Stražilovo

ОТРАЖИЛОВО

мву, н©?к? ж&ажшва ВЛАОНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 22.

У НОВОМ САДУ 28. МАЈА 1887.

ГОД, III.

доЖЕСфч

Ђ Е М А Н Е.

ј' 1 ерни тумач срца мога Ш У ирашини броји даие ... жВерни тумач мојих жеља, Дотрајало век ћемане. Још најдебља жица само, Што лабаво, мирио сгоји, Чека мене те у куту Дан за даном она броји. Кад год седом стресем косом, Ја га гленем у том куту; Опрости ми, пратиоче На живота мога путу! У колевци невинашце Слушах звуке твојих жица И нејаком изгуди ми Једну низу годиница . . . Стадох чвршћи па навијах Гудалом у својој руци, И детињства прве спове Одјекнуше ови звуци. Ја навијах а у томе Понајтања прште жица И нрогута прошлост давна Јато првих годиница. Добих срце, а ти тада Учаше га, шта је оно; С твојих жица јекнуло је, Да је моје срце ббно . .. То су били чудни звуци, Пола радост, пола туга, Ти су звуци заношљиви Моме срцу нашли друга.. . Живо свирах, бурно свирах Ио цветноме путу томе •А ти са мном и у колу И код чаше и код моме.

Ја навијах, ал у томе Прште твоја друга жица, Њоме оде младост моја, Као јато белих тица . . . Оде јато белих тица, Заборав их гута радо ... И ја сврнух с цветне стазе И на стазу брига стадо'. Оде јато белих тица А друго ме ено среће, Јато мисли, јато брига, Јато црње, јато веће. Освртох се на том путу, А на теби трећа жица Мукло гуди другу полу Мог живота годиница. Два три звука, па тек прсну, Било жице па и није, И још једно јато прну У заборав да се скрије. Дршћући се рука маша ... Стан', прошлости која тицо! Ил не, што ће — прскај и ти, Ти једина, тужна жицо! Твој је украс седа коса А траг ти је ломно тело ... Да, остани на ћеману, Да одгудиш још оиело !... Опрости ми, пратиоче На живота мога путу, У заборав што те бацих, У прашини, у том куту. Иста судба мене гони, — Та ког би се старац тиц'о! Гроб је наше прибежиште; Прсни дакле и ти, жицо!

Београд.

јиј -<ЗХ> 'ИП/гт^

Вранислав Ђ. Пуши!..