Stražilovo

330

СТРАЖИЛОВО

Судад би био радо кандидат, а је ли народњак? А капелан ? Народњак је, да, народњак је данас, само да лакше продре његова странка!. .. Па Меден ? За четрнаест дана славиће тог човека, као да је искупитељ словеначког народа, а овамо не зна написати без погрешке ни једног става. Та смрвио бих и проклео све те самољупце, све те —"

„Не љутите се, пријатељу! Такав је свет и упустите ли се с њим у борбу, смождиће вас они, којима сад претите. Застану пред Храстовим станом. Горе у одветниковој писарни још је горела свећа те Корен оде горе, да га извести о том, што је вечерас чуо. (Наставиће се.)

0 КНЕЗУ РАСПРАВЉА (Нас'1 3. 0 краљевиЛима: Марку, Андрији и Дмитру. Одметник краљ Вукашин, веселећи се у земљи краљевства свог са краљицом Кира Јеленом и са синови краљевства свог, Марком и Андријашем, и потврђујући не само у земљи краљевства свог (а ми знамо већ, које су земље састављале његово краљевство; г. Панта сврх тога још је г. 1867. знао, како се говорило у краљевим земљама Вукашиновим (в. Гласник XXI. 231.), „на пдуе м окркстннмћ ноМОрСКНМћ грЛАОКОМћ ^ЛКОНН II *[>НСОК»/1С ПрТ.ЖДб К|ШСКсткл мк бикшн .х крддк н 1|л(>ћ,' прочитавши принесени хрисовуљ господина цара Степана, дани приморском граду Дубровнику г. 1349., потврдио је и он граду Дрбровнику записе, повеље и законе пређашње господе српске за своје владање и своје краљевство, као што су други одметници а наиме Валшићи прије тога и већ 1368. г. 17. јан., записивали записе у корист Дубровчаном у својој земљи и у свом владању. То слово краља Вукашина би записано и утврђено прстеном краљевским (обичним знамењем краљевским) у Поречи на Броду „ вб лћто 6878. индикта IX. месеца априла 5. дан. И опет имам приметити, да индикат не одговара години, јер 6878. г. био је индикат осми, а не девети, који је био идуће 6879. г. — Краљ Вукашин пропао је г. 6880. 26. септ. = 1371. г. Но о том нескладу између године и индикта на другом згоднијем месту, а овде ћу напоменути само неком и неком, да краљ Вукашин претпоследње своје године сина Марка не назива краљем нити зна он г. 1370. а уираво 1371., ко ће бити иза њега краљ у краљевству његовом. Марко дакле за живота оца свога није био нити се називао краљем, па ни младим краљем и читалац не треба ни на час да се да забунити оним натписом на стени једне цркве у Охриду (МЈк1. Мов. вегТз. 181.) гдесекаже: пристдкн се рдг.ћ божнн Рднкокнкћ, погкспом-ћ Кглрунћ, скролинкћ крддм Млркд, 7 ,СТћ Ж8идпд Роне дт,то (5870, мг.сеџл Октокрд, ннлнктд т р ет га г о, јер година та није добро преписана. Натпис тај доставио је Миклошићу неки Грк одонуд а ја

ЛАЗАРУ. И. Р У В А Р А ц. ,вак.) мислим, да више вере заслужује Виктор Григоровић, који је у том натпису прочитао г. 6888. а то је с обзиром на месец Октобар 1379. г. и те 6888. год. био је индикат III. а не 6878., које је индикат био VIII., као што је већ примећено код повеље краља Вукашина (в. Григоровића П-ут. II. изд. 99.). Марко се дакле тек после смрти оца свога закраљио. Но на краљевиће још ћемо се вратити а овде ћу да поменем стрица њиховога десаота Угљешу. Г. Љ. Ковачевић приметио је на оно место у Орбину: „а ћесар Војихна са зетом Угљешом завлада целом покрајином, која се граничи Гоманијом" доле у ноти 127.: „Угљеша је владао тазбином још 1363., када је Урош царовао ", и написавши примедбу ту подвукао је двапута „царовао", тако је сигуран био, кад је ту примедбу написао. А ја бих рекао, да Ковачевић нема право тврдећи, да је Угљеша већ 1363. год. владао тазбином својом. И то сам морао приметити ја, и ако ми је веома жао, што морадох то приметити г. Ковачевићу. А морао сам приметити због г. Панте, који би иначе могао изнети и раструбити, да смо се нас двоје, т. ј. г. Ковачевић и ја, сложили само против њега и на његову штету, а себи да повлађујемо и да један другом гледимо кроз прсте, теда смо, што но Шваба вели, прави лобдајхбридери. Дакле г. Ковачевић нема право или правије: Ковачевић је ногрешио написавши, да је Угљеша већ 1363. г. владао тазбином, када је Урош даровао. Ја знам, на што је г. Ковачевић мислио, на што се ослонио, кад је ту нримедбу написао. Он је имао у намети онај уломак С1Л1. на стр. 171. у Миклошићевим Моп. зегБ., који гласи: (1363.) 6872. Iп<1. VII. ОсЂоћп тепзе. Јоаппез ТЈ^Џеаа <1е$ро(ев. 1)е 1ип(1а|ј(шс тоћав^еш 8ш1оре1гае. Али имајући то на уму заборавио је ногледати на стр. 179. истих споменика, на којој би иашао поменуте три хрисовуље деспота Јоана Угљеше, а све три од г. 6877. (1369.) и све три индикта VII., само што је прва издана у Фебруару, друга у Априлу а трећа 29. Маја, а г. Ковачевић зна, бар је г. 1879. врло добро знао, јер