Stražilovo

Б р . 30.

и шта је дознао? Познато је, да је тај Мшгићевић иначе велики враг, сладак у говору и да уме слатко приповедати, па нек вам он својим слатким начином каже, шта је нашао и распитујући шта је дознао за Добрич-поље и за Топлад=Топлица. „Неки наши писци" — примећује г. Милићевић на стр. 307. своје „Краљевине Србије", а ја опет одмах приметити морам, како је пун такта и финоће одмах у почетку г. Милићевић, напомињући, да „неки наши писци" хоће нешто, при свем том, што врло добро зна он, да то само једини Панта хоће — „неки наши писци од имена села Топлаца (у Врањском огругу) хоће да начине ону Тоилицу и оно пОље Добрич, где је Дечански, по Данилу, искупио своју војску 1330., кад се оно спремао да одбије зета, свога краља Михаила. Желећи сазнати штогод више о тој нретпоставци, много сам распитивао и у Врањи и у околини, и од свуда сам добио једнаке одговоре: да тамо пема никаквога великога иолм, и да нико не зна места, које би се звало Тоилица или Добрич. Пре неколико дана јави ми начеоник среза пољаничког, г. М. Богићевић, да је нашао једног сељака, који му је казао: да се у старо време звала Добрич сва десна страна Моравска, од села Топлаца до Бање (Врањске), и да је он то чуо од г. Ианте Срећковића ирофесора. Али та десна страна није сва поље ни равница. Од мештана ту нико не зна места, које би се звало Добрич или Топлица. Прави, Данилов Добрич гледај међу знатним местима у округу тоиличком." И сад ми кажи, драги читаоче, да тај г. Милићевић није ђаво, да није велики враг, и да г. Срећковић није такођер ђаво, само што је овај други неталичан, несрећан ђаво, јер чим што учини и хоће да начини што (на пр. од Топлаца стару Топлицу) а други га ђаво одмах ухвати; и што га ухвати у ђпволском иослу, ни по јада, али зашто одмах да то и великим звоном и звечком и „во всл тлшкаа" огласи и растелали? Но оставимо ухваћеног на злочину ђавола, пек виче и лелече: „Е1 1и, пп Ки&!" - - и кад бих ја вољан био испитивати природу ђаволСку и у колико се класа деле ђаволи и по чему се познају они, то бих ја најпре морао дисерирати о епоском „ромом Даби" и сатанином слузи, часни га убио! и тек на послетку споменути Дур-Делију Нантелију, и најновијега писца о старијем Дур-Делији Пантелији у првој књизи „Браства". И ради донуне и округлине приметићу још само ово. Слагао бих, кад бих ти казао, драги читаоче, да сам прочитао онај историјски роман под насловом „Стефан Душан", који је негда у „Отаџбини"

477

излазио и на ком се др. Владан ђорђевић упражњавао онда, кад још није био кмет у Београду. Роман тај историјски, при свеколикој историчности његовој, нисам прочитао. Почињао сам, услиљавао сам се, да га прочитам, но нисам могао, као што и данас ето ту најновију драму „Немању" не могу да прочитам. Да је Панта написао ту најновију драму или да нешто он напише још новију драму под истим насловом, ја бих ју прочитао, зацело бих ју у сласт прочитао, па прочитао бих и роман о Стефану Душану. И сад, како и чим да изјасним себи ту очиту симпатију према Панти и производима његове творне силе и ону антипатију према дру Владану односно његовом историјском роману и према скривеном творцу Стефана Немање — ја не знам, и само то једно знам, да између Пантиног историјског романа „Стефана Дугаана" и историје Пантине о цару Степану, а тако исто између драме Пантине „Стефана Немање" и историје Пантине о великом жупану Стефану Немањи, ујединиоцу свију српских и српских приморских земаља, не би било велике разлике. Но ја држим, да се Панта сада под старост и пошто је академик ностао, неће избезумити и да неће ни историјске романе а још много мање историјске драме сачињавати, те да нећемо имати ни прилике, да ситне и танке оне разлике између белетристике Пантине и историја Пантиних истражујемо и откривамо. Но Панта не заслужује, да толико о њему и о његовим могућним тек производима говорим а на дра Владана и његов „суштаствујући" историјски роман заборавим. У роману том запео сам за име једно једног младог властелина српског, који се властелин у књизи II. на стр. '211. помиње. „За Вукашином сва остала млада властела српска: Брајко Разојав, кнез Раштисалић, Милош и Раозјав Леденић, Стефан Лобојевић" и т. д. Рајић пигае у II. тому на стр. 618.: „Министри и таини совћтники его (Душана) бкми по представлетк) Мавроурбинову слћдукнци (стр. 233.): Григорш цесар и Воихна цесар, Браико, Раозав з и Бранко Ратцисаличв, вома и Воиелав'1. Воинови, Милошт. и Раозаво Леденичв" и т. д. У VIII. песми Краља Дечанскога помиње Суботић „пред господом од воде Извора — из Омоља и кршнога Звижда — и са других страна у Србији „Три су брата три Раштисалића: „Кнез Братомир, Бранко и Раозјае, и мало ниже: „И два кнеза, два брата рођена, „Леденићи Милош и Раозјав. И сад ми дозволи, многопоштовани докторе, да теби (јер на покојне не могу) ставим питање. Шта би радио, сваке части достојни докторе, да нешто

СТРАЖИЛОВО