Stražilovo

Б р . 4.

СТРАЖИЛОВО

ликом. Зашто је Панта утиснуо Андрејаша, одмах ћу казати, док само запитам г. Панту, зашто је, рекавши, да се кнежеви и војводе много и много разговарали о издајицама царства, о Андрејашу и другима, додао: а највише о „Балши", кад зна, или треба да зна, да тада „Балша" није био у животу, већ је жив био и у Зети госиодарио синовац његов, ђурађ Срацимировић, зет кнеза Лазара? И пошто се кнежеви и војводе „седећи" сити наразговорили о издајицама царства, о Андрејашу и другима а највише о Балши, кнез Лазар, или што су му ти многи разговори о издајицама царства већ досадни постали, или из другог узрока, ја не ннам, тек „на то кнез Лазар — вели г. Панта — устане и ио наговору Вука ЂраикотИа, великог војводе, како га у своме аисму назива сам Лазар, назове Обилића издајицом" и т. д. Но није истина, да сам Лазар назива Вука Бранковића великим војводом, нити је истина, да је кнез Лазар по наговору Вука Бранковића назвао Милоша издајицом — и то ћу тагсо доказати, да Панта неће смети ни ниснути. У писму кнеза Лазара, које помиње Панта и на стр. 841. и на стр. 340. и за које он на овој страни каже, да је то „ориђинално нисмо кнеза Лазара", не стоји и не пише „Ввка велики воивода" већ стоји: „Двка велики воивода", и то не кажем и не тврдим ја или г. Љуба Ковачевић, већ то г. Панта „имајући исго писмо у рукама" тврди и уверава (в. књижицу Пантину: „Краљ Вукашин убио цара Уроша" стр. 27. и 28.). Ако је дакле ко наговорио кнеза Лазара (и то ми је био леп кнез и земље господар, који се дао на то наговорити!) да назове Милоша издајицом, и ако је тај наговарач био по казивању Пантином „велики војвода", оида је тај наговарач био „Дука велики војвода", којисеуориђиналном писму кнеза Лазара помиње и који је поменут и у једном писму „царице Милице и њених синова од г. 1395", као што је то исти г. Панта у III. књизи стр. 273. и 274. доказао тако, „да доказ тај не може побити нико." Вук Браиковић није био „велики војвода" већ господар своје области, као што је и кнез Лазар био господар или господин у својој области. И тај „господин Вук" да ће наговарати кнеза Лазара, да назове издајицом Милоша, за кога Панта не нна, јер не каже у повести својој о боју Косовском, пи ко је. ни штаје, ниоткудаје? Тако што може данас веровати и написати само Панта и Панти подобни Бугари, и нико више! У поменутом „ориђиналном" писму пише кнез Лазар властелину ћир-Богомилу у Скопље између другог и ово: »бднмд хрднмте да не кфдтенд ввдетк гршатдоп. (X и д егаш д дд те иредддкт!. ^екнрпо не^нрк рднјиекомк." И на том основу утиснуо је Панта и Андрејаша међу оне издајице царства, о којима су на

вечери кнежевој „седећи" кнежеви и војводе онолико .разговарали, да их је од многог говора и разговора већ језик заболео, Њих језик, а мене већ рука боли пишући коментар овај на повест Пантину о боју на Косову. Но шта мари Панта за то, што мене од иисања рукаболи! —Он прича даље. „Исти Нешрија прича: „да су (те ноћи) неки Срби вино пили и свако добро уживали. Један је другом хтео Турке продавати; било их је, који су, при вину, по десет пута Турке препродавали; сваки се у пијанству хвалисаше . . . Сваки је Србин носио по једно уже. Једни су зборили, да је њихно уже дугачко тридесет лаката, а други су говорили, да је њихно још дуже, па: гледајмо да их лакше похватамо и ужетима повезујемо. Неки су говорили, да је Турчин горопадан и неће га задржати уже, него ево ја имам ланац, њиме ћу Турчина оковати ..." „Док су неки у војсци такве маните разговоре водили, „неверни људи", каже Михајило из Острвице — но ја сам већ казао да Михајило не каже то, шта Пантапише да Михајило каже, изато прећи ћу одмах на оно, што Нешрија додаје, — вели Панта, — да је те исте ноћи некакав неверан злосретко ходао и говорио по (српској) војсци, да. он никад није видео, да су Срби Турке путали и везивали, већ је видео, да су Турци Србе одводили у ропство. Бојим се, да вас неће и сада Турци вашим веригама спутати и са собом у ропство ноодвађати." — „ћути, проклета лудо, остави се такве беседе", рекао му опет некакав Србин војник, јер ће кнез чути, па те погубити . . ." Тако је ироведена поп у очи Видов-дана 138,9. год. у обе војске, вели г. Панта на стр. 342. „У турској војсци —■ вели даље г. Панта са скрушеним срцем и духом смиреним — у турској војсци видимо јединство, „једну мисао" : ни царство, ни новац, није ништа — вели Мурат у молитви ноћној: нисам дошао због слугу и робиња, него да се удворим теби, вечни Боже и вечна правдо". Из овога се види најбоље, вели г. Панта, како је било религијозно одушевљење код Турака. Како је било код Срба, ми смо казали." Панте су дакле казали, како је религијозно одушевљење било код Срба у очи Видова дне! Све луде скаске и приповести турске о боју на Косову, које је глупави Турчин Нешрија у почетку XVI. века скупио и записао, све су то дакле наше Панте усвојиле и за сушту историјску истину примиле и на основу тих усвојених глупости оии су казали, какво је религијозно одутевљење било у очи Видова дне код Турака и какво код Срба. Јест истина: Панте су казале, и остале су, казавши то, живе, и живећи нанредују и удостојавају се свакојаких почасти зе-