Stražilovo

650

К Е П ИЗ АРТИЈА ПОКОЈНОГ Д Ј|ррло мали људн, од једног метра узраЈВј, ста и мање, зову се кепеци; а врло велики људи, од два метра и више, зову се људине, дивови, џинови, громурде, горостас и. Кепеци се роде случајно. Нема кепечке земље нигде, пи кепечких племепа, пи породица. Оно има читавих народа, да су сви људи омањи, као неке геџе, али су онет много већи од кепеца. Тако су на пример Ескими, сви људи мали, ал опет имају 1600 до 1700 милиметара. Још мањи су Лапонци, ал опет и најмањи од њих има 1500 тт - У средњој Африци има више народића све малих људи. Још Иродот и Аристотел, славни старо-грчки писци, наводе, да ту има врло малих људи. Славпи путник Дишел нашао је године 1864. у Африци под екватором народића, све малих људи, од 1350 до 1525 тш - Тако је и племе Кима на острву Мадагаскару, све мали људи. Тако су и Доке јужно од Каве. Мали су људи и Бушманци по 1440 тш - Још мањи су Аке на југуМонтбута по 1340 тш - и опет су сви ти сила већи од обичних кенеца, јер ови ниједан немају ии 1™ или 1000 тш - Опо је дакле само измишљотина, да има људи као палац малених, Ј1 и л ипутанаца, и да имају своју царевину тамо иегде на крај земље, и да се та земља зове ЈГилипутанска. Кепеци се, рекосмо, роде случајно од обичних људи; браћа и сестре су им обични велики људи, а само су они као нека чуда или као нека игра и шала природе, и врло су ретки, не роди их се ни на много милијона народа тек по један. Кепеца има са свим нравилно узраслих и има их лепих људи, ал више их сакатих и неправилно узраслих. Обичпо су врло кратких ногу, а нодужег трупа и повелике главе. Живе обично 30 до 40 година, само се зна за њих неколико, да су доживили преко 60 година. Кепец Хеден доживео је 63 године а кеиечица Аиа Сонбр 64 године. Обично су тупи и глупи, ал има и бистроумих. Међу овима је најчувенији онај Пољак Благородник, који је био само 60 сш - висок, то је нама до кука, а говорио је немачки као рођен Немац, и француски као рођеп Француз, и латински, да није било бољег Латинца, и пољски класично, био је изврстан рачунџија и врло јака намћења, још је био и нрема оној геџавости тако јаки, да му се сваки

Е Ц И. А ЂОРЂА НАТОШЕ1ШВА. чудио, колике је терете дизао. Такав је био и онај Немац из Шварцвалда, којем се на крају прошлог столећа дивиле све Паризлије. Био је 13 година стар, 28 палаца висок, врло леп и врло бистроуман, жужу-љубимац свију госпођа. Говорио је француски, талијански и немачки савршено, свирао је у мандолину и иевао дивно и био је врло вешт чарац (шварцкинстлер). И данас има у Паризу знамеиит кепец Абдураман-паша, 60 година стар, а само 62 С1П висок, Турчин из Циркаске. Иде обучен као ђенерал, има дугачку седу браду, врло је бистар и врло жив старчић, говори турски, персијски, руски и француски. Био је 20 година у Цариграду код султана Абдул-Азиса у двору, по смрти овог отишао је у Персију и био је код шаха 3 године дапа. После је био у Иетрограду а сад је у Наризу. Код иас се пре пеколико година показивали ио варошима два кеиеца, муж и жена, којима се сви чудили, колишни су. Они су стојећи на столици били тек равни с другим људима, кад на земљи стоје. Најчувенији је кепец био Енглез ТомТумб. Облачио се у ђенералску униформу и сам се прозвао ђенерал Тумб, то јест палчић. За најмањег од кепеца каже се, да није био већи од 42 ст - т. ј. нама до колена и тај није имао више од 1 фунте и 2 лота кад се родио, а кад му је било 15 годипа, није био тежп од 6 и по фунти, био је глуп и у својој 20. годипи већ старац. Са свог бистроумља, којим као запете пушке сваком доскоче. ко год их дирне,- кепеци се још од прастара доба највећма донадали госпођама и царевима, као играчка. С тога су их најпре цареви, на после и други богати људи волели да држе у. свом двору, највише као домишљаие лакрдијаше, да збијају шалу, особито за трпезом при частима, да веселе госте. Богати Римљани су сила на то држали, да имају кеиеца као слугу уза се. Римски цареви почев од Аугуста па све до цара Севера држали су по више кеиеца на двору свом. Цар Аугуст дао је све по свету кепеце скупити, пак их је у свом двору хранио и радо се с њима коцкао и забављао и једноме, кога је врло волео због његовог бистроумља, дао је дићи споменик. Цар Домицијан је саставио велику чету кепеца, све малобораца. Још стари Грци и Римљани волели су, да гледе ове борбе кепеца и међу собом а особито с дивовима,