Stražilovo

Б р . 50.

СТРАЖИЛОВО

неколико песмица. ТТисац је ириправан одвести оцењивача у место, где је те песме чуо, па ће се оцешквач уверити, да нема прако, што онако поуздано тврди, да писац познаје народ само по читању, и да нема право, јнто за „масност", „силом шаљивост", „несмисленоет" и „обсценост" тих песама криви писца. Одиста је смеитно оно разметљиво ругање, као да тобоже песма „Идем шором —" садржава нонсенс. Та ваљда оцењивач зна толико српски, да ће разумети, кад се каже, да је кога „потопила Сава", да није потопила главом њега, него његову земљу. Ето му и потукао г а л е д. Зна то зацело тај оцегвивач, али је ваљало писца, што но реч, утући у главу, па ма му импутирао и оно, што се ниједном човеку здраве памети не да импутирати. Најпосле пребацивање оно, као да смо са оном Бајином ројтанском „Ој Сомборе — ", коју смо такођер у народу чули, мислили вре*3:јати, одбијамо од еебе најодлучније. Такове песме дословно узимати може само или ограничен, или лицемеран или злурад човек; држимо, да је овде лицемерност, неко језуитско, силом шписбиргерисање. Ето, то је све, што смо имали да кажемо од своје стране. И опет изјављујемо: нисмо се мислили прати ии бранити, јер смо уверени, да би нам била мука узалуд према оцењивачима, који нас терете, да смо са „Кавргом" гледали да убијемо понос народни и да народ наш прикажемо као зликовце, неваљалце и нерадене. Савест нам је у том погледу чиста; ми знамо шта смо хтели, а што смо и против своје воље прилике дали оцењивачима, да јуначки устану на браник „за увређени понос народни", тим смо њима бар учинили лепу услугу. Молимо још цењене читаоце нашег листа, да нам опросте, што смо и оволико простора запремили у личној својој ствари, па прелазимо сад на реФерат о позоришним приказима за прошлу недељу. У Уторак 1. о. м. даван је био Гетеов „Фауст" у преводу Милана Савића а у главном са истим репрезентантима, са којима је оно пре иодруг године прешао овде ирви пут преко позорнице. У Четвртак је поделио вече стари Банвиљев „Гренгоар 1 ' у преводу Јована Ђорђевића са новом за позоришну нашу дружину немачком шалом под насловом „II о к л о н" у иреводу Саве Петровића. Новосадска је публика ту шалу гледала још пре две и ио године, кад су је приказивали дилетанти. Субота је била дан новине и донела је „Ф е д о р у" Викторијена Сарду-а у преводу Ј. Мишкатовића а у недељу на св. Николу била је после подне у 3 сата приређена представа за децу. Приказан је био том приликом први чин из старог Сигетијева „В амиира и ч и з м а р а" у красној посрби Јована Ђорђевића и М. II Шапчанина „Милош у I а т и н и м а." — У току прошле недеље приказао се овдаш њој публици и певач Душан Ј а н к о в и ћ, сад ио други пут. Певао је каватину из Гунодове „Маргите", арију из . Вердијева „Отела" на чешку песму „Добру ноћ" од Дворжака, смесу једну народних иесама српских и најпосле „Растанак" Јоси#а Маринковића. Са Милком Максимовићевом отпевао је затим концертант речитатив и дуо Азуцене и Манрика из четвртог чина Бердијева „Троватора". У том је дуету и Милка Максимовићева засведочила лепо схватање те је свој парт ексекутовала прецизно и укусно. За инсгрументални се део коицерта побринули јјликовођа овдашње певачке дружине Хуго Дубек и Милка Максимовићева Дубек је пратио певача а осим тога свирао са Милком Максимовићев.ом у четир руке увертиру у Белинијеву „Норму" у Улрихову аранжману за. почетнике. Сам је свирао своју једну српску симфонију , која је по нашем мишљењу ирилично монотона и несрпска. (Нова хрватска опера) У Загребу се, као што дознајемо, живо сиремају за најновију оперету „А ф р о д и т у", ко-

јој је либрето написао Н и к о л а М и л а н, књижевник и редитељ тамошњег позоришта, а музику јој компоповао И. пл. Зајц. Дркорације су сасвим готове а и костими, који су израђени ио иацрту Франца Гаула, цртача за косгиме у ц. кр. дворском иозоришту у Бечу. Зајц је чувен музичар и по страном свету а и у иашим крајевима није његово име неиознато. Никола Милан пак са својим рчдовима, на жалост, мање је познат нашем свету. Но зато смо ми сами криви, што тако мало иажње обраћамо раду оних људи, који у туђем свету зиадоше и умедоше себи својим радом, нрокрчити пута. Згодном приликом потрудићемо се да тога честитог Србина са наше стране прикажемо нашем читалачком свету онако, како он у истини заслужује, и као књижевник, и као глумац вештак и као Србин. За сада, док „Афродита" не пређе преко нозорнице, не можемо ништа друго, до ли да пожелимо најбољи успех раду те две удружене вредне пчеле на пољу музикалне и драмске умегности код наше браће Хрвата. Па сретно, да бог да! КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ. — Поводом тим, што п е с м е В о ј и с л а в а Ј. Илијћа излазе у засебном издању, пише „Одјек" ово: „Ми се од своје стране веома радујемо, што ће ове лепе пепосме већ једном угледати света у засебној књизи. Војислав Илијћ још пре неколико година са својим првим песмама изашао је на глас и постао омил>ен песник свију оних, који знаЈу, да оцене, шта је то чиста, права појезија, по облику и по садржини. Али пошто се све те песме налазе разбацане по разним часописима и журналима с обе стране Саве и Дунава, то српски свег није могао до сада да има нотпун преглед ових дивних песама и да према томе ода достојно призиање песнику, као и да му одреди место у историји наше књижевности и у реду српских песника. Сада нак, кад су ове песме прикупљене, видиће се, колико су потиуно оправдана поједина мишљења стручних оцењивача, к<>ји су, пратећи цео досадашњи рад Војислава Илијћа на том пољу, одавали им ваздан хвалу, коју потиуно и заслужују, и да је потпуно основана њихна свагдања жеља, да ове песме, које умеју тако срцу да зборе, изађу у засебној књизи. Узвишеност предмета, којима се баве, лепота у мислима и облику, топлина и нежност, вечни идеали и сувремене идеје — одликују све његове песме. Толико за сад, а доцније, кад песме изађу, проговорићемо и коју више. Завршујемо са жељом, да највећа награда песнику буде топли пријем српске публике и да свака српска кућа треба да има ове песме, које упоредо с Бранковим, Јакшићевим и Змајевим чине епоху у најновијој нашој лепој књижевности." — Тако „Одјек". Ми немамо шта додати на то, а и наши читаоци нотпуно ће се сложити с тим судом о тим нежним песмама првога међу најмлађима лиричарима напшм, који се достојно хвата у коло с најбољима песницима у нашој књижевиости. Желимо само од своје стране свом драгом сараднику најбољи успех у сваком погледу. -—- У издању браће Јовановића у Панчеву изагпла је за ученике основних школа Српска историја у петнаест с л и к а. — Добили смо прву свеску нрекрасие књиге: „Србија, опис земље, народа и државе. Написао проФ. В. Карић. Илустровао нроФ. В. Тителбах." У овој је књизи једна геологиска карта, две земљописне картице, три картограма, двадесет и осам слика и четрнаест мелодија. Књига ова заслужује најтоилију препоруку. Највише је препоручује огромни труд, савесна израда, озбиљни тон и објективност, какву бисмо могли само свугде пожелити. Што се тиче слика, чита-