Stražilovo

Б Р. 28.

СТРАЖИЛОВО

Где ј' мили дом? Где ј' станак мој? Знаш ли, где је сиње море, Где је Дунав, где су горе: Фрушка, Елек и Велебит? Где је Драва, Купа, Оава, Уна, Глина и Еорава И Београд гласовит? Онде ми је станак мој!

Где ј' мили дом? Где ј' станак мој? Знаш ли, где се, кад заори Бојна труба, храбро бори За свог цара, веру, дом? Где се игра наоколо Славског рода славно коло Онде ми је мили дом, Онде ми је станак мој!

ПИОМА ЂОРЂА МАГАРАШЕВИЋА ЈОБАНУ ХАЏИЋУ-ОВЕТИЋУ *)

I. У Н. Саду 15. јан. 1820. Лгобезнни Ј о ц о ! Наша су се ономадашнл писма по свои прилици опет сретати морала. Штета, што се састати, познати, или разпитати немогу! — Сад сам о свему добро извештен. Жао ми е на Попа Влашког из неки те неки н-ћговп поступака. Ал чему се другом човек от II о п а може и надати ? (Ово е само за Тебе.) Зато се не могу толико на н г Јћга ни ослашгги, да ћеми Сатове, и Јунга, као што си ми писао, послати. Узми Тн . . . . Ти то на себе, па потражи каквог Бачванина код златн-ог крста, и предаи му те ствари с обећањ!;м, да ће за нви добар Тппк§е1<1 имати. — Ни е ми толико за сатове, колико за Јунга (или по Енгл. Јонга). Знам да си у Србски Новина читао преводе неког 0. Лгобибратића час из Вшшда, час из Јонга. Оно Виандово знао сам таки гди е; (у н'1;говнм бутраЉГеп); ал ово из Јунга не знам како е. Еле по свои прилицн таи Лгобибратић добру има и;1;л, праввш чини ми се иде путем. Како се у Пешти и у Будиму о том мисли? — ПравданЛз Србског Срца есте лепо, но шшт бн лепше бнло, да вшпе она ода у себи 1ндј в1дуал1тета има; оно бн се готово о сваком народу, а не само о Срблвима казати могло !! Чини ми се, да сам Ти у посл , 1;дн , 1;м нисму моме писао, да е Г. Мушицкли са свим оздравио. Гле шта ми пре Божића у свом едном великом нисму пише:

„Већ мон Лгра Вама наби уши. Што ћу Вамт. л; сами сте криви. Ето Вам сад 5. 0 д а. Л незнам, на што мои дух слути; на зло ли, ил' на добро. У наизаплетенши неволви моши, међу наглима д г 1;ли дужности, кол се от мене на час ишту, гони ме да му певам. Да или 'ћемо 'га уподобити разнреном небу, кое донде извји мун'1;, и громове рнкагош;е низвергава, док му лрост не прође, док се неутиша. У сред рачуна, от кои ми иова судба зависи, кад ме обузме туга, а он ми дае плектар у руку. —" А у другом писму: „Надагоћи се, да ћу с концем ове године напосл'1;дак сав Хаос .... рати из Шишатовца, ког ми се Музе плашигае, силно намнслим сав жертвовати се кнвижеству, и то таки с 1. Јану. 1820." —• Ово Ти за то лвлнм, да се радуеш и о нћговом здравлго, и о нћговои побЉди — и о народнвои дики, слави и надежди! Опет ми шчер едну Оду посла; овако пишући: „Прочита Вам нисмо с жарком желвом и радосћу. Радост ми се нова и желл усели у перси. Оставивши, иеволвно, на страну писмо удубим се опет у рачуне. Тиху ми даде ноћ Морфеи. Пробудим се рано. Чувствоваше нерво данашнћг дана верже ми с!;ме к цвћту, кое ево до подне к зрелости посп'1;. Шил4м Вам га" — Ј ) Пак да знаш, каква е Ода ? Ода лгобител'1;м Србског м а-

') Овде Магарашевић није верно преписао Мушицков правопие. То видимо из оригиналних писама Мушицкових Магарашевићу, која ћемо такође донети. — Уредн.

*) Износимо на јавност ова писма, — има их десет —, до којих дођосмо добротом гђе Милице Барићке, кћери Јована ХаџиКа-Светића. Поштована госпођа била је тако добра, те нам је уступила још многа нисма, која су јој иза оца остала. Ми ћемо их саопштити сва, јер су јасно огледало тадашњег књижевног и културног стан.а нашег. Почињемо писмима Ђорђа Магарашевића, која са своје јасноће и темељности свакако заузимају вазкно место. Штета само, што је много писмо (види се по размаку у времену) изгубљено, и то год. 1849. Занимљива су та писма још и с тога, што је у старијим језик чистији него у доцнијим, кад је писац као уредник Летописа био под упливом тадашље струје у Матицн Срнској. Ваља нам додати још то, да се на многим писмима са свим лепо одрасао печат пншчев: Сг. М - Од тих писама само је прво мести мице похабано, остала су читава и врло лено писана. — Уредн.