Stražilovo

416

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 26.

соииса за поуку и забаву, што је Константин Мандровић рад да издаје. Љст ће се звати „Немања" а уређиваће га Симеун Коњевић. Из проспекта видимо, да ће „Немања" бити намењен широј читалачкој публици те ће у тој п,ели доносити већим делом поучне чланке из разних грана наука и уметности са згодним и лепим илусграцијама, а поглавито из земљописа, народописа, историје, из природних и друштвених наука и т. д. Бележиће све важније догађаје у Срба и Словена, приказиваће све словенске књиге и новине, које му се тога ради узашиљу а примаће и критике на нове књиге. Излазиће засад сваког месеца једанпут, у свескама од три табака (24 стране) а у облику велике четвртине са 8 до 9 слика. Цена је за Аустроугарсг^у, Босну и Хернеговину 4 Фор. 80 новч. на годину; за Србију 10 динара годишње а за остале земл>е 5 Фор. 60 новч. Поједине ће свеске стајати 40 новч. или 85 пара. Прегилата се шаље на адресу: Уег1а& (1ез „Кетапја", Л^1еп, ГјапЛб^гаузе, Наир1)81}га88е 22. За Србију примају претплату књижаре В. Валожића, А. Пурића и Петра Ћурчића у Београду, Б. Савића у Шапцу и Душана Валожића у Нишу. Ко скупи 10 претплатника, добијаће лист бесплатно, а ко скупи петорицу, добиће лист у пола цене. Засад јавл>амо то а кад добијемо прву свеску те видимо, је ли уредништво одиста нрегло, да у проспекгу означепи задатак савесно врши, рећићемо без зазора своје мњење. Чинимо само уредништво пажљивим, да језик и слог неће бити лак, разумљив и исправан, ако се буду налазиле језичке неподобе, као што је овде у проспекту оно : „у том уверењу буду ћи". — Мухамедовац Мехмедбег Дубушак Капетановић издао је „Народно благо", што је по Босни, Херцеговини и суседним крајевима скупио. На руци су му при скупљању били њих 52 и он им са захвалношћу спомиње имена у овој књизи. Сабрано је ту сијасет народних пословица, изрека, прича и то поређано по азбуци а неке су пословице и Фразе протумачене повећом причом, зашто и када је која речена и откуда је потекла. Има ту и песма једна, коју је ире двадесетину година саставио неки Јусуфбег х 1енгић; та је несма међу народом прозвана именом „Абдија-'. Има дал>е нека као молбеница, што се чује из уста народа а зову је „Дувањски арзухал". Капетановић је превео и до неке две хиљаде арапских, персијских и турских пословица те је од ових на углед одабрао три-четири стотине и додао овој збирци. Накан је, да их још преведе па ће онда све растумачити и посепце издати. Занимљиво је писмо, које нам је као пропратиицу уз своју важну књигу послао скупљач. Овако нам пише: Назад неколико дана за ону обрану Мухамедоваца, која је протекла кроз Ваш цијењени лист (в. чланак Николе НГумоње: „Мухамеданство и наша књижевност" у 21. и 22. бр. н. листа), ето Вам шаљем једну киту народног цвијећа, које еам кроз скоро 25 година једва сабрао и то помоћу многе наше браће милих родољуба. Казали су стари људи: „тешко дому, у ком слоге нема" или: „складна браћа нове дворе граде а нескладна и старе продају". Радо очекујемо, да и Ви још коју о томе неисцрпивому народном благу кроз Ваш цијењени лист прого-

ворите. С особитим поштовањем махсус селам. М. б. К. Љ. — Књига је штампана латиницом и то трошком скупљача. Добро би било, да позвани о тој књизи прозборе и коју више. — Мита Живковић јавља, да је дао у штампу своју Немачку граматику за средње школе. Ту је граматику, на препоруку гл. просветног савета, министарство просвете у Србији одобрило као школску књигу. Књига ће изнети око 15 штампаних табака и биће готова до конца Августа о. г. — У 23. бр. на стр. 368. н. л. регистровали смо по Грловићевој „8то^гг", да су угледале света „Одабране песме Змаја Јована Јовановића", како их је приредио др. Миливој Шрепл Сад смо то одиста красно издање добили на приказ од накладнице академ. књижаре Л. Хартмана (Кугли и Дајч) са песниковом сликом. Искрено признајемо, да су нас Хрвати претекли што се тиче спољашњег облика својих издања. И ми имамо дивот-издања, али Хрвати свако иесничко дело одену у красно рухо. Што се редакције тиче, такођер немамо ништа приметити. Змајев језик и правопис — ако и латиницом — задржан је најсавесније те тако и та својина његове појезије. Што на 56. страни стоји „1:гпћ1ја" место „*ги1>а", биће иа сваки начин штампарска погрешка. Шрепел је вепггом руком гледао, да из бисерја избере бисер — управо није га стало труда, јер је могао захватити у ма коју страну „Певаније". Или, да кажемо, да га је баш с тога стало труда? Уверени смо, да би он најрадије прибрао — све. У тој збирци су 43 песме, које лирских и епских, које шаљивих и сатирских, које пак преведених. Уз то је као увод животопис и кратка али маркантна карактеристика Змај-Јована Јовановића. Не замерамо, али нам ваља ипак приметити, да не би згорег било, да је у збирку ушла и која несма, посвећена деци. Но и поред тога свака част и слава колико Шреплу толико и књижари. — Фра.нцу зи негују с особитом ревношћу д е ч и ј у књижевност. Све такве књиге украшавају лепим сликама. Тако је за са свим малу децу намењена књижица „Деца Алсашка и Лоренска"; за одраслију „ Дечија библијотека" са великим, јасним словима; за још одраслију „Библијо" тека материнског васпитања". — Дело Фридриха Хелвалда „Француска, опи сана и пресликана" довршено је 57. свеском Књиге су две са 455 илустрација, накладом Шмита и Гинтера у Лајпцигу. Критика јако хвали то дело, и препоручила би је за ручну књигу при путовању по Француској, да је — мања. — Драмска слика гроФа Толстоја „Моћ тмине," преведена је на немачки. Превео ју Август Шолц. Превод је изашао накладом С. Фишера у Берлину. — Тереза Ракен зове се драма у четир чииа од Емила Золе, коју је на немачки иревео Јоца Савић, иозоришни редител. у Минхену. — У славу енглеске краљице спевао је неки песник оду н а с а н с к р и т с к о м ј е з и к у. — „АП^етете ^е^цп^" доноси у последњим бројевима чланак „Русија и грчко-православна црква у Аустро-Угарској."

САДРЖАЈ: На странпутици. (Наставак.) — Господину Љ. П. Н. Несма од Вл. М. Јов. — Агитатор. (Наставак.) — Мучна жеђ. (Анакреон.) Превео Б. Бранчић. — О кнезу Дазару. (Наставак). — Женски карактери у појезији Лазе Костића. (Наставак.) — Пабирци ио талијанској књижевности. II. — Ковчежић. Књижевне белешке. „СТРАЖИЛОВО" ивлази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.