грид градовијех. Шта видимо овдс, ка.д нам доћу облнци: .Бањана.г. градоваа.•.? Видимо, да се основе мешају са трећом врстом, а наставак за локал остаје исти, јер је у свима врстама један исти наставак :«>. локал локал плурада. То мешање основа видимо ми већ и у старом словенском језику. Тако лок. нлур. долазе: жпдолг, гргхохк, окрд^охк, хдгиохк. којима се основе иомошале