Stražilovo

688

Б Р. 43.

— а н а „примједбе" г. ф р а њ е Радића. 3. Љубомир Ковачевић и М. Бадтровић саопштавају неколико Н а тписа, грчких и латинских из сј»пских крајева. 4. Душан Сабовљевић, инжењер на железници у Белој Паланци, извештава о свом ископавању старих римских споменика у околици Беле Паланке. Хвале је вредно, да се извештач с још неколико својих пријатеља родољуба сложио, те скупили трошка, да ископавају старине у свом крају о свом трошку а у корист народног музеја у Београду. Угледали се на њих и ДРУ ГИ ' Разне вести. — Старинар излази за сада четири пута на годину, и то првога марта, јуна, септембра и децембра. (Види наиг „Гласник".) У 160. свесци Народне библиотеке браће Јовановића довршена је Фераријева комедија „С а м оубиство" у преводу Дан. А. Живаљевића, а 161. свеска доноси свршетак скупљених списа дра Јована Стеј и ћ а а уз то и животопис тога заслужног писца српског и хронологијски преглед његова књижевног рада. — Изашао је „О р а о", велики илустровани календар за преступну годину 1888. „Орлу" је ово четрнаеста година. И сад га је издао и наштампао А. Пајевић а уредио С т еван В. Поповић. Календар је тај за идућу годину донео ликове ових наших заслужних људи, и то покојника, ове године преминуле двојице великана: Ђорђа Натошевића и владике песника Никанора Грујића; дал>е ликове народних добротвора: Дмитра Анастасијевића Сабова и Саве Текелије; књижевника: Јоакима В ујића, Теодора Павловића и Ђ о р ђ а Рајковића. Од живих су ту: министар-председник краљевине Србије и књижевник Јован Ристић, затим заслужни др. Љ а з а Станојевић и још ови српски књижевници : А н т о н и ј е Хаџић, Јован Живановић, Гига Гершић, Јаков Игњатовић и Максим Лудајић. Сви су ти ликови пропраћени које опширним животонисима које са неколико топлих речи, у којима су у најглавнијим потезима означене заслуге појединих за просвету и књигу српску. Само не можемо а да не приметимо, да се на неким белешкама уз илустрације види траг некој журби, која би се једва дала оиравдати. Код Игњатовићевог се животописа — који је извађен из „Јавора" од године 1868. а тек по нужди мало испуњен — поткрала баш огромна погрешка а за белешке уз лик Ристића, Станојевића, Хаџића и Рајковића м<^ра се рећи, да су према осталима и сувише кратке и кусе. Иначе је „Орао" и ове године пун натучен лепих, занимљивих и корисних ствари. Под рубриком „Просветне светковине" опширно је најпре саопштено, како се ове године достојно прославила слава дваестпетгодишњице народног нашег позоришта а онда подсећа „Орао" српски народ, да ће се године 1888. навршити равно педесет година, како је народни добротвор Сава Текелија основао у Пешти свој завод за образовање Срба ђака, те топло и равложно пледира за то, да се педесетгодишњица Текелијиног завода прослави свечано. (Матица Српска је већ расписала награду за књигу, у којој би се изложила историја Текелијиног завода и утицај његов на просвету српског народа, а надзорништво тог завода издаће нарочиту књигу споменицу, кад се буде свечаност славила). „Пчеларске поуке" даје даље народу врсни наш Јован Живановић у облику л Златног зрневља за пчеларе". Но белешкама -}• дра Ђорђа Натошевића нагла-

