Stražilovo

526

СТРАЖИЛОВО

Б р . 33.

би значити име људско, као гато значе и Миловук, Добровук, Милобрат, а %тод ваљда не значи име људско! На што дакле градити сложену реч за §то?, кад ми дочекујемо своје миле госте одмах с врата овако: „Ево нам милих гостију". — Ја мислим, да није излишно, што сам ову ствар поновио, а мислим, да не ће бити излишно, ако је и још који пут ноновим. Знам, да ће г. И. Руварац, наш највећи повесиичар српски, кад буде ово читао, узвикнути:

„Гледај хајдука! Што ти је хајдук, та гуја присојкиња, па удара сад и на таквога јунака, На коме је кршно одијело, Сјају му се токе кроз бркове, Као мјесец кроз јелове гране; Преко крила дуга паФталија, Све у срми и у суву злату; За појасом двије Даницкиње, Међу њима ножи и синџири; А на глави калнак и челенке." Знам, да би волео г. Руварац, да сам само још један стих „навео", те би се слатко насмејао.

Г Л А 0 Н И К. (Српска Ноиосадска гииназија школске године 1886-7.) Откако је ова гимназија наша добила свих осам разреда, а то је од године 1867. амо, излази на крају сваке школске године извештај о свему, што се дотичне године урадило и привредило у том заводу. Напред је свагда каква раснрава од овог или оног наставника. За ову смо прошлу школску годину читаоцима нашим већ јавили, да је у извештају саопштена латинска расправа проФесора Дере о Анакреонту (в. 26. број нашег листа међу књижевним белешкама). Управа гимназијска разашиље извепггаје на све стране, те се свако, коме је наиредак тог просветног завода на срцу, може известити о стању и напредовању му. Већ је од неколико година амо у гимназији нашој и тај лепи обичај уведен, да се свака школска година после благодаренија у цркви заврши још маленом скромном светковином у гимназијској дворани. Том приликом ученици певају у кору, декламују, па се ту и раздају награде одличним учеиицима. Сваке се године одазове по десетак двадесет родољубивих госпођа Новосаткиња, те свака приложи по коју лепту на ту цељ, да се добрим учеиицима набаве премнје. Уз госпође се обично придруже и два три родољуба, који се за гимназију и њене ученике интересују. Тако су на крају школске године приложиле госпо^е: СоФија с /Газе Дунђерског 2 дуката, Милева Ђорђа Вукићевића и Ана Мише Димитријевића по 5 Фор., Олга Стевана Поиовића Пеције 3 Фор, Марија Илије Вучетића и СоФија Васе Пушибрка по 2 Форинта; даље Марта Лазе Станојевића, Катарина Пере Матића, Катица Данчике Манојловића, Милица Младена Јојкића, Драгиња Андрије М. Матића, Смиљана Светозара Савковића, Марија Милана А. Јовановића, Катица Милана г Иирића, Даница Г1аје Гостовића и Зорка Јована Грчића свака но једну Форинту. Осим тога приложио је и ове, као и досад сваке године, др. Љубомир Радивојевић један дукат, а гђа Анка Стеваиа Павловића дала је један примерак „Мале појетике" у дивот-повезу, госи. Светислав Николић пак два примерка исте књиге. Награде су завредили били и добили ови учеиици: из УПГ. разреда Данило Кеслер, Коста Младеновић, Димитрије Мушицки и Младен Симоновић, (сва су четворица иоложили испит зрелости с одликом); из V. разреда Јанко Перић и Анастас Пахани; из IV. разр. Ђорђе Летић; из II. Милош Бокшан; из I. Станко Арањицки, Емил Јелић, Лазар Марковић и Милан Симоновић. Свечаност је отворио ђачки мешовити лик с Толиигеровом композицијом „Славују". Декламовао је затим шестошколац Вељко Миро-

сављевић песму Исе Ћирића „Краља Вукашина", па онда седмошколац Владимир Димитријевић на мађарском језику иесму Лауша Толнајије „Е&у 82е§:епу уаги1ог16 1е#епуго1" и најпосле седмошколац Светислав Петковић на немачком језику Хајнову песму : „Ве1за2ег". Пред завршетак је управитељ гимназијски Васа Пушибрк изговорио ово неколико згодних и промишљених речи: Високопоштовани зборе! Први српски архиепископ, светитељ и просветитељ св Сава учио је наше прадедове, да је школа најважнији Фактор за просвећење народа, и да српски народ ради свог напретка пре свега треба да диже на све стране себи школе и да своју децу листом шиље у школу на науку. Ту науку св. Саве пригрлили су наши стари свим својим силама и подизали су нам школа, каквих су имали у оно доба други суседни народи. На њих се- угледали. Али у новије доба баш као да је застао наш народ у том погледу и тим иовода дао нашем уваженом песнику Змај-Ј. Јовановићу, да по науци светитеља, просветитеља и првог архиепископа српског св. Саве спева дивну песму: „Дижимо школе!" Нама је свима садржај те песме мање више нознат, на баш за то рад сам, да је овде с вами заједно мало прођем, да видимо, шта нам та иесма каже и шта је песника иавело, да ту песму спева и да ју нам преда као излпв својих осећаја и своје искрене љубави нрема своме народу. Пре свега види се скоро из сваког сгиха у тој иесми, да иесник школу сматра као једини извор среће свакога народа и да с тога у срцу зебе за свој народ, јер види, да му народ нема школа ни за основну наставу, колико би требао да има, а камо ли добро удешених и са нужном опремом снабдевених стручпих и виших школа, каквих одавно већ имају сретнији иароди око нас. Ова зебња у срцу нашега иесника, да му народ ие остане до века у тами и у незнању, врло је велика, па се боји, да га народ можда неће ни иослушати; с тога одмах већ у нрвих редових своје песме кори га гово]>ећи: „Дижите Јпколе, Деца вас моле! Јер има л гора срама и стида, Нег своме чеду недати вида! Песнику се предвиђа иа све стране велики напредак у свету, па се с тога бриие за свој народ овим речма: „Јер ево светлост свету се спрема, А ваш да иород очију иема!" Н>ему није доста да се само ноједини брииу око школа