Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 4.

ЈЕЗИК У ГУНДУЈШЕВУ „ОСМАНУ". (НА ЧАСТ БЕСМРТНОМ ПЕСНИКУ 0 ЊЕГОВУ ТРИСТОГОДИШЊЕМ ПРОСДАВЉАЊУ.ј НАПИСАО ЈОВАН ЖИВАНОВИИ. (Наставак.) *

* * Долази кад кад старински генитив плурала код супстантива неподмлађен вокалом а: Недалече шатор царскијех, ки од града слику држе, глава од чета јаничарскијех Али-ага шатор врже. — IV., 77. Набуњиват једни сташе хоџу и цркав редовнике, сву господу и све паше, и закона разумнике. — XIII., 338. Од неаравад цијећ прикора, кијем те плеше брече охоло, замњело је поље и гора, свијет вас колик зучи около. —- XVII., 645. * •х * У прономиналној деклинацији мешају се по аналогији облици првога раздела са облицима другога раздела: Испореди: сумњи, и свеђ му сумња чини с узрока се бојат тега, како она, да се и ини упознали не би у њега. — X., 285. са: Ну још и то кад би било, ку би од тога корист стеко ? једа би се тим пронило тве краљевство надалеко. — XI., 720. Испореди: Занио бјеше глас и њега од лијепости славне свуди; спјеши се цијећа тега, да ини не отму, што он жуди. — XIV., 205. са: Јер није у пољској земљи тога мјеста мала ни велика, ко војводу не има свога и особна племеника. — XI., 295. Испореди: Ну Дилавер нротив њему коња ободе, скочи хрло: и копје овему и онемц сусретиште скрши врло. — XIX., 270. С овом Мехмет славни узиде први на сто царства овега Грке расу, смакну и скиде краља од Босне и херцега. •— XX., 215. Не дорече још овега, А Даут опет викну из гласа: „Што чините? Давите га!" и махраму смакну с иаса. - XX., 350.

Ти врх свега још овега, да му утврдиш сабљу у руци, хтје, да имају страха од њега, сви народи и сви пуци. — XX., 425. са: Врх ливаде млад уз млада сједи у цвијећу разликому, и ријеч с ријечим хитро склада на ухо шаптом ови оному. — VIII., 205. Тиска један проћ другому оштра сабља без милости, и смрт пријети ови оному са свом моћи и крепости. — XIX., 535. Долази заменица сај, која гласи у старом словенском језику ск и која се не говори по другим крајевима српскога народа: Тад кон лијепе Сунчанице на седиљке сеј љувене одсвуд млаци и младице скупише се небројене. — VIII., 225. У што на час дана блага танац воде сеј госпоје, и овако се пјесан драга Владиславу славном поје. — IX., 165. Изврсностим сијех направа вас запањен паша остаје; у истину се унознава, и мни, у војсци опет да је. — XI., 85. Тер бих чуо од свијех име, ко свијех видјех војевати, не бих мого у сеј вриме драже ствари ја слишати. — XI., 110. Гдје од мрака вјековита под јазовим зја пучина, усред свега сегај свита најдубљијех сред дубина. — XIII., 5. Многе топрв још ће изити у ово наше сада вриме, од ких за изглед на сем свити након нас ће остат име. — XVII., 290. У старом словенском језику има прономен: КЂИ1, к л 1л, к о №. У том облику старинском долази иста заменица и код Гундулића. У старом словенском језику мењају се неки облици од те заменице по сложеној деклипацији, као: ген. множ.: к XI н х Ћ, дат. множ.: к м и м ђ, инструмен. мн.: к 1,1 II |,| II, лок. множ.: кмнхк. Сви ти обли-