Stražilovo

Б Р. 2.

ст. словенском облику хот.атт, и ма да је хоте правилнији од њега. Како је, дакле, тај облик иостао? Постао је ио аналогији осталих лида у презенту. Но што у свима осталим лицима долази И (хоћу, хоћеш, хоће, хоћемо, хоћете), то се Н увукло и у треће лице множ. по аналогији те гласи хоЛе. Гроздан, мастан, иостан, санан имају ном. једнине и грозан (грозна винограда), масан, посан, сан и ти си номинативи постали по аналогији других падежа, у којима је основа грозн, масн, иосн, сан: грозна, масна, иосна, сана. Восиљак има у ген. једн. босиљка, али у народним песмама има и босиока. Од куда дакле босиока? Отуда што се облик босиока помегаао по аналогији међу облике иратиоца, кудиоца. Глагол, који гласи у срп. језику у инф. имати, има инф. 1шт.тн у старом словенском језику. Од куда да гласи имати, кад би требао да гласи и у српском имети? Отуда што му се инфинитивна основа име помешала са презенатском основом имае. По што презенат од

Г Л А 0 Н И К. (Четкрти свечаии скуи срп. кр. академије у Веограду) био је на св. Стевана пр. г. На скупу том прославила је академија тристогедишњи спомен И в а н а Гундулића. Место оболелога председника дра Паичића председавао је Ч. Мијатовић. Он је отворио скуп беседом, у којој је напоменуо у кратко песнички значај Гундулићев, његово српско родољубље и његов политички значај за Сриство. Кр. академији признаје, да песник Гундулић чини част српском народу, па за то и њему хоће часг да укаже, славећи на свечан начин спомен његове тристогодигањице. За тим да реч академику Матији Б а н у, за кога додаде, да је три пута род Гундулићу: и као Србин, и као Дубровчанин и као иисац „Мејриме". — За тим је М. Б а н читао врло занимл>иву и учену расправу о пос.тању Дубровника, о његову политичком и културном развитку, о његовој песничкој књижевности и о месгу, које Гундулић у истој заузима. Нарочито је у појединостима изложио садржину Гундулићевч најглавнијег сиева „Османа". — Публика је с великом иажњом пратила развијање ове расправе, која се одликује и неколиким новим изгледима на дубровачку књижевност. А кад је академик довргаио своје читање, поздравили су га слугааоци, којих је, као гато вели „Видело" бр. 201. пр. г.), по ком ово бележимо, било вигае но икада до сада на академиским скуповима. Било је доста и госпођа, а и неколико одличних гостију са стране, међу којима и неколико бугарских родољуба. — После Банове расправе прогласи председников заменик, да је академик Матија Бан, испунив све погодбе, које закон прописује, угаао у Формална и материјална ирава, које закон обезбеђује академицима. Иоменуо је за тим по ново песнички и политички значај Гундулићев за Српство, његов утицај на крепљење српске народне %1исли, и захваливгаи публици, пгго је својим присуством допринела, да се ова свечаност \ велича, позвао ју је,

тлагола илскти гласи имам, имаш има, то му се та основа. по аналогији увукла и у инфинитив, те данас никако друкчије не гласи него имати. Нокат долази од нога и у старом словенском гласи ноптц дакле требао би да гласи и у српском језику ногат. А за п1то не гласи ногат него нокат? За то што је нокат постао но аналогији осталих падежа, у којима долази по закону асимилације к пред т: нокта, нокту, ноктом, нокти, ноктима, и т. д., и т. д. Па таво исто имају весло, масло, гусле, јасле, усна по аналогији ном. једнине и генитив. множ. весала, гусала, јасала, усана и никако друкчије. На тако имају и све речи у а - врсти, којима се основа свршује на дб као иримедба по аналогији номинатива једнине у ген. мн. аримедаба према свадба: свадаба (вид.: „Вила", 1867., сгр. 195.). Из свега овога се види, да језик није сталан, непроменљив, него је у вечитом развитку, а оно, што га у развитку потпомаже, то је тај закон аналогија.

11в# да је заврши с ускликом: „Слава Гундудићу!" И сви присутии одазваше се громким с понављаним ускликом: „Слава Гундулићу!" — За време свечаности стигао је од Шабачког пододбора „друштва св. Саве" цоздрав академији у име пододбора и целога Шапца. — Нри крају отправи агсадемија у Дубровник одбору за ирославу тристогодишњице Гундулићеве брзојавом честитање прославе у граду, у ком се Гундулић родио. (Сиоменик хајдук-Иељку.) Негогинци наумише, да дигну хајдук-Вељку у Неготину споменик. Састављен је одбор, који ће водити бригу, да се то изнеде, и купиће прилоге у ту цел. (Друштво св. Саве), као што јавља председништво гл. одбора, држаће своју другу годишњу скупштину 17. јан. о. г. у Крагујевцу. Изасланици пододбора и повереници, који се што пре јаве гл. одбору, добиће бесплатан подвоз на срп. железницима у Крагујевац и натраг.

ПОЗОРИШГЕ И УМЕТНОСТ. (Српско народио позориште) На Богојављење је дружина српског народног позоригата давала овде последњу предсгаву те њом завршила своје овогодигање бављење у Новом Саду. За ове последње две недеље, како нисмо читаоцима „Стражилова" донели ртзвегатаја о делању позоригане дружине, приказане су биле редом ове глуме: 22. децембра као новина Мите Калића „Мој џ е п"; на сва три дана Божића, дакле три пута узастопце Жила Верна „Пут око земље за осамдесет дана"; 29. децембра „Наследник" (Ј^а р1еггО/ (1о 1:оисће) Емила Ожјера и Жила Сандоа у преводу Милована 'Њ Глишића; 30. децембра Мозеров „Библиотекар", којом се приликом у насловној улози с лепим успехом увео нов комичар по имену Бакаловић; лицем на иову годину први нут Мите Калића „Свекрва" а с њоме и стари