Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

Лретресамо и који гласи: с обзиром на светлост и дуљину. Да прославим моје крсно име По закону и ло обичају. — II., 62. Ако ћу је напит ло старјештву, Напићу је старом Југ-Богдану; Ако ћу је напит по госпоству^ Напићу је Вуку Бранковићу; Ако ћу је напит по јунаштву, Нагшћу је војводи Милошу. — II., 50. Сваки ће примити своју плату ио својему труду. Вук. — Нека читалац у овим примерима замени предлог ао са локалом речима с обзиром, па ће одмах осетити, да је то по немачком и да није лепо српски. 2.) У 46. броју „Стражилова" пр. г. вели г. Светозар Мл. Бајић ово: „Да ли је добро од речи иримедба други падеж множине писати примедаба као што се то налази у „Стражилову" о. г. на стр. 271. 540. и 699? Граматичко правило вели: Тврдо слово, кад у једној речи дође пред меко, претвара се у меко, а тако исго и мека слова пред тврдима претварају се у тврда, н. пр. у речима : иримедба, косидба, свадба, женидба, сведоџба и т. д. Које пак речи, женскога рода, пред последњим « имају два сугласна слова једно до другога, оне у другом падежу мн. добијају а међу она два сугласна, те би било (као што многи и пишу): иримедаба, косидаба, свадаба, женидаба, сведоџаба. Али ово није добро, јер у др. пад. мн. нема таких слова једно до другога да се изједначују (пошто је а пало међу њих), него се на томе месту претворено слово враћа на свој коренити глас и по томе горње речи треба нисати; ириметаби, коситаба, сватаба, женитаба, сведочаба. За боље уверење ево нека послуже ове три речи свеска, скаска и г^етка, које су постале од глагола везати, казати и цедити. Код прве две з је умекшано у с, а код треће д у т, и та су слова у свима падежима једнине и множине верно задржана, изузевши др. пад. мн., који гласи свезака, сказака, г^едака, а никако свесака, скасака, цетака. Мислим дакле, да не ваља писати ни иримедаба него ириметаба." Г. Димитрије Руварац, парох, да ово спада у његову струку, просуо би неколико оштрих речи на писца ових неумесних нримедаба, па би га тим оправио. Али ја мислим, кад су већ ове примедбе ушле у „Стражилово", да ваља на њих и одговорити, а тим радије на ове примедбе одговарам, што ћу и овом приликом показати, да у језику поред закона, што владају њиме, влада још и аналогија. Деветнаестога марта нрошле године прошло је двадесет година, како је Јован Бошковић, достојни заменик Даничићев, написао изврсну расправицу у „Вили" баш о овом генитиву иримедаба. И онда (пре двадесет година) се нашао неко, који је Јовану Гошковићу

замерао, што пише иримедаба, и доказивао по „иравилу ", као и сад г. Бајић, да треба писати ириметаба. Наравно да је Јован Бошковић у споменутој изврсној расправици доказао научно и јасно, да је та примедба неумесна. У тој расправи вели г. Јован Бошковић: „Језик неје дело разума или воље кога човека, него је дело природе човечијег рода. Цела нрирода ради по вечним законима; од туда су и језику закони. А у природи је рода човечијег и слобода, и од туда су језику неправилности. Што и правилности и неправилности у језику долазе од природе човечијега рода, за то изузеци у језику вреде колико и правилности." Ја бих ово данас овакоказао: Језик је дело природе рода човечјега и као што природом владају вочни закони, тако исго владају закони и језиком. У језику нема никаквих неправилности. Оно, што нам се чини, да је неправилно у језику, то долази од туда, што је језик у вечитом развитку, што се језик мења, као што се мењају и сви организми у природи; те за то оно, што се временом изменило и променило у језику, па постало друкчије, није неправилно него је постало опет но законима, који владају вечно језиком. По мом, дакле, мишљењу у језику нема неправилности. Али језиком не влада један закон, него их има више, а међу њима је и аналогија, без које се не би могао развијати језик. Без аналогије не би могло бити развитка у језику. Аналогијом су добили многи језици вековима са свим други облик, него што су га кад год имали. Ко не зна ово, тај може лако погрешити, као и г. Бајић, који мисли, да све мора ићи по једном калупу у језику. Он мисли, ако свеска има у ген. множ. свезака, скаска сказака, цетка цедака, да онда мора имати и иримедба ириметаба. То је тако исто. као кад бих ја овај лажни закључак казао: По што свеска има у ген. множ. свезака, скаска: сказака, цетка: цедака, то мора онда имати И масло: мазала, весло: везала, гусле: гудала, јасле: јадала, усне: устана, ротква: роткава, бреска: брескава. Као год што је овај мој закључак лажан, тако је исто и г. Бајића. Из овога може видети г. Бајић, колико вреди његово правило, које смо одмах у почетку споменули. Ја ћу овде казати неколико примера, из којих ће се видети, како облици постају по аналогији, а тим ће нам се разјаснити, како је то, да ирииоветка има лепо у ген. мн. ирииоведака, а гусле опет гусала а не гудала. Глагол хотети има у тр. лиц. мн. садашњега времена жоте, које одговара потнуно ст. словенском облику хотдтт., али таки правилан облик говори се само у Црној Гори. У осталим крајевима срнскога народа говори се хоЛе и тај се облик употребљава данас у књижевности, ма да не одговара