Stražilovo

367

уверени смо, да ће нам реч бити прихваћена. О књижевном раду и значају Јакова Игњатовића као романсијера српског гледаћемо да у току ове године још прозборимо и коју више. За овај мах пак приказујемо његов лик читаоцима „Стражилова 14 , у знак, да свесрдно и захвално признајемо оданост, коју је према листу овом доказивао сваком приликом. П030РИШТЕ Ж УМЕТНООТ, (Српско народно позориште у Митровици.) Од прославе двадесетпетгодишРБице амо бави се народна позоришна дружина у Митровици и давала је до недеље 17. о. м. свега 17 представа, дванаест у нретплати а 5 ван претнлате. Отворена је затим још једна претплата на шест представа и у том новом низу има и три новине, две са београдске позорнице а један са свим нов комад, драма познатог Мађара Григорија Чикије под насловом „Црна пега" (А вб1зе1} роп1)) у преводу уредника овог лисга. (Наш пријатељ, виј олончелиста, уметник и комиозитор Роберт Толиигер) славио је недавно у Вршцу праве уметничке тријумФе. 10. о. м. суделовао је на концерту, што је приредило Вршачко српс.ко иевачко друштво. Изнесена је том приликом пред иублику и- његова комиозиција ,.Ао небо, плаво небо —" (в. 1. број иашег листа ове године на стр. 16.) После програма концерта приказаР1а је била Толингерова оперета „Несташни морнари.* Како је огроман, могло би се рећи чисго: сензацијоналан усггех постигао Толингер у Вршцу, види се најбол>е отуд, што се и концерат и оперета на Сиасов дан на опнгге захтевање морала поновити. — Толингер је суделовао и на беседи о двадесетпетгодишњој прослави српске читаонице у Ади на други дан Духова о. г., где је и Ст. Бечејска певачка дружина суделовала и певала Толингеров „Убојни позив" у мушком, и његово „СлаВ ују« и „Уломак из Терлајићеве песме посвећене премилом својему отечеству" у мешовиту лику. — Као што чујемо, ићи ће Толингер и у Вуковар те тамо суделовати на беседи тамошњег певачког друштва. (Словеначки сликар Борђе Шубикј позван је од престолонаследника РудолФа, да изради по тексту проФ. Фр. Хубада илустрације за словенски Штајер у делу: „Оев1:егге1сћ1зсћ-1Јп§;аг18сће Мопагсћ1е т \Уог1: ипг! ВИ(1", КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. -— Из нашег је листа у засебну књижицу прештампана расправа проФесора дра Т у р о м а н а „Н а ш е гимназије." Исто је тако прештампан и Шапчанинов препевани спев „Краљево 3 воно." Занимљиво је сазнати, пгга је Шапчанина навело, да тај спев препева. У уводу се он о том овако изражава: „Одавна сам желео да сазнам, да ли и с оне стране океана (Стодар је наиме Америчанин) има још срца, која силније осећају, која своје рлдости и боле морају да излију у песмама. Добивши до руку збирку американског песништва уверио сам се, да се у новом свету пева са свим као и у староме, па сам одмах почео препевавати некоје омање песме, које сам гдешто и печатао. Најзад сам се одлучио те уложих труд око „Краљева Звона". За самог песника вели у том уводу Шапчанин, да спада у иеснике млађег кова. Рођен је у Хинкаму у Масачузету 18*25. а Краљево је Звоно спевао 1863. — Књижара Браће М. Поповића латииа се, да у збирци изда досадање приповетке Милана Савића, озбиљне и шаљиве, које су растурене биле по разним нашим листовима, као ио „Застави", „Јавору", „Стармалом", „Завичају", „Српском Колу", „Бранику" у календару „Српском Соколу" итд. ј

Од те збирке изашле су већ три свеске. У првој су ових шест приповедака: „Румене руже", „Смиља", „Стихови и свирка", „Стара слика •. „Баш тако је морало бити", „Крај извора". У другој су свесци: „Наталија" и „Близанице" а у трећој: „Помодарка", „Невенка" и „Под прозоромСвакој је свесци цена .25 новч. — „Глас Црногорца" у подлиску 20. броја прештамнао је свих седам натписа кнеза Николе из 19. бр. нашег листа. — Исти лисг донео је у лиску свом почевши од 10. броја иа с малим прекидањем до 21. чланак „Из науке о језику", у којем је најпре извод из књиге Јована Бошковића па се затим строго осуђује језички немариш, непажња а донекле и иезнање у већине наших књижевника. — Изашла је неки дан Црна књига V. Легенда оца И л ар и о н а, „о ц а, и н о к а, с х и м н и к а п р е п о д о б н и к а" — месго одговора на његове стрампутице и титрање оно у чланку му „О кнезу Лазару" у „Стражилову" у бр. 13.—17. и т. д. год. 1887. и по том у издању засебном. Саставио 1\. т у је књижицу издао писац о свом трошку. Цена је 10 нов. На продају је у књижари браће М. Поповића, а ио наруџбини и у свакој другој српској књижари. — У 153. свесци Народне библијотеке браће Јовановића завршени су „Б р а н к о в и ћ и" из Рајићеве историје. Стало се са §. 10. главе XII. у књизи ХГ. Рајићевог дела. — 154. пак свеека доноси у преводу с пољског украјинску приповетку Ст. Груђинског под насловом „Крст у шуми". Приповетка та још није довршена у овој свесци. — Из лањског и овогодишњег „Гласа Исгине" ирештампана је расправа архимандрита Иларијона Руварца „Ш т а се и како се и с које се стране досле покушавало, дасеикод нас оснује семинарија за кандидате свештеничког реда?" у засебну књигу, која се иродаје по 35 новчића. — „Одјек" у 51. броју о. г., у рубрици .Гласник", доноси белешку о српском календару пре 111 година од речи до речи онако, како ју је у нашем листу још у 7. броју о. г. саопштио наш сарадиик А. М. М., но ништа не вели, одакле је белешку узео. И то није рђаво! — Мита Нетровић иозивље на претплату на награђено своје дело иод насловом „Пијаћа в о д а, како се иста набавља и иснитује". Књига је ушла у штампу и изнеће око осам штампаних табака. Цена ће јој бити 60 новч. На скупл>ених осам претплатника даје писац један примерак као уздарје. — 0 том делу, као што је познаго, изрекли су др. Огњановић и др. Јовановић Батут најповољнији суд а и иозната књижевничка солидност Мите Петровића јамчи, да ће се овим делом научна књижевност српска само обогатити. Нека је дакле и с наше стране најсрдачније препоручена нова књига Петровићева публици сриској. — Наш сарадник Дан. А. Живаљевић превео је „Војнички живот" Талијанца Де Амичиса па како је рад издати превод, то позивље на претплату. Живаљевић се обратио Де Амичису, да му ауторизује превод. Том му је приликом нослао и 8. број „Стражилова", у којем је ириказано Де Амичисово „Срце". Де Амичис је одговорио и дозволио нубликацију превода а на приказу „Срца" срдачно је благода рио Живаљевићу. А издавалица-књижара браће Тревеса у Милану замолила је Живаљевића, да на талијански иреведе своју оцену из „Стражилова", јер је накана у засебној књизи саопштити све оцене и приказе, шго оцеиише и ириказаше „Сиоге". Разуме се, да се Живаљевић молби браће Тревеса драговољно одазвао. Претплату на иревод „Војничког живота" ваља из Аустро-Угарске слати на уредништво нашег листа.