Stražilovo

44

СТРАЖИЛОВО

Б р. 3.

каква ти си лијепа и драга, ови слуга донио је љепше даре, већа блага. —- XII., 230. У '-ј-врсти и у о-врсти меша се други раздео по аналогији са првим разделом у инструменталу једнине: Тим он желећ, да би стеко драгу милос прид твим лицом, краљицом те је свом нареко и љубљеном веренидом. — VIII., 40. стијези, оклопја с мачим, с штитим под лаворнијем висе вијвнцом, и све што оте придобитим Прусом, Угром, Чехем, Нијемсом. — X., 500.

Ни ер не доби он с десницом, ни с јунаштвом, ни с крипости, нег ли самим женским лнцом све те части и милости. — XVII., 550. Ну ли царска хитрос хрла чини жеље тве честите, докли с внјенцом око грла врху земље узвиси те. — XVII., 622. Овди Даут најприје сврну с набуњеном војском својом, и нарипи и насрну с крвавијем га рват бојом. — XVIII., 322. И да слацим јур иокојом труд замијени, у ком сташе, вјереницом и госпојом у пјесних ју кликоваше. — XIX., 170. (ЕЕаставиће се.)

0 КНЕЗУ 1» А С II 1* А 15 Љ А (Нас 'Ј Не смем нарочито не истаћи једну једину али врло значајну речцу из одговора султанова, а то је оно „бели", и ја знам, да ће ми и сам г. Пантабити захвалан, што сам истакао ту речцу. У српском преводу Нешријеве повести нисам нашао ту речцу, и колко сам се само намучио, док сам нашао у речнику ђорђа Поповића (Гласник књ. 59. стр. 43.) да „бели, адј. од турско-арапскога белн, бели, значи: познато, јавно, извесно, зацело, без сумње". Без сумње је г. Панта употребом те турско-арапске речце хтео показати и дати нам да намиришимо, да он ако не баш савршено а оно од чести и турски зна и разуме. — „Још ЈГазар није осетио мача османскога, сада ће га бели огледати", одговори султан, — вели г. Панта пун унутрашњег задовољства. „Док је Милан Тонлица прегледао турску војску — то опет г. Ианта говори — дотлен се у српском логору свршавале и сазреле интриге, нама свима познате, што прича наш народ, што иричају и Срби и Турци и тврде староставне књиге. 'Гоплица, вратив се у српски стан, по речима турског летописца Нешрије, кнезу Лазару, који га прими у већу с војводама, рекне: — Стани, Милане! не говори још, причекај мало, док се ја с читаоцима а одиосно слушаоцима Пантиним не споразумем о Панти и о његовој приповести. Док је Милан Топлица прегледао турску војску — вели г. Панта. Дакле носланик онај Лазарев, кога помиње Нешрија али му ие зна крснога имена ни откуд је био родом он — тај посланик, или, пошто Панта напред помиње „посланике", тај обор-иосланик

ЛАЗАРУ. И. Г У В А Р А Ц. вак.) српског иосланства не беше нико други већ главом Милан Топлица, и Панта то отуд зна, што је, ире него што је стао причати повест о боју на Косову, био хришћанин — не могу угврдо казати, да је био Србин, јер неки хоће да знаду, да је он пореклом Бугарин —; но то не значи много, али много значи то, што Панта вели, да дотлен, док је Милан Топлица прегледао турску војску — „дотлен се у српском логору свршавале и сазреле интриге, нама свима познате, што прича наш народ, што причају и Срби и Турци и тврде староставне књиге". И сад те озбиљно питам, Србине брате и српски сине: кажи по души, да ли сам имао право, што сам рекао, да се г. Панта потурчио, или да се створио Турчином, за кога приче оне о интригама, које су се свршавале и сазревале у српском логору за оно неколико дана, докле је Милан Топлица прегледао турску војску, немају већ више никаква интереса, те пролази покрај њих као мимо ђаурског гробља и хити само, да нам саопшти, шта је Тотшца, вратив се у српски стан, ао речима турског летоаисца Нешрије , рекао кнезу Лазару. На стотину наших питања: та какве су, амана ти брате Панто, биле оне интриге, које се свршавале и сазреле у српском логору, док је међутим Топлица Милан прегледао турску војску, што прича наш народ, што нричају и Срби и 'Гурци? И који су то Турци, да ли они стари или ови модерни и где живе ти Турци, који знају причати о тим интригама у српском логору ? И које су то и из кога су века. оне „староставне књиге", које тврде то, и т. д. и т. д.?