шава М. П., како је важно, учити децу певати. Има затим доста поука за ратаре, за виноградаре и за сточаре, а довршен је и чланак пок. Натошевића о алкохолизму из лањског „Орла". За забаву се и опет побринуо уредник Стеван В. П о п о в и ћ, изнесавши у ,Дуки Грабићу" свом слику из живота нашег народа тако верну, да мислиш, све ти се то пред очима догађа. Осим наведених ликова украшавају најновијег „Орла" још и ове слике: Врандук и Фоча у Босни; манастир Морача у Цриој Гори са двориштем; Срби око певача, по литограФији Настаса Јовановића, (у спомен народној прослави, кад се дигао споменик Филипу Вишњићу у Грку); кула Ченгијћ-аге у Херцеговини; српски сватови у Херцеговини; Херцеговачка пастирка у врх „гомиле"; босанска и херцеговачка рукотворина (колунџијска и казанџијска); варош Алексинац у Србији. — Изашао је и Годишњак, велики српски народни илустровани календар за идућу годину. Уредио га је, као и сваки досада, Александар Сандић а издали су га и у својој штампарији штампали браћа М. Поповићи. На челу је лик дра Лазе Станојевића а осим тога донеоје „Годишњак" још ове ликове: владике Никанора Грујића, дра Ђорђа Натошевића, Јована Ристића, Бранка Радичевића, владике IIетра II. ЕЕ>егуша, кнеза Николе 1., А. Хаџића, Мише Димитријевића, владике 1укијана Мушицког, проте Васе Живковића, дра Војислава Суботића, Драгутина Ј. Илијћа, Милоша Цветићаи Марије Димитријевићке-Рајковићке. Има даље ове илустрације: дом Матице Српске у Новом Саду; Југ Богдан и девет му синова; спаљивање моћи св. Саве у Београду на Врачару године 1595; српски гуслар у гори; гроб Бранка Радичевића; сребрн венац на гроб Бранку од кнеза Николе; град Река (Фијума); Плитвичко језеро. Корисни су чланци и поучни у „Годишњаку" ово: 1. ХПта може ваљан свештеник на селу, од пароха Бачиначког Јована ЈеремићаЈ 2. Гору новци, од Стеве Милованова и 3. Сеоске читаонице од А. М. Матића. Има осим тога приповетка са села под натписом „Ускочница", хсојој је основ саставио земљеделац Ађанин Дамњен Шијачки а облик јој приповедачки дао и јевик дотерао млађани књижевник почетник Каменко Суботић. Уз календар је забаве ради додана и библиотека за народ, у којој је на првом месту опширан животопис Јована Ристића, затим одломак из романа румунске краљице Јелисавете Кармене Силве — под натписом „Куца". Има даље две српске народне приповетке досад нештампане, једна из збирке Божидара Никашиновића Вршчанина а другу је прибележио Д. Ђ. Митровић. Затим долази приповетка Божидара Н. Вршчанина „Са српских села у Босни", опет у оном жанру, против којега се ове године у нашем листу дигао Никола Шумоња у својој расправи: Мухамеданство и наша књижевност. Пред крај је још успомена Александра Сандића „Радо иде Србин у војнике", па две „ратарске тугованке" од II. Ј« Кн—ића и најпосле природописно зузукање М. К—а „Крвопнја комарац", које је пре мал те не десетину година изашло било у „Јавору". Уз библиотеку за народ додан је као додатак обавештај и поука онима, који спадају у народне усташе (Багн181:игт), прерађен и попуњен по „Х^хепег Во1зе"у, и писмо II. Ј. Кн—ића из х 1алме уреднику „Годишњака" о томе, како да се српске поучне књиге шире по нашем народу.

САДРЖАЈ: Наја. Приповеда Ксавер Шандор Ђалски. (Наставак ) — Мара. Песма Јосипа Берсе. — Ето то је био крај ! Приповетка Стане М. Стевановићеве. (Свршетак.) — Бура у заветрини. Новела из словачкога живота. Написао Светозар Хурбан Вајански. — Бранич српскога језика. Пише Јован Живановић. — Сунце и његова својства. (Наставак.) — Љстак. Писма Лукијана Мушицког Ђорђу Магарашевићу. II., III. — Ковчежић. Гласник. — Књижевне белешке.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